RAT JE BIZNIS

Američki nezavisni novinar Jeremy Scahill u svojoj knjizi "Blackwater" opisuje nastanak i uspon danas najmoćnije privatne armije u SAD i u svetu. Od 1995. kada je njen osnivač Erik Prince, sin milijardera, tada kao 41-godišnji marinac služio u Bosni gde je na delu video prve privatne američke jedinice, pa do rata u Iraku i Avganistanu gde "Blackwater" drži dve trećine američkih vojno-bezbednosnih poslova.


Logotip "mirovnjačke" firme

Patriotizam kao lična zarada

Uspon "Blackwater"-a i njenog osnivača vezuje se za 11. septembar 2001. godine posle kojeg SAD objavljuju rat terorizmu. U to vreme "specijalni programi bespravnih izručenja" koje sprovode CIA i NATO već funkcionišu jer su pokrenuti pod Klintonovom administracijom. Dolaskom Buša na vlast i Ramsfelda na mesto sekretara za odbranu - Pentagon je osudjen na modernizaciju koja pre svega znači privatizaciju. CIA takodje (vidi Ramsfledov govor održan u Pentagonu 10 septembra 2001. godine). Privatizuje se sve – odbrana, obaveštajni poslovi - iako privatni sektor u ime neoliberalne ekonomije funkcioniše van državne kontrole i niko ne može da garantuje da se ciljevi privatnog bzinisa neće razići sa ciljevima koji predstavljaju interes države.


Par vozila "grizli", otpornih na bombe, parkirani ispred direkcije Blekvotera koja sebe
opisuje kao firmu za mirovnjački biznis

Osnivač "Blackwater"-a, poreklom iz ultrakonzervativne evangelističke porodice i sredine u kojoj se patriotizam rimuje sa ličnom zaradom, ima istomišljenike u vrhu američke administracije. Na primer, prve ugovore sa CIA sklopiće 2001. godine da bi 2007. godine u upravi obaveštajne službe "Blackwater"-a bila ista postavka zadužena za antiterorizam koja se 2001. godine nalazila u CIA.


Erik Prince, osnivač Blackwater-a

Rentabilnost privatnih ratnika

"Balckwater" ima pod komandom 23 hiljade ljudi spremnih svakoga časa za dejstvo, kako u pomorskim tako u kopnenim, vazduhoplovnim i obaveštajnim akcijama. Pri tom se ne računa dodatno ljudstvo koje "Blackwater" po potrebi može da iznajmi od manjih preduzeća.

Privatni ratnici su rentabilniji od državnih jer državu manje koštaju, njihovi gubici ne ulaze u zvanične statistike vojnih gubitaka, a deluju takoreći iznad zakona jer niko ne može da optuži državu za eventualne zločine koje su počinili. Mučenja, gangsterska kidnapovanja, bezrazložna ubistva civila, silovanja – za sva ova zlodela počinjena u Iraku, momci iz "Blackwater"-a koji se regrutuju sa svih strana sveta, uključujući i Balkan – prolaze bez kazne. Za njih jednostavno niko nije nadležan. Autor pokazuje da, u najtežem slučaju, kaznu predstavlja odluka da im se ne plati povratna avionska karta sa ratišta. Za zločine u Bagdadu na primer pripadnici "Blackwater"-a su osudjeni da bi, na kraju, ipak bili oslobodjeni posle neuverljivih sudskih odluka.


Pripadnici Blackwater-a na ulicama Bagdada

Ideologija deregulacije

Istorija "Blackwater"-a je istorija SAD u poslednje dve decenije, obeležene ideologijom deregulacije tržišta koja je za posledicu imala ukidanje politike i kulture u ime ekonomije. Uspostavljen je sistem u kome se sve ljudske delatnosti vrednuju isključivo sa tržišno-ekonomskog aspekta i ako nemaju tržišnu vrednost – smatra se da nemaju nikakvu. U tom kontekstu izgledaju gotovo jednostavna objašnjenja za američke ratove - od prvog u Iraku preko Somalije, Balkana i Avganistana pa do drugog iračkog rata. Rat je biznis, dok traje – on predstavlja unosno tržište za privatne vojske. Tradicionalni pojmovi ratne pobede i ratnog cilja - nikoga u suštini ne zanimaju. Oni postoje jedino u propagandnoj priči koja je nešto kao marka za tržišni proizvod. Bilans: 70 odsto budžeta SAD za odbranu ide u ruke privatnika.

Ramsfeldov govor (Odlomak iz knjige: Poglavlje 1)

Svet je bio drugačiji od danšnjeg kada se 10. septembra 2001. godine Donald Ramsfeld popeo na tribinu Pentagona da bi održao jedan od svojih prvih govora od kako je postao državni sekrear za odbranu SAD u administraciji Džordža V. Buša. Za većinu Amerikanaca Al Kaida nije postojala a sadam Husein bio je predsednik Iraka. Ramsfeld je na funkciji sekretara za odbranu već bio, od 1975. do 1977 godine, a 2001. godine preuzeo ju je ponovo sa velikim ambicijama. Tog septembarskog dana prve godine Bušove administracije, Ramsfeld se obratio zvaničnicima Pentagona čiji je posao bio da nadziru osetljive ugovore sektora odbrane sa firmama "Halibarton" , "DynCorps" i "Bechtel. Državni sekretar za odbranu predstavio se u prisustvu bivših kadrova iz Enrona, Northorp Grumana, General Dynamics i Aerospace Corporation koje je imenovao svojim pomoćnicima u ministarstvu odbrane – i održao govor koji je predstavljao objavu rata.


Donald Ramsfeld, državni sekretar za odbranu SAD u vladi
Dordža V. Buša

"Potrebno je da kažemo ko je protivnik koji predstavlja veoma veliku opasnost za bezbednost SAD", grmeo je Ramsfeld. "Taj protivnik predstavlja jedno od poslednjih uporišta centralizma u svetu. On upravlja preko svojih petogodišnjih planova. Iz jednog jedinog glavnog središta on pokušava da vlada prostorima koji obuhvataju različite vremenske zone, kontinente i okeane. Na brutalno sistematski način on guši slobodu mišljenja i uništava novatorske ideje. On slabi odbranu SAD i dovodi u opasnost živote žena i muškaraca u uniformi". Praveći dramsku pauzu, Ramsfeld koji je i sâm veteran hladnog rata, drži pažnju svojih novih saradnika: "Taj protivnik možda liči na bivši Sovjetski Savez, ali ta vrsta neprijatelja je nestala. Naši današnji neprijatelji su delikatniji i neumoljiviji. Možda mislite da govorim o poslednjem preostalom diktatoru na svetu. Ne, vreme takvih diktatora je prošlo, oni nikada neće dostići snagu i razmere protivnika o kome govorim. Protivnik o kome govorim mnogo je bliži nama. Reč je o birokratiji Pentagona". Ramsfeld je pozvao na radikalnu reformu funkcionisanja Pentagona koja bi demokratsko upravljanje ministarstvom odbrane zamenila novim modelom baziranim na privatnom sektoru.

Autor: Jeremy Scahill, istraživački novinar, zanimaju ga pre svega stranputice američke politike. Dopisnik različitih američkih radio stanica i emisije "Democracy Now" i saradnik časopisa "The Nation". Bio izveštač sa ratišta na Balkanu i u Iraku odakle je slao izveštaje koji su odudarali od jednoglasja takozvanih velikih medija.

Postao svetski slavan posle objavljivanja knjige "Blackwater" koja je prevedena na 12 jezika, a u planu je da se po njoj snimi film. Poslednja verzija osvežena podacima iz 2009. godine.