Al Kaida 12 godina posle: jezgro slabije ali se organizacija raširila...

Povodom 12 godišnjice terorističkog napada na SAD, iako s izvesnim zakašnjenjem, objavljena je ovih dana studija američke organizacije Baipartizan polisi sentr (Bipartisan policy center) koja bi na prvi pogled mogla da se učini pozitivnom. Likvidiran je vođa Al Kaide, jezgro organizacije je oslabljeno, napadi bespilotnim letilicama, u kojima je likvidirano više desetina terorističkih predvodnika, pokazali su se veoma uspešnim, organizacija slabi i dalje u Pakistanu....

“No, na drugoj strani, ćelije Al Kaide postoje na znatno više lokaliteta nego 2001“, upozorava se u ovoj studiji.

Teroristička organizacija operiše sada u 16 zemalja, pre samo nekoliko godina operisala je u sedam-osam. Najviše se aktivnost proširila u Africi, gde je idealno utočište i novo uporište našla u Libiji i Egiptu.

Lokalne terorističke grupe

Dramatični znak i upozorenje na pojačani uticaj organizacije na „Crnom kontinentu“ bio je nedavni napad u Najrobiju. Zbog infiltracije i pojačanog uticaja Al Kaide na tlu Sirije neizvesna je sasvim budućnost ove zemlje...

Posebno poglavlje jeste pojčan uticaj Al Kaide u zemljama Magreba koji, uz Libiju, čine Tunis, Alžir i Maroko. Al Kaida je relativno malo sposobna da iz tih zemalja napadne na Zapad ali tamo nanosi veliku štetu zapadnim interesima. Po obaranju režima pukovnika Gadafija, teroristima je, sada je sasvim izvesno, pošlo za rukom da se domognu velikih količina oružja i da ga već iz Libije velikim delom upute na razne strane. Lokalne terorističke grupe su u poslednje vreme postale naročito aktivnne i poznate u severnom Maliju kojim su pokušali da ovladaju što je sprečeno, pre svega, zahvaljući intervenciji francuske armije.

Iza ovogodišnjih napada na alžirska gasna postrojenja sasvim izvesno stoji lokalna Al Kaida.  Članovi ove organizacije povezani su i s lanjskim napadom na američki konzulat u Bengaziju kada je ubijen američki ambasador u Libiji.

Operativno područje egipatskih terorista je, pre svega, Sinajsko poluostrvo koje ima strateški položaj prema Izraelu i na kome sada nema gotovo nikakve državne kontrole. Od pada režima Hosni Mubaraka tamošnji teroristi su izveli niz sabotaža i napada na egipatska naftna postrojenja kao i na razne ciljeve u Izraelu, imali niz oružanih sukoba s lokalnim egipatskim armijskim i policijskim snagama, a izveli su i nekoliko napada na zapadne ciljeve u Kairu.

Sirijska Džabat al-Nusra (Pobednički front) je povezana sa Al Kaidom i bez sumnje je najefektivnija borbena frakcija sirijske opozicije. Eksperti ocenjuju da bi ova organizacija, koja operiše u srcu arapskog sveta, mogla vremenom postati sposobna da udari i na zapadne ciljeve, posebno ako bi se u slučaju eventualnog pada Asadovog režima domogla skladišta oružja, o hemijskom, i da se ne govori...

Jemen – glavna baza?

“Nova baza Al Kaide na Levantu je od velikog strategijskog značaja i može biti korišćena za destabilizaciju američkih saveznika kao što su Jordan i Liban. Blizina Evrope i Izraela može pojačati motivaciju napada i na te ciljeve“, komentarisao je zaključke studije ekspert Barak Barfi. Prema kredibilnim procenama, u Siriju je dosad od početka konflikta došlo da ratuje najmanje pet hiljada stranaca koji verovatno čine udarnu pesnicu džihadističkih frakcija pobunjenika.

U graničnom području između Avganistana i Pakistana sada je ostalo još samo četvoro značajnih terorističkih lidera, među kojima je i Ajman Zavahiri, koji su koncipirali i povlačili konce napada od 11. septembra 2001. Navodno, u napadima sa bespilotnim letilicima pobijeno je tridesetak vodećih terorista. Dronovi, kako neki zovu ove bespilotne letilice, sprečili su da se iz Pakistana prebacuju i sakrivaju u zabačenijim planinskim krajevima Avganistana najstarije ćelije Al Kaide koje su sada, kako se tvrdi, više okupirane time kako da prežive nego planiranjem novih terorističkih akcija i rukovođenjem filijalama po drugim zemljama. Ipak, nekima, mada manjem broju, kako se priznaje, i dalje uspeva da bez većih problema prelaze granicu s Avganistanom i Iranom... Na toj teritoriji postoji i novija terostička mreža koja je, međutim, više lokalnog karaktera i ima, uglavnom, lokalne ciljeve.

