KUNDERIJANSKI SUSRET SA LIČNOSTIMA I AUTORIMA VELIKIH ROMANA
- Koliko je često vodila ljubav Ana Karenjina sa Vronskim, otkud onaj čudni smeh kneza Miškina, zašto ličnosti iz velikih romana nemaju decu – neka su od zanimljivih pitanja kojima se bavi Milan Kundera u svojoj novoj knjizi, kao i bombardovanjem Srbije.
„Ni egzilant ni disident, na prvom mestu on je - romanopisac“, napisao je francuski dnevnik Figaro o Milanu Kunderi povodom objavljivanja njegove nove knjige, uoči njegovog, nedavnog 80.rodjendana (1.aprila). Knjiga je izašla pod naslovom In Rankontr (Une rencontre - Susret) u izdanju čuvenog francuskog Gallimard-a, koji je za Kunderu, kao svog autora, ustanovio kompromisnu, mada ambiguitetnu formulu koja se sada svuda primenjuje - „francuski pisac češkog porekla“.
Reč je o zbirci eseja, u kojima Kundera, kao i u nekoliko prethodnih knjiga, objavljenih na francuskom jeziku - L´Art du roman (Umetnost romana), Les Testaments trahis (Izdani zaveti) i Le Rideau (Zavesa), analizira junake i autore slavnih romana, počevši od Rableais-a i Anatol-a Francea-a, zaključno sa Marques-om. Netradicionalno, tražeći ono manje poznato i uočljivo, višesmisleno i paradoksalno, posmatra njihove sudbine i postavlja u vezi s njima originalna egzistencijalna i estetska pitanja. Ne izbegava ni ulaženje u likovnu umjetnost jer u esejima govori o Bacon-ovim i Matiss-ovim slikama. Nekonvencionala viešeznačnost pristupa istaknuta je kunderijanski i u samom naslovu - reč rencontre, naime, na francuskom jeziku znači susret, ali i sudar...
Prema prvim prikazima literarnih kritičara, Kundera u ovim esejima razmatra i pitanja koja čitaocima romana obično nikad i ne padnu na um. Na primer, koliko je često Ana Karenjina vodila ljubav sa Vronskim i zašto ličnosti iz velikih svetskih romana obično nemaju decu.
Prema recenziji Figaroa, označenje knjige kao zbirke eseja previše je sitničarsko. Ne radi se, u stvari, o tipičnoj esejistici i u tome je i čar ove knjige. Ono što je bitno u Susretu (Sudaru) jeste temeljno pitanje romanopisca koje Kundera postavlja, a tiče se „opskurnih ličnosti, u mračnom svetu i u mračnom vremenu“.
A ne radi se ni o temama na prvi pogled zabavnim, kakvo je, pored pomenutih, otkud onaj čudni smeh kneza Miškina, glavne ličnosti iz romana Dostojevskog, Idiot – upravo preko njih Kundera operiše sa onim poslovičnim ogledalom o kome je govorio još Sveti Pavle i zahvaljujući kome svi, dakle pre svih čitaoci, saznaju nešto bitno o sebi. I to i po cenu Bacon-ovih brutalnih gestova, jer upravo preko dekonstrukcije može doći do vaskrsenja...
I časopis Le Point visoko ocenjuje nove eseje Kundere: „Lako je u njima naći bogati urod intelegencije i humora koji ujeda, mada ne donosi sa sobom toliko smeha koliko Smešne ljubavi, niti ima tako preciznu gradju kao Nedpodnošljiva lakoća postojanja.“ Ovaj časopis pominje i aferu iz oktobra prošle godine sa navodnim denuncijanstvom Kundere, koju je lansirao češki časopis Respekt – to, prema Le Pointu, može biti razlog zašto lane nije Kundera dobio Nobelovu nagradu za književnost.
U knjizi autor iznosi, uglavnom, svoje esejističke literarne i kulturno-istorijske opservacije ali u njoj ima i zanimljivi istorijsko-politički pasaž koji se odnosi na jedan krupan skoriji vojno-politički dogadjaj. Kundera ovako, sa izrazitim političkim podtekstom, piše o bombardovanju SR Jugoslavije pre 10 godina:
„Nijedna zemlja Evrope (od Atlantika do baltičkih zemalja) nije se oslobodila vlastitim snagama. Nijedna? No, ipak jedna jeste. Jugoslavija. Zahvaljući vlastitoj partizanskoj armiji. Zato su 1999. izgleda bili dugih sedmica bombardovani srpski gradovi. Da bi se tako ex post ovoj zemlji Evropi nametnula pozicija poraženog“.
Podsetimo na kraju da se Kundera, smatran za jednog od najzanimljivijih savremenih svjetskih psaca, rodio 01.04.1929 u Brnu, u svojoj zemlji postao je jedan od vodećih pisaca još pre 1968, posle okupacije Čehoslovačke emigrirao u Francusku čije je državljanstvo dobio 1979. Od 90-ih piše i objavljuje isključivo na francuskom jeziku, živi u Parizu gotovo sasvim povučeno, ne daje nikakave intervjue, jedini izuzetak je bio kada je posle objavljivanja optužbe za navodno potkazivanje, dao intervju češkoj agenciji ČTK. Zanimljiv je podatak da je ovaj, može se reći kultni pisac evropskih intelektualaca, strani autor sa ubedljivo najvećim tiražima u Kini, najmogoljudnijoj zemlji sveta i potencijalno najvećem svetskom tržištu knjige.
