Izraelska nacionalna biblioteka dobija Kafkine rukopise

M. Lazarević

Prema odluci ciriškog suda, dosad nepoznati rukopisi pisca Franca Kafke, koji su bili pohranjeni u njegovoj zaostavštini u sefovima jedne banke u ovom gradu, biće predati izraelskoj Narodnoj biblioteci
(ilustracija, Kafka na Starogradskom trgu u Pragu 1921.)

Dosad nepoznati rukopisi češko-nemačkog pisca jevrejskog porekla Franca (Franz) Kafke, koji je od 50-ih godina prošlog veka, ležao u sefu jedne ciriške banke, biće predati izraelskoj Narodnoj biblioteci. To je, kako javlja AP, odlučio Okružni sud u Cirihu.

Iako se ništa bliže ne zna o ovim rukopisima, spekuliše se da bi među njima trebalo da budu pronađeni krajevi nekoliko nezavršenih romana ovog slavnog pisca.

Šta kriju švajcarski sefovi

"Pozdravljamo presudu švajcarskog suda koja se nadovezala na prethodne presude izraelskih sudova", komentarisao je ovu presudu u dugogodišnjem sporu oko zaostavštine ovog pisca, šef Upravnog odbora izraelske Narodne biblioteke David Blumberg (Bloomberg). Ova biblioteka će tako, dodao je, konačno kompletirati sve sačuvane rukopise Kafke i predstaviti ih javnosti.

Deo javnosti, primećuje ovim povodom AP, je skeptičan prema tome da će spisi iz švajcarskih sefova otkriti nešto novo o ovom praškom, odnosno češkom literati koji je pisao na nemačkom jeziku. Kafka, rođen 1884. u Pragu, umro je od tuberkuloze 1924. u jednom sanatorijumu u autrijskom mestu Kierlingu.

"Veoma je malo verovatno da ćemo otkriti