Al Kaida na Arapskom polustrvu (AQAP) najjaču bazu ima u Jemenu. Prema nekim ocenama, iz ove zemlje sada dolazi najozbiljnija teroristička pretnja za SAD i druge zemlje Zapada. Američki obaveštajci tvrde da jemenska organizacija ume najbolje da „prilagodi taktiku i tehniku zapadnim ciljevima“. AQAP ima svoju novinsku agenciju, novine... Procenjuje se da se broj njenih članova u poslednje dve-tri godine povećao sa 300 na preko 1.000. Njima su se, izgleda, priključili i Jordanci, Saudijci i Somalci. Kako se tvrdi, američe bespilotne letilice usmrtile su nekoliko desetina visoko rangiranih jemenskih terorista ali efekti ovih skupih antiterorističkih akcija nisu još sasvim jasni...

Pokret Šabab, povezan sa Al Kaidom, izgubio je u poslednje vreme veliki deo uticaja i teritorija u Somaliji. To je posledica operacija OAJ i kenijskih službi i snaga bezbednosti na šta je Šabab odgovorio nedavno napadom na Trgovinski centar u Najrobiju.

U poslednje vreme terorističke milicije u Somaliji su se preorijentisale na gerilski način borbe, u šta spadaju i samoubilački atentati. U junu je veliku pažnjnu privukao jedan takav napad na sedište OUN u Mogadišu. Na njihovoj meti su i strani novinari i predstavnici i službenici međunarodnih organizacija. Veliki odjek je imalo uništavanje strane pomoći koje je Šabab pravdao time da je navodno hrani istekao rok upotrebe i da je moglo biti ugroženo zdravlje stanovništva.

Nigerijska vodeća teroristička organizacija Boko Haram ne pokazuje neku jaču motiavaciju, a nema ni dovoljnih kapaciteta za napade ne zapadne ciljeve. No, ova filjala Al Kaide je sve aktivnija na svom terenu. Tokom prošlog meseca u njenom napadu na jednu poljoprivrednu školu ubijeno je preko 40 đaka. Zbog zapadnog načina nastave napadnuto je više škola, ali najomiljeniji ciljevi Boko Harama ostaju policijske stanice i pijace.

Soči-test ruske osposobljenosti za suzbijanje terorizma 

Ruski predsednik Vladimir Putin je stavio na kocku svoju reputaciju, garantujući bezbednost zimske olimpijade u Sočiju. Ovo omiljeno letovalište se nalazi, međutim, nedaleko od nemirnih regiona Kavkaza, krcatog islamskim pobunjenicima. Njihov vodja Doku Umar ne krije namere da napadne na Soči, time pokvari olimpijadu celom svetu i istovremeno osramoti Putina i Moskvu. 

Ovaj čečenski pobunjenik i samozvani emir Kavkaza je označio olimipijadu za „satanski ples na kostima naših predaka“ i pozvao sve svoje pristalice na akciju.

„Kao mudžahedini imamo obavezu da to sprečimo svakom metodom koju nam Alah dozvoli“, rekao je on i time, u stvari, povukao svoju ranije izdatu naredbu da se ne napada na civilne ciljeve. Ruske vlasti tvrde uprkos tome da nema mesta nikakvim strahovanjima. A čečenski predsednik Ramzan Kadirov je najavio da će Umarova do početka olimpijade sigurno „umiriti“...

Vlada Rusije namerava da za igre u Sočiju angažuje oko 40 hiljada policajaca, a biće uključena i armija. Za zaštitu terena i stadiona predviđena je i upotreba protivazdušnih sistema Pancir S-1, opremljenih raketama i kamionima.

„Učinićemo sve što je moguće za zaštitu ruskog vazdušnog prostora duž južne granice i osigurati bezbednost Igara“, svečano je obećao komandant vazdušne odbrane Rusije Viktor Gumenjij. 

Pristup Sočiju biće ograničen i strogo kontrolisan čak i u vreme Paraolimpijade. Između 7. januara i 21. marta tamo će moći da priđu vozila s lokalnim tablicama, vozila hitnih službi i ljudi sa akreditacijama. Stvoriće se strogo kontrolisane zone u koje će, osim takmičarskih terena i stadiona, spadati, na primer, železnička stanica i luka.

Uprkos svemu tome, organizatori ističu da će mere biti manje stroge i tvrde nego na londonskoj olimpijadi. Navodno, „mnoge mere biće praktično nevidljive i neće smetati učesnicima i posetiocima Igara“, izjavio je ovih dana predstavnik Federalne službe bezbednosti Aleksej Lavriščev.  

U poslednje vreme se upozorava sve češće na terorističku pretnju iz Dagestana. Jačanje radikalizma u ovoj zemlji se tumači ne samo veoma lošom ekonomskom sirtuacijom, nego i razočaranjem u lokalnu samoupravu koja se povezala sa zločinačkim strukturama. Samo prošle nedelje je u nekoliko oružanih sukoba u Dagestanu poginulo deset ljudi. Prema Moskou Tajmsu (Moscow Times), u prvoj polovini godine živote je izgubilo u nejasnim okolnostima oko 135 ljudi. U tradicionalno nemirnoj Češniji, ta brojka je bila tri puta manja...