Najlepši su odsjaji sunca na zalasku

Prilikom uručenja nagrade “Nikola Milošević”, za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, okupljenima se obratio i Zoran Stojanović, izdavač čiji govor prenosimo u celini (naslov i podnaslov su redakcijski).*

Zoran Stojanović na dodeli nagrade "Nikola Milošević" u Radio Beogradu (snimio: Aleksandar Vasiljević)

Poštovani i dragi prijatelji, okupili smo se danas ovde da knjigu Humanost stranog coveka proglasimo najboljom u svojoj oblasti, u prošloj godini, i da odamo priznanje njenom autoru. Dozvolite mi zato da povodom ove knjige iznesem nekoliko opservacija o kulturnom kontekstu u kome se ona našla od trenutka izlaska iz štampe do danas u našoj zemlji.

Jutros, dok sam se pripremao za polazak na ovaj skup, video sam na Prvom programu televizije Srbije da se medju kulturnim dogadjajima koji će obeležiti današnji dan ne nalazi ovo oko čega smo se okupili. Takodje, jutros sam saznao da Biblioteka grada Beograda, koja dva puta godišnje otkupljuje nove knjige za svojih sedamnaest ogranaka, nije otkupila nijedan primerak ove knjige. Nakon što je žiri doneo odluku da ovu knjigu proglasi najboljom u svom žanru u prošloj godini, moja komercijala obavestila je svih 180 gradskih i narodnih biblioteka u Srbiji sa predlogom da kupe jedan ili više primeraka za svoje potrebe. Mesac dana nakon što je to poslato još nismo dobili odgovor ni iz jedne biblioteke.

Otuda mi ovaj skup, i svi mi zajedno, izgleda poput neke subverzivne sekte koja zaverenički radi protiv opšteg interesa. Utoliko bi vlast ove zemlje mogla mirne duše da pošalje nekoliko policajaca da nas sve pohapse. I što je najgore po nas,  ukoliko bi se poveo neki sudski postupak, u pravu bi bili ovi koji su nas pohapsili a ne mi. Jer policija štiti opšti interes, a opšti interes je, to smo videli iz postupka biblioteka u Beogradu i Srbiji, da se ova knjiga ne nadje u njima. Naprotiv, mi time što knjigu proglašavamo najboljom u svojoj oblasti, želimo da kažemo da ona zaslužuje da se nadje u bibliotekama grada Beograda i Srbije u celini, čime podrivamo opšti interes.

Ako tome dodamo i ovo što smo malo pre čuli od profesora Savića o toj jezivoj matematici koja podstiče površnost i intelektualnu lenjost, a obezvredjuje svaki intelektualni napor i ozbiljno zalaganje za unapredjenje naučne misli kod nas, zaključak je neizbežan da se mi već neko vreme, a najmanje od 1918. godine, nalazimo na silaznoj istorijskoj putanji i da  je naša istorijska egzistencija završena. Jer, da parafraziram reci čiča- Jelisija iz Čajniča, "po svemu što se može videti na nebu i na zemlji, i što se može pročitati u knjigama", mi smo na toj duhovnoj nizbrdici i već vrtoglavo jurimo u propast i ništavilo. Doduše, čiča-Jelisije je imao nadu i tu nadu je glavom platio na višegradskoj ćupriji, a mi danas nemamo nikakvu nadu, pa utoliko ovi naši današnji Turci, za razliku od onih višegradskih od pre dva veka što su pogubili čiča-Jelisija, ne traže naše glave. Ali to nije zato što su ovi naši Turci bolji od onih čiča-Jelisijevih,već zato što naše današnje glave ništa i ne vrede. Naime, u njima, za razliku od čiča -Jelisijeve, nema nikakve nade, i mi smo danas osudjeni na beznadežno čekanje, što je, po rečima Karla Levita, najkraća definicija pakla.

Ako bi neki dobronamerni čitalac ove knjige želeo da nju iskoristi kao argument kojim bi dokazivao da nismo na istorijskoj nizbrdici, pa da se možda čak pozove i na tvorca čiča - Jelisijevog, podsetiću ga da sunce upravo na zalasku daje svoje najdivnije odsjaje, a nama ostaje samo beznadežno očekivanje da će taj naš zalazak potrajati što duže i da će nam dati što više ovakvih divnih odsjaja.

* Docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dragan Prole dobitnik je nagrade "Nikola Milošević" za knjigu "Humanost stranog čoveka", u izdanju "Knjižarnice Zorana Stojanovića"  (čija izdanja po četvrti put dobijaju ovu nagradu), odlučio je žiri II programa Radio Beograda.

Dragan Prole prilikom primanja nagrade (snimio: Aleksandar Vasiljević)

Nagrada, koja je laureatu uručena 29. februara, dodeljuje se za najbolju knjigu 2011. godine iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije. U žiriju, koji je odluku doneo jednoglasno, bili su profesori Mile Savić (predsednik), Simo Elaković i Milo Lompar. Nagrada se sastoji od povelje, laptopa (dar Informatike ad iz Beograda) i novčanog iznosa od 180.000 dinara.

Đorđe Malavrazić, glavni urednik II programa Radio Beograda (levo), Mile Savić, Dagan Prole, Simo Elaković, Milo Lompar

Nagrada za teorijsko stvaralaštvo ustanovljena je 2002. godine. Prvi predsednik žirija je bio akademik Nikola Milošević, a nakon njegove smrti 2007. godine nagrada je dobila njegovo ime.