ПОСЛЕ ДВА ВЕКА, ИСПРАВЉАТИ УВРЕЖЕНА МИШЉЕЊА ДЕЛУЈЕ СИЗИФОСКИ

Миле Бјелајац*

„Прозиван и излаган непријатностима иако није радио ништа друго осим што је поступао у складу с начелима струке и изводио закључке који су произлазили из неумитне логике чињеница“, рекао је др Миле Бјелајац на представљању књиге „Антоније П. Фарчић, Једна историја приморских Срба“
(илустрација, Слободан Антонић, Софија Божић, Злата Бојовић, Миле Бјелајац, Слободан Рељић, десно)

Поштовани даме и господо, колегинице и колеге,

Задовољство ми је да данас кажем да ми је драго што је и ИНИС део овог спашавања од заборава историјских списа Антуна, Антона или Антонија Фарчића. Да није било прелома у глави професора Антонића да погледа сачуване списе са отпада и упорности његовог комшије Радивоја Кочића да их сачува и дотури, не би било ни ове промоције ни ове књиге. Фарчићеви рукописи потонули би у вечни мрак. Овако, спашени су као и ономад, из самог контејнера, рукописи дневника и успомена чувеног српског ратног хирурга, генерала Михаила Петровића. И не случајно, њихов приређивач их је приликом објављивања насловио „Мемоари из контејнера“.

После више од једног века, упркос пробојима науке и раније и сад, изложени перманентном притиску наметнуте, конструисане историјске свести, не само грађани, него и академски кругови, на свако „узнемирење“ властитих веровања, културног кода и произведеног идентитета, реагују одбојношћу па и агресивно. Носиоца супротних тврдњи доживљавају као непријатеља, учитавају им се сумњиве намере.

Да би се овај синдром боље разумео треба се осврнути на данашњицу, нпр. произвођење новог, антисрпског идентитета у Црној Гори. На наше очи изврће се историја и традиција. Узалуд подсећања на писање „Црногорца“ од пре стотињак година, па и сведочења самог краља Николе о српству Црногораца. Да ли можемо да замислимо за сто година, ако овај тренд победи, како ће изгледати црногорска нова историја?

Видимо како је током југословенске кризе и страна историографија оспоравала теорију Јована Цвијића о „арнауташима“, Србима који нису могли више издржати и који су мењали веру чак и почетком 20. века да би сачували главу и избегли зулуму.

korice-AF-s

Издавачи Информатика ад и Институт за новију историју Србије

Слично је са „српским Приморјем“ како га је квалификовао Фарчић, Србима католицима, српством у Боки Которској, Равним котарима, Сењу, Шибенику, Далмацији уопште. У сусрету са агресивним наступом идеологије хрватског државног права коју није пригрлила само Странка права, већ и други, чак и они добронамерни. Данашњим Дубровчанима, Задранима, Сењанима или другима, звучало би бласфемично разоткривање њихових правих етничких корена пре верских конверзија и националних интеграција. Узалуд стручна суздржаност једног Невена Будака поводом велике серије „Хрватски краљеви“ на каналу Хистори. Или ранија суздржаност и скептичност Наде Клајић према сличним митовима. Узалуд радови, полемике и књиге о српству Дубровника, Луја Војновића, Јорија Тадића, Јеремије Митровића, Антонија Фарчића, Злате Бојовић. Узалуд нехотична сведочења Људевита Гаја о карактеру језика у Славонији почетком 19. века, или скривена признања Фрање Рачког како је у пропаганди успео да помери границу замишљене Хрватске преко реке Неретве.

Лујо Војновић је пророчки и резигнирано закључио да ће „опште негирање и посвајање једног дана завршити покличем - Срби преко Дрине!“ Он је то на несрећу доживео 1941.

Не само историја у ужем смислу, прераду за потребе нове идеологије државног права, доживела је и косовска поетика, косовски мит који се проширио јужнословенским простором. После једног таквог издања Матице Хрватске крајем 19. века устали су Дубровчани, развила се полемика која ће завршити ускликом: „Господо, та нећете нам ваљда тврдити да је Косовски еп кренуо са запада ка Косову, биће ваљда обрнуто“.

Данас делује невероватно, када се чита у књизи Јосипа Хорвата, „Побуна омладине 1911-1914“ какво је место у свести, не само Срба већ и других Јужних Словена имало Косово и косовски мит:

„Свијет свих јужнославенских земаља Хабзбуршке Монархије био је у делирију.

Косовски митос није ту никада замро. Живнуо је поготову од Илиризма… разбуктао се научаван као дио народне књижевности.. Сада је сан осварен: Косово је освећено…

Сувременицима се то причињало јединственим чудом у хисторији… Новљанин Боглослав

Мажуранић и Буде Будисављевић млађи, ганути се спремаје у ходочашће на освећено и

посвећено Косово. Матош … Супило …Драгутин Пл. Домјанић“ , сви они анализирају и

 дају одушка победама“

„Један омладинац је писао“ пише Хорват „ Прије Косова нисмо знали, колико отпорне

снаге у нашем народу има (…) послије Косова други су путови. Тренутно је нестало

клонулости и малодушности, тих продуката политичког система посљедњих деценија“

Простор бивше Југославије, простори етничког сусретања, верских конверзија, нових националних идентитета препуни су таквих примера какве срећемо у објављеним рукописима Антонија Фарчића, али и текстовима са давним реаговањима „узбуњене“ јавности и академичара, али и његових одговора који нису могли бити објављени. Сада их имамо.

Колегиница Софија Божић ће у свом тексту о Антонију Фарчићу написати: Његова научна сазнања нису се уклапала у пожељну, до крајности  поједностављену, монохроматску слику прошлости у којој су улоге унапред подељене и никаква изоштравања нису дозвољена уколико не иду у задатом правцу. Прозиван и излаган непријатностима иако није радио ништа друго осим што је поступао у складу с начелима струке и изводио закључке који су произлазили из неумитне логике чињеница“

Нажалост, сви ми данас стојимо пред истим искушењима, трпимо незаслужено ако искорачимо мимо коректног, као и он некада. Па ипак остаје тај интелектуални инат, упркос свему.

 

*др Миле Бјелајац, српски је политиколог, доктор историјских наука и универзитетски професор, директор Института за новију историју Србије (ауторизовани говор на промоцији књиге „Антоније П. Фарчић, Једна историја приморских Срба“ 24. октобра 2022. Сајам књига, сала „Васко Попа“)

 

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...