RAT ZA KARPATSKO ZLATO

Eksplozija cene zlata, dok svet paralelno potresa finansijska kriza, podstakla je neke da se prime posla koji je bio popularan u 19. veku. "Zlatna groznica" opet trese Australiju, a malo rumunsko selo s velikim nalazištem zlata vodi borbu s kanadskom kompanijom koja je jednostavno odlučila da eksploatiše bogate transilvanijske rudnike koji bi u budućnosti mogli vredeti desetine milijardi evra.

Zašto je Rosia Montana, malo selo u zapadnoj Rumuniji koje broji tek 4.000 stanovnika, toliko privlačno Kanađanima? Možda zbog činjenice da u podnožju svoje planine krije velike zalihe plemenitog metala koji je ovih dana vrlo tražena roba, piše Le Monde.

Prema procenama kanadske kompanije Gabriel Resources koja je otkrila ovo nalazište, radi se o najvećoj količini zlata na prostoru Evrope, navodi Rojters.

"'Tokom sledećih 16 godina svake godine ćemo izvaditi onoliku količinu zlata i srebra koja će premašiti proizvodnju svih članica Evropske unije", rekla je Catalin Hosu, predstavnica Rosia Montana Gold Corporation (RMGC). "'Raspolažemo s oko 314 tona zlata i 1.480 tona srebra", dodala je.

Ovaj napad na zlato Karpata ne sviđa se mnogima. Deo naselja će biti srušen kako bi se omogućilo iskopavanje, a Alburnus Maior, udruženje koja okuplja protivnike ovog kanadskog projekta, proglasila je otvoreni rat protiv RMGC-a.

"Naša borba protiv ove kanadske kompanije je poput one između Davida i Golijata. David je pobedio, a tako ćemo i mi", rekao je jedan od meštana, inače penzionisani rudar.

Sukob između stanovnika i RMGC star je više od deset godina. Sve je započelo 1997, kada su stručnjaci iz Gabriel Resourcesa došli u Rosia Montanu izbušiti planine u potrazi za plemenitim metalom. Problem nije samo iskopavanje rumunskog zlata, već i činjenica da kanadska kompanija pritom koristi cijanid, pa postoje opravdane sumnje da bi to ozbiljno moglo naštetiti životnoj sredini. Naime, svi još pamte nesreću iz 2000. godine u rudniku Baia Mareu zapadnoj Rumuniji, koji je bio u rukama australijske kompanije. Velike količine cijanida izlile su se u Dunav, što je ubilo 1.200 tona ribe.

Zlato je u Karpatima otkriveno još pre 2.700 godine. Otkrili su ga Gali koji su nalazišta kasnije morali predati Rimljanima. Oni su pak iskopali impresivne podzemne hodnike koji se i danas mogu posetiti.

Nakon Rimljana, bogata nalazišta su pala u ruke nemačkih kolonizatora. Svoj vrhunac imala su za vreme Austro-Ugarske monarhije dok 1918. godine Transilvanija napokon nije pripojena Rumuniji.

Rosia Montana Gold Corporation na ovim je prostorima od 1997, a poseduje udeo od čak 80 odsto, dok ostatak "velikodušno" prepušta Rumuniji.

"U proseku, ima 1,5 grama zlata u jednoj toni stena", objašnjava Hosu. "Naša se tehnologija temelji na cijanidu, ali ćemo poštovati evropske propise o zaštiti životne sredine", naglasila je Hosu.

Drugim rečima, RMGC-ov projekat znači rušenje četvrtine Rosia Montane. RMGC je izgradio potpuno novu četvrt u predgrađu susednog grada Alba Iulia za sve one koji će iseliti. Od 2002, čak oko 80 odsto stanovnika prihvatilo je tu ponudu.

Međutim, i dalje postoje male grupe koje su obećale da će se boriti do kraja i da ni za sav novac ovoga sveta neće napustiti svoj dom.

Iskopavanje zlata

Finansijska kriza koja je dovela do eksplozije cena zlata samo je dodatno povećala pritisak na stanovnike Rosia Montane: unca zlata početkom 2000-ih vredela je 200 evra, a sada vredi oko 1.200 evra. Rudnici zlata u malom transilvanijskom selu mogli bi u budućnosti vrediti desetine milijardi evra. Od toga će tek četvrtina ići Rumuniji.

Kako piše BBC, na drugom kraju sveta, u Australiji, četiri sata vožnje u unutrašnjost od Sidneja, Kim Ellis i njen suprug Linc ostavili su svoj posao u gradu i u potpunosti se posvetili onome što je nekad bio tek hobi. Prodali su sve što su imali, kupili kombi, bicikle i pse i uputili se u avanturu života, s lopatom u jednoj i detektorom metala u drugoj ruci.

Pokrenuli su tako svoj biznis u Zapadnoj Australiji i Novom Južnom Velsu. Otada su zaradili stotine hiljada dolara. Jezgru njihove klijentele, koju nazivaju "sivi nomadi", čine penzioneri koji nastoje da tako povećaju svoje penzije. Ništa čudno, s obzirom na to da je cena zlata porasla gotovo 25 odsto od početka ove godine.