SRPSKA ENERGETIKA I KINESKE INVESTICIJE

Dok se tenderi za izgradnju termoelektrana Kolubara B, TE Nikola Tesla B3 i TE TO Novi Sad „krčkaju“ - zbog toga što evropske firme kalkulišu isplativost ulaganja u proizvodnju struje iz uglja, odnosno gasa u našoj zemlji, Kinezi se u Srbiji skoro utrkuju sa predlozima da finansiraju izgradnju novih i modernizaciju postojećih elektroenergetskih termokapaciteta. Kinezi, takođe, Srbiji nude i ulaganje u izgradnju novih hidroelektrana, vetroparkova i projekte za zaštitu životne sredine. Nogu je zimus povukla firma China National Machinery & Equipment Import & Export Corporation (CMEC) iz Pekinga, koja je uz blagoslov Vlade Srbije već poodmakla sa pregovorima o modernizaciji i izgradnji novih kapaciteta u Kostolcu, čija je ukupna vrednost veća od 1,25 milijardi dolara. Ovaj posao treba da finansira kineska Exim banka. Onomad su u Beogradu boravili predstavnici Kineske razvojne banke (CDB), takođe nudeći kreditiranje energetskih projekata (komercijalnih, u juanima), a juče su sa srpskim ministrom energetike, prof. dr Petrom Škundrićem razgovarali predstavnici kineske kompanije China Guodian Corporation.

Politička podrška kineskoj ekspanziji

Konkretna ulaganja, prema Škundrićevim rečima, još nisu precizirana. I ministar i predstavnici China Guodian Corporation istakli su, međutim, da ova korporacija želi da učestvuje na tenderima za izgradnju energetskih postrojenja u Srbiji. Kao moguće projekte Škundrić je naveo reverzibilnu hidrocentralu Bistrica, izgradnju vetroparkova i termoelektranu uz rudnik mrkog uglja Štavalj. Na listi potencijalnih partnera je i projekat izgradnje revezibilne hidrocentrale Đerdap 3, za koju je Elektroprivreda Srbije već započela dogovore sa nemačkim energetskim gigantom ERW-om. Potpredsednik China Guodian Corporation Kiao Baoting posebno je istakao da ih interesuje ulaganje u projekte iz zaštite životne sredine.

Napominjući da su među prvih pet energetskih kompanija u Kini, Kiao Baoting se pohvalio da su ih američki časopisi svrstali na 447. mesto među 500 najuspešnijih firmi u svetu iz oblasti energetike. Nije čudno da su se tako visoko pozicionirali jer China Guodian Corporation ima elektrane čiji su ukupni instalisani kapaciteti „teški“ 85.000 megavata. Vlasnici su najveće termocentrale u Kini, instalisane snage od 7.000 MW, jedne od najvećih hidrocentrala čiji je kapacitet 3.600 MW i 5.400 MW instalisane snage u vetroparkovima. Prošle godine ostvarili su promet od 18,7 milijardi evra a zaradili su milijardu evra. Ulaganja u Srbiju bi, kako su istakli, realizovali iz sopstvenih sredstava a bez pomoći banaka.

„Reč je o kompaniji koja raspolaže sopstvenim kapitalom, tehnologijom i velikim iskustvom u izgradnji i upravljanju hidrocentralama, termocentralama, vetrogeneratorima, solarnim panelima i drugim izvorima energije. Kina ima dogovoreno strateško partnetrstvo sa Srbijom i želi da dalje unapređuje ekonomske odnose sa našom zemljom. Započete razgovore uskoro ćemo nastaviti, kako bi postigli konkretne dogovore o budućim aranžmanima, koji će biti povoljni i za Srbiju i za Kinu“, rekao je Škundrić, napominjući da su Kinezi zainteresovana da sa našim privatnim sektorom učestvuju u podizanju vetroparkova u Srbiji.

Sami Kinezi, kao jednu od svojih prednosti za ulaganje u Srbiju, navode i to da je ova komanija pod direktnom ingerencijom državnog komiteta za ulaganje u energetskom sektoru.

U trci za TE Banovići u BiH

Na direktna novinarska pitanja, predstavnici korporacije China Guodian Corporation su odgovorili da trenutno u Evropi pregovaraju samo o potencijalnim ulaganjima u Srbiji i BiH.

Britanska EFT Grupa, komanija koja trguje strujom u Evropi, a posebno na Balkanu, je sa kineskom kompanijom Dongfang Electric Corp potpisala ugovor vredan 415 miliona dolara za gradnju i opremanje TE Stanarima, BiH, čiji je kapacitet 300 megavata.

A o ulaganjima u obnovu postojećih i izgradnji novih elektroenergetskih objekata u Federaciji BiH sa kineskom korporacijom China Guodian Corporation ovih dana je razgovarao i premijer Federacije BiH, Mustafa Mujezinović.

Mujezinović je za Nezavisne novine izjavio da su im „potrebni investitori i u tom sektoru. Vidimo mogućnost proširenja saradnje s kineskim kompanijama. Moguće je uspostavljanje saradnje u pogledu razmene robe i tehnologija“.

Kinezi su posebno izrazili interes za saradnju u oblasti proizvodnje energije iz potencijala vetra i sunca, kao i razmenu opreme za elektroenergetske objekte i savremenu tehnologiju zasnovanu na uštedama i podizanju efikasnosti kapaciteta.

Da nije samo China Guodian Corporation zainteresovana za BiH vidi se po tome što su za gradnju termoelektrane u Banovićima pored firmi iz Kuvajta, Austrije, Češke... zainteresirani i Kinezi. Prvog dana po objavljivanja javnog poziva za predtender za izgradnju termoelektrane u Banovićima od 300 MW (pre nekoliko dana) RMU Banovići su posetili predstavnici kineske kompanije EICEC koja se bavi elektroprivrednom delatnošću u svetu. Uz njih, za Banoviće su zainteresovane i velike svetske kompanije, poput korporacije MCM iz Kuvajta.

„Predstavnici kuvajtske korporacije i kineske kompanije obišli su Rudnik i lokaciju na kojoj je planirana gradnja termoelektrane i izuzeli tendersku dokumentaciju. Nakon obilaska Rudnika izrazili su veliko zadovoljstvo stanjem, izborom lokacije i kompletnošću projekta koji predviđa i uporednu gradnju fabrike cementa. Istog dana dokumentaciju su preuzeli predstavnici kompanije ČEZ iz Češke”, izjavio je za Nezavisne Avdija Mumić, rukovodilac sektora za izgradnju termoelektrane.

Juan nadomešta evro - investicije

Da kineski investitori sve češće biraju energetske projekte na Balkanu piše i Reuters, precizirajući da firme iz ove azijske zemlje povećavaju svoje prisustvo i pokazuju spremnost da preuzmu veće rizike nego evropski rivali, na potencijalno unosnom tržištu koje je povezano sa EU. Konstatujući da „mnogi evropski investitori oklevaju ili ne mogu da omoguće dalje finansiranje zbog svetske finansije krize, balkanske vlade rešenje vide u Kini“.

Analitičar Hrvoje Stojić, iz zagrebačke Hypo-Alpe Adrija banke kaže: „S obzirom na činjenicu da je priliv novca iz zemalja EU smanjen, videćemo da sve više investitora dolazi iz Kine. Kineske kompanije imaju i finansije i spremnost da preuzmu veći rizik u trci za potencijalno unosne povrate na Balkanu. Ovo im pruža još jedno uporište za ulazak na tržišta EU. Energetski sektor posebno je interesantan jer ima veliki potencijal za rast jer, vrlo je malo investicija, tržišta nisu skroz liberalizovana, a cene su među najnižim u Evropi. Potrošnja će definitivno porasti i postoji mesta za zaradu“.

Stephen Butler iz KPMG-a kazao je da očekuje da kineske kompanije koje proizvode infrastrukturu za vetar i solarne ploče povećaju ulaganje na Zapadnom Balkanu u toku nekoliko narednih godina.

„Kineske firme sada nameravaju da se nadmeću sa evropskim i američkim firmama na svetskom nivou, tako da im prilike za ulaganje u regionu pružaju priliku za diversifikaciju svojih portfolija i sticanja globalnog prisustva“, kaže Butler.

Kineske firme investiraju i u Bugarskoj. Kompanije Polar Photovoltaics i Wiscom planiraju gradnju solarne elektrane kapaciteta dva megavat blizu Ihtimana u zapadnoj Bugarskoj. Kompanija China National Electric Equipment Corporation planira partnerstvo sa jednom rumunskom državnom elektranom na ugalj. Reč je o gradnji elektrane od 500 megavata i ulaganju od oko milijardu evra.