Le Figaro: Književna cenzura u SAD predvodi ideološki rat

„Šta je to uvredljiv književni sadržaj“, zapitao se nedavno veliki američki romanopisac Stiven King. Ovo veliko pitanje već mesecima razdire Sjedinjene Države. U zemlji slobode izražavanja, godinu je obeležio neviđeni talas cenzure književnih dela.

Izdavaštvo je postalo jedan od neurotičnih centara ideološkog rata između najradikalnijih krila republikanskog i demokratskog tabora. Svaka strana tvrdi da se ona bori protiv indoktrinacije i perverznog tretiranja dece izložene šokantnim pričama i slikama, nasilnim ili pornografskim komentarima. Proteklih meseci, više od 2.500 naslova je zabranjeno i uklonjeno iz škola, univerziteta i javnih biblioteka širom desetak država, utvrdilo je Američko udruženje biblioteka (ALA).

Istraživanje PEN Amerika: Zabrane su se desile u 138 školskih okruga u 32 države. Ovi okruzi predstavljaju 5.049 škola sa kombinovanim upisom od skoro 4 miliona učenika

Spisak nepodobnih knjiga

U decembru protekle godine, bibliotekari države Florida sa čuđenjem su otkrili spisak dela koja će biti uklonjena sa polica. U ovom konzervativnom uporištu, gde je usvojen zakon koji zabranjuje diskusiju o rodu i seksualnoj orijentaciji u državnim školama, nije više dobrodošla knjiga Dženderkvir (Gender Queer), u kojoj autorka Maia Kobabe opisuje svoj put identifikacije kao ne-binarne osobe. Isto kao  romani Sare Dž. Mas (Sarah J. Maas: A Court of Mist and Fury) koji govori o gej i biseksualnim likovima, ili memoara tinejdžera „Svi dečaci nisu plavi“ novinara i aktiviste Džordža M. Džonsona. Nekoliko meseci ranije, oko 2.000 kilometara dalje, u srcu Teksasa, pod udar politike cenzure došla je strip adaptacija Dnevnika Ane Frank, čije su slike smatrane previše šokantnim. Ista kazna stigla je grafički roman o holokaustu Maus Arta Špigelmana. Na severu zemlje, u Misuriju, “mejnstrim“ stripovi poput Betmena, Belog viteza, Šona Marfija takođe su zabranjeni iz istih razloga.

„Neki roditelji učenika, uz pomoć lokalnih izabranih zvaničnika, opasno uspevaju da nametnu svoju viziju društva za nekoliko stotina hiljada mladih Amerikanaca“, brine Lesa Kananiopua Pelajo-Lozada (Lessa Kananiopua Pelayo-Lozada), predsednica ALA.

Profesija – „osetljivi čitalac“

Na drugoj strani političkog spektra, nova američka levica, vešta u poništavanju kulture i vokizma, izbacila je nekoliko romana iz školskih programa, u ime antirasizma i borbe protiv patrijarhata. Među njima su knjige „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li i „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel, obe optužene za prenošenje predrasuda iz „drugog vremena“. Vreme kada se književnost mogla pohvaliti da ne mora da polaže račune državnim i verskim vlastima ili nosiocima “podobnog“ jednoumlja, čini se danas veoma dalekim.

Ova kulturna bitka, koja već mesecima besni u javnoj sferi, sada se proteže i na privatni sektor. Nedavno je izdavački gigant Penguin Random House, koji objavljuje radove konzervativnog profesora psihologije Džordana Petersona, bio meta gneva nekih svojih mladih zaposlenih, koji su javno odbili da objave najnoviju autorovu knjigu. Pod pritiskom, Penguin Random House, kao i druge velike izdavačke kuće širom Amerike, ove godine je angažovao još više „osetljivih čitalaca“ koji “seciraju“ tekstove pre objavljivanja. Ovi čuvari novog doba, koji često pripadaju manjini po svom polu, poreklu, religiji ili fizičkom stanju, plaćeni su da pronađu i ukažu na delove romana koji mogu da vređaju određenu publiku.

„Ovo zanimanje stidljivo počinje da se izvozi u Francusku“, kaže jedan veliki francuski izdavač.

Posle izbacivanja iz biblioteka i - zabrana prodaje

Konačno, najvećem prodavcu knjiga u SAD, Barns & Noble, danas preti pravni postupak od strane nekoliko američkih država ako ne povuče iz prodaje knjige sa sadržajem koji se smatra „opscenim“. Ove države, koje su već odranije pristalice cenzure knjiga u javnim ustanovama, oslanjaju se na deo zakona, koji se poslednji put primenjivao 1970-ih godina, a kojim se reguliše pornografski sadržaj.

Ovaj član dozvoljava svakom građaninu da pokrene pravni postupak kako bi se pravosuđe izjasnilo i „presudilo o opscenosti knjige“. U Virdžiniji, na primer, sudija je nedavno smatrao da se delo može okarakterisati kao opsceno ako se poziva na „požudno interesovanje za seks“, „prevazilazi uobičajene granice u opisu ili predstavljanju dok mu nedostaje ozbiljna književna, umetnička, politička ili naučna vrednost“.

„Iako je prirodno želeti da zaštitimo najmlađe od određenih tema koje se mogu smatrati osetljivim, pogrešno je verovati da ih cenzura štiti. Naprotiv, njome se uskraćuje mladima pristup izvorima koji bi im mogli pomoći da se nose sa tim“, smatra zabrinuti portparol Barnes & Noble.