KAKO BEZ UGLJA?

Poznata je stvar da je elektranu i rudnik Vertesi u državnom vlasništvu Mađarske u životu održavalo više od 30 miliona dolara državnih subvencija. Međutim, više od 3000 od ukupno 20.000 stanovnika Oroszlanyja radi poslove vezane uz preradu uglja. Fabrika je jedan od najvećih gradskih poreskih obveznika, a 5000 gradskih domova, trgovina i fabrika greje upravo ta elektrana. "Znamo da je ugalj stara metoda koja više nije održiva, ali alternative za sada nemamo", kaže gradonačelnik Oroszlanyja Gabor Rajnai. "Svi samo razmišljaju o tome kako ćemo se grejati ove zime." Elektrana će nastaviti sa jednim delom poslovanja tri godine nakon što se rudnik zatvori kako bi se dobilo na vremenu dok grad ne osmisli nov način grejanja. Evropska komisija, odlučna da smanji zavisnost Evrope od uglja, vodi složenu bitku protiv državne podrške elektranama na ugalj, inače vrlo uticajnoj industriji, ali vrlo štetnoj za okolinu. U maju je telo Evropske unije sa sedištem u Bruxellesu najavilo da se nakon ove godine ukidaju planovi sanacije i olakšice za rudnike uglja i elektrane na ugalj. Dok se nastoji smanjiti potrošnja fosilnih goriva, brojne države pokušavaju da se oduče od uglja koji je najštetniji od njih. Ali ugalj je žila kucavica brojnih zajednica od Mađarske do Nemačke. Iako Evropska unija načelno brani državne subvencije, ugalj je dugo bio izuzetak. Međutim, to se promenilo jer je zabrinutost zbog globalnog zagrevanja sve veća, a obnovljivi izvori energije postali su dostupniji. Evropska unija se 2007. godine obvezala da do 2020. godine smanji ispuštanje stakleničkih gasova za 20 posto u odnosu na 1990. godinu tako što će 20 posto energije dobijati iz obnovljivih izvora energije. "Ako želimo da smanjimo ispuštanje stakleničkih gasoova, zašto ugalj ima povlašćen tretman?" upitala je Connie Hedegaard, komesarka Evropske unije za klimu.

Ugalj se često smatra jeftinim gorivom, ali prema rečima analitičara na području energetike, to nije uvek tako. Ima situacija gde su dostupni jeftiniji izvori energije, a zagađenje koje uzrokuje saforevanje uglja često se ne uzima u obzir. Sastav Evropske unije za trgovanje emisijama štetnih gasova od energetskih kompanija uspeva da naplati preterano ispuštanje gasova vezanih uz sagorevanje uglja. Cilj nije da se u potpunosti eliminiše upotreba uglja, već da se ugalj zameni čistijim oblicima energije. Ali nije lako stati na kraj subvencijama za korišćenje uglja. Nemačka i Španija oštro se protive ukidanju subvencija do 31. decembra, tvrdeći da je zbog recesije ove godine gotovo nemoguće ukinuti subvencije. Naime, u Evropskoj uniji ugalj čini 30 posto izvora struje i 17 posto ukupne potrošnje energije. Prvi zakon za ukidanje operativnih subvencija industriji uglja sproveden je 2002. godine, a od tada se rok stalno pomerao. Neke države su, poput Francuske i Italije, ukinule subvencije. Pojedini programi podrške, kao što su programi prekvalifikacije rudara i čišćenja rudnika, nisu ukinuti. Pokleknuvši pod pritiskom, u julu su ogorčeni komesari Evropske unije najavili da će do 2014. godine dozvoliti vrlo ograničene iznose određenih programa subvencionisanja, ali pratiće ih niz novih odredbi. Na primer, subvencije se od sada mogu dodeliti "samo ako je reč o planu zatvaranja" prema kom bi se elektrane zatvorile do januara 2014. godine, a sredstva se svakih 15 meseci moraju smanjiti za 33 posto. Uz to novac se ne sme koristiti za kupovinu novih zaliha uglja.

O predlogu će se glasati ove godine. "Puno je situacija u kojima evropski ugalj više nije konkurentan, ali mnogi rade u tom sektoru", kaže Marlene Holzner, portparol poverenika Evropske komisije za energiju. "Ideja je bila da se tamo postupno ukida korišćenje uglja kako zaposleni ne bi bili ozbiljno pogođeni." Pre svetske privredne krize u Oroszlanyu je izgrađen nov industrijski park u kom bi mala proizvodna postrojenja omogućila nova radna mesta kada se ukine rad sa ugljem. Ali taj poslovni poduhvat je tek u povoju. "Znali smo da rudnik neće večno raditi, ali ovo je jednostavno prebrzo", kaže gradonačelnik Rajnai. Devedesetih godina prošlog veka u elektrani je radilo 6500 ljudi, a danas ih radi 1500. Lane je bez posla ostalo 800 ljudi, a 300 njih još nije našlo novi. Elektrana Vertesi i dalje je zaslužna za pet posto izvora električne energije u državi. Rudare čeka neizvesna budućnost. "Nakon 20 godina rada u rudniku fizički sam poprilično uništen i ne znam ko bi me takvog zaposlio", kaže tridesetdevetogodišnji Csaba Fekete. Judit Bertalan, zastupnica u mađarskom parlamentu koja se protivi zatvaranju rudnika, kaže: "Iako je Mađarska članica EU, Mađari ipak smatraju da je reč o lokalnom pitanju."