Legenda o samoubistvu – knjiga koja je gostu predstojećeg Sajma donela svetsku slavu
Američki pisac Dejvid Van, ekskluzivni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga, čekao je dvanaest godina na objavljivanje Legende o samoubistvu koja je kasnije postala bestseler. To je potresno, delimično autobiografsko delo s neobičnim zapletom. Urednik srpskog izdanja ove knjige Zoran Penevski smatra da je Van suptilni pripovedač koji se bavi graničnim etičkim pitanjima na način koji svako razume
(iluistracija, Korice knjige Legenda o samoubistvu)
Kada je Dejvid Van napisao svoje prvo fikcionalno delo - Legendu o samoubistvu, punih dvanaest godina nijedan agent nije hteo da je ponudi izdavačima. Ali, kada je 2008. konačno objavljena, ona je osvojila jedanaest prestižnih međunarodnih nagrada i postala bestseler u mnogim zemljama. Prevedena je na više od dvadeset jezika, na nemačkom radiju (North German radio) je pročitana u celosti, a francuska producentska kuća Haut et Court planira njeno prenošenje na film. Jednom rečju, Legenda je Vana učinila slavnim u svetu i značajno doprinela tome da ga kritičari nazovu “bitnim novim glasom američke književnosti“. Knjige koje je kasnije objavio, takođe nagrađivane, učvrstile su takvu reputaciju ovog pisca rođenog 1966. na Aljasci. On ima diplome sa Standofrda i Kornela, podučavao je na nekoliko univerziteta u Sjedinjenim Državama, a trenutno predaje kreativno pisanje na Univerzitetu Vorvik u Engleskoj i počasni je profesor francuskog Univerziteta Franš-Konte.
Dejvid Van (David Vann)
Van će 26. oktobra biti ekskluzivni gost 64. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dok će Laguna, koja je proletos izdala Legendu o samoubistvu u ediciji Amerikana, organizovati susret s njim narednog dana, u Delfi kafeu.
Kao uvod u ove događaje, kao i u manifestaciju “Dani Amerikane“, tokom koje će se publika, sve do 27. oktobra, upoznavati sa američkom umetnošću na više beogradskih lokacija, tema 56. tribine Laguninog književnog kluba, održane 4. oktobra u SKC-u, bila je upravo Legenda o samoubistvu. U razgovoru su učestvovali dr Tijana Tropin, koja je prevela knjigu, i urednik Zoran Penevski.
Legenda je potresno, na momente i šokantno književno delo, delimično autobiografsko, budući da se samoubistvo iz naslova zaista dogodilo, na šta ukazuje i piščeva posveta, “Mom ocu, Džejmsu Edvinu Vanu, 1940-1980“. Izmaštani dvojnici Vana i njegovog oca su mladi Roj Fen, narator-protagonista, i Džim Fen, razočarani stomatolog koji upada u ozbiljnu duševnu krizu. Roj se suočava s bolom i gnevom zbog očevog samoubistva a pozadina za kolaž od šest pripovednih celina je savršeno opisana divlja priroda Aljaske.
Iako je ovenčana nagradom za najbolje kratke priče u Sjedinjenim Državama, Legenda o samoubistvu ipak nije uobičajena zbirka pripovedaka. Kako je istakao Zoran Penevski, ona se zbilja može čitati kao zbirka priča koje samostalno funkcionišu, tačnije kao skup sačinjen od pet priča i jedne novele, ali se istovremeno može čitati i kao izmišljena memoarska proza, i kao razuđeni roman, jer su celine povezane istim motivom, a to je odnos oca i sina ili žrtve i preživelog.
Knjiga počinje i završava se pričama pisanim u prvom licu, koje predstavljaju kontekst i okvir za novelu pod nazivom Ostrvo Sakvan, napisanu u trećem licu. U njoj je detaljno opisano Džimovo potonuće u ludilo na zabačenom ostrvu na koje odvodi trinaestogodišnjeg Roja, i ona se zbog krajnje neobičnog zapleta kome je Van pribegao, a koje budućim čitaocima ne bi valjalo otkrivati, preobražava u specifičnu formu fantastike, u fikciju unutar fikcije.
Primetivši da Ostrvo Sakvan, zahvaljujući svojoj dramatičnosti apsolutno dominira u knjizi, ali da i ostale priče prate unutrašnji razvoj junaka, Tijana Tropin je na tribini rekla da Legenda o samoubistvu na kraju ostavlja utisak mozaika u kome su krhotine uklopljene ne onako kako bi trebalo, već na neki nov, drugačiji način. Ona smatra i da brojne brutalne scene, odnosno naturalistički opisi imaju simboličku funkciju u ovom delu.
Zoran Penevski se osvrnuo na piščevu izjavu iz intervjua datog za list Danas da savremeni evropski pisci žele da izgledaju pametno, a američkim ne smeta da budu idioti i divljaci pošto više vole priču nego svesne ideje.
- Dejvid Van je na najboljem putu da pomiri ove dve škole. Neće da pametuje i neće da bude tako divalj da priča priču samo kao običan narator. Reč je o suptilnom pripovedaču koji se bavi graničnim etičkim pitanjima na način koji svako razume. Njegov stil je čitak, jednostavan, ali mu struktura nije jednostavna, i to je ono što ga čini velikim piscem. Njegova proza jako dobro ponire ispod površine, jako je dobro strukturirana i u filozofskom smislu dobro napisana, iako toga niste ni svesni, primetio je Penevski.
- Van obožava mit o Medeji, njega zanima da piše grčku tragediju. U Legendi je reč o ontološkoj teskobi, o nemogućnosti jednog bića da uradi ono što bi trebalo po njegovom etičkom kodeksu… Ali na kraju knjige nema ničeg što bi zgromilo čitaoca jer je to sve vreme tu. Katarza se već desila, samoubistvo se već dogodilo, i u tom smislu je Legenda savremena književnost a ne grčka tragedija, kazao je urednik srpskog izdanja dela koje je proslavilo Dejvida Vana.
