Mapa Bliskog istoka pred promenama?
„Arapsko proleće“ i rat u Siriji pokrenuli su konflikte čiji ishodi, prema analitičarima, mogu promeniti granice među državama u regionu
(ilustracija: karta Bliskog istoka)
Koliko još dugo će mapa Bliskog istoka biti ovakva kakva je sada? Da li može biti slučajno što se tokom „Arapskog proleća“ i rata u Siriji postupno sve više i sve glasnije postavlja pitanje menjanja (veštačkih) granica, uspostavljenih dogovorom velikih sila pre skoro 100 godina?
Mapa Bliskog istoka (Izvor: www.dw.de)
Američka spoljno-politička analitičarka Robin Rajt (Wright) u članku u Njujork tajmsu (The New York Times - NT), pustila je fantaziji na volju i predstavila čitaocima kako može izgledati mapa Bliskog istoka u nedalekoj budućnosti. Teorijski, moglo bi se dogoditi da bi iz pet moglo nastati čak 14 novih država!
Kad se pogleda aktuelna mapa Sirije u ratu, vidi se da je zemlja praktično podeljena na tri dela. Jednim vladaju iz Damaska Bašar Asad i šijitska alavitska sekta, drugim sunitski pobunjenici - najvećim delom džihadisti iz Iraka, a na severu Kurdi, koji sa sabraćom iz Iraka i Turske čeznu za Kurdistanom kao državom a ne geografskim pojmom iz prošlosti.
„Rat u Siriji značiti širi preokret“, tvrdi Rajt o ovom sukobu zasnovanom na etničkoj i sektaškoj pripadnosti koji, međutim, može pokrenuti slične procese i u drugim državama kao što su Irak, Saudijska Arabija i Jemen.
Novinarka NT-a nije samo maštovita, nego se oslonila i na preteču: U maju 2006. godine časopis Armed Forces Journal objavio je članak Ralfa Pitersa (Ralpha Petersa), američkog vojnog stratega, o tome kako bi trebalo da izgledaju granice država na području Bliskog i Srednjeg istoka “u nekom pravednijem svijetu”. Članak je pratila i karta (gore), po kojoj su mnoge države izgubile teritorije u korist etničkih manjina a nastale bi i države - gradovi, kao Bagdad i sl.
„Razvoj događaja u Siriji od ključnog je značaja za buduće granice u regionu“, tvrdi, takođe, i glavna analitačarka Praškog instituta za studije bezbednosti Irena Kalhousova. „Jasno su, na primer, vidljiva kretanja sunita i Kurda izmedju Sirije i Iraka“.
Rivalitet, koji prerasta u širi sukob, između šijita i sunita mogao bi dovesti do stvaranja nekakvog Sunistana između Sirije i Iraka i Šijistana pod Bagdadom.
„Irakom vodi granica između sunitskog i šijitskog sveta i zato sve ovo što se događa u Siriji ima posledice na stanje u Iraku“, komentariše za AP izaslanik OUN za Bliski Istok Martin Kobler. Brutalno nasilje koje se događa u sukobu dve sekte islama daje mu za pravo...
Mapa „novog Bliskog istoka“ koja se najavljuje nije, međutim, prema Kalhousovoj, pitanje dana ili nekoliko narednih meseci.
„Koliko god da su granice na Bliskom istoku veštačke, izdržale su dosad mnogo iskušenja“, podseća ona i ukazuje da je veoma nerealna vizija raspada raspada Saudijske Arabije na pet delova koja je, takođe, sadržana u crtanju novih granica u NT-u.
„Kraljevska porodica Sauda je veoma bogata i moćna i o tome bi se moglo govoriti samo u slučaju kada bi u njoj došlo do nesloge i sukoba“, tvrdi češka analitičarka, koju citira slovački list SME.
Druga je, međutim, prema njoj, stvar u Libiji, zemlji podeljenoj na uticajna plemena, u kojoj bi se mogle pojaviti tri istorijske države – Tripolija, Kirenaika i pustinjska država Fezzin.
„Održati tako fragmentovanu zemlju kao celinu biće za centralnu vladu u Libiji verovatno najteži izazov“.
Neki lideri Fezzina na jugu Libije već su proglasili nezavisnost, a slične namere se najavljuju i iz Kirenaike, na istoku Libije, inače veoma bogate naftom. Upravo tamo, tj u Bengaziju, je i počeo 2011. ustanak protiv režima pukovnika Gadafija...
„Mi smo država Kirenaika“, klicalo se na demonstracijama u ovom, drugom mestu po veličini u Libiji mada, prema analitičarima, njihove deklaracije nemaju nikakvu pravnu snagu. Realniji je, prema njima, koncept trojne autonomije, koji je već primenjivan u prošlosti tj od proglašenja nezavinosti Libije 1951. pa do 1963.
O nezavisnosti se govori i na jugu Jemena koji je ujedinjen tek 1990. Separatisti sa juga traže refererendum. To bi mogla iskoristiti Saudijska Arabija, koja je s tim regionom povezana sunitskim i raznim rodbinskim vezama, da otvori sebi pristup ka Arapskom moru.
Tehnički govoreći, prema članku u NT-u, na haotičnom Bliskom istoku bi se mogle ponovo pojaviti oaze u vidu gradskih država u Bagdadu, dobro naoružane enklave u trećem po velični libijskom gradu Misuratiju ili u druzkom mestu Džebal al Druz u Siriji. Sva ta mesta su već to bila u prošlosti...
Treba podsetiti da su Britanac Mark Sajks (Sykes) i Francuz Fransoa Žorž-Piko (Francois Georges-Picot) 1916. sklopili sporazum o podeli Otomanske imperije i novim granicama u regionu koje su više sledile interese imperija nego istorijsku logiku.
Ključno pitanje za Bliski istok jeste koliko je nacionalizam tamošnjih žitelja jak u odnosu na ostale motivacije. Krvavi sukobi između sunita i šijita kakvi odavno nisu viđeni u regionu, novi su i sve jači faktor podele koji može napraviti dubok jaz i u okviru istih nacija.
„Dobra vlada, pristojne usluge, pravna država, mala nezaposlenost, ravnomerna i pravedna podela prirodnih izvora i zajednički neprijatelj“, to su prema Robin Rajt, glavni faktori koji mogu najviše pomoći da se zaustavi dalje drobljenje ovog regiona.
