Prvi tom Božanstvenih bezbožnika, drugi put
Eseji Sanje Domazet pod nazivom Božanstveni bezbožnici 1, u izdanju Službenog glasnika, dopunjena su verzija knjige koju je pre 10-ak godina objavio Evro Giunti. Pisani eruditski, ali pitkim stilom, oni donose niz zanimljivih podataka o velikanima 20. veka
(deo korice knjige Anje Domazet)
Da li ste znali da Nadežda Petrović možda ne bi postala velika slikarka kakva je bila, da je njena porodica imala novca za miraz koji bi joj osigurao udaju za mladića čije su lice i telo „poznavale i njena ruka i njena kičica“? Da je buduća dvostruka nobelovka Marija Kiri i venčanicu šila tako da kasnije može da je nosi u svojoj laboratoriji. I da za razgledanje njenih beleški u pariskoj Nacionalnoj biblioteci mora da se potpiše specijalna izjava jer će biti radioaktivne nekoliko hiljada godina. Da li ste već negde pročitali da je Miloš Forman, posle neuspeha njegovog prvog američkog filma, gladovao u hotelu „Čelzi“ u Njujorku kada mu se u sobu ušunjao Majkl Daglas, tiho da ga očajnog ne preplaši, i ponudio mu da snimi Let iznad kukavičjeg gnezda, film koji je dobio Oskara u svih pet glavnih kategorija? Ovakve zanimljivosti o velikanima 20. veka – visokim intelektualcima, naučnicima, književnicima, slikarima, muzičarima, filmskim divama, Dioru, pa i jednom genijalnom draguljaru – naći ćete u knjizi Sanje Domazet Božanstveni bezbožnici 1, koja je 17. septembra predstavljena u beogradskom Klubu – knjižari – galeriji Glasnik.
Pored autorke, o ovim biografskim esejima govorila je urednica izdanja Gordana Milosavlјević Stojanović. Ona je, pre svega, objasnila da se Božanstveni bezbožnici 1 pojavljuju posle objavljivanja druge i treće knjige istog naslova zato što je nekoliko izdanja one prve odavno rasprodato, i što je publika na promocijama Sanjinih dela to redovno tražila.
Ta prva zbirka eseja, izrasla iz autorkinih napisa objavljenih u listu Danas, zvala se Božanstveni bezbožnici, i pre 10-ak godina štampao ju je Evro Giunti. U drugu i treću knjigu, koje je izdao Službeni glasnik, ušlo je 10-15 eseja iz prve ali, naglasila je Gordana Milosavlјević Stojanović, Sanja Domazet ne želi da se ponavlja i dodavala je nove detalje iz života ljudi o kojima je pisala. Tako i Božanstveni bezbožnici 1, izdati ove godine, uz eseje iz prve zbirke koji nisu kasnije publikovani, sadrže i 20-ak novih.
Prema rečima urednice, kao profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i neko ko se i dalje aktivno bavi novinarstvom, Domazetova je istraživač koji ume da i detalje vezane za ličnosti o kojima se gotovo sve zna, poput Čaplina, uklopi tako da izgledaju novo i zanimljivo. I to nisu banalni detalji, već stvari koje su „bezbožnike“ činile drugačijim od savremenika, i pomažu nam da bolje shvatimo njihovo stvaralaštvo, ali i ličnu snagu kojom su savladavali mnoge prepreke i ostvarivali sopstvene snove.
Sama autorka je rekla da je, radeći na knjizi, uživala i da je zaista nailazila na neverovatne podatke. Recimo da je „princ stila“ Kristijan Dior rođen u porodici trgovaca đubrivom; da je blistava pijanistkinja Marija Judina mirno napisala Staljinu da će se ona moliti Bogu da mu oprosti za sva zlodela koja je učinio svom narodu; da je slikarka Tamara de Lempicka tražila da njen pepeo bude bačen u vulkan...
-Veoma mi je drago što su Božanstveni bezbožnici rado čitani i voljeni... Moj plan nije bio da izađu tri knjige. Ne znam da li će ih biti još. Meni je intimno posebno drago da sam napisala esej o Nadeždi Petrović... Ponosna sam što se niko nije javio zbog nekakvog pogrešnog podatka u ovim knjigama. U nekim školama ih već koriste kao literaturu, kazala je Domazetova.
Sanja Domazet je, pored trotomnih Bezbožnika, pisanih eruditski, ali pitkim stilom na granici s poetskim, potpisala i druge zbirke eseja, putopise, priče i brojne drame i romane. Dobitnik je nagrade Najbolje novinarsko pero na Sajmu knjiga u Beogradu, kao i nagrada „Žensko pero“ i „Meša Selimović“.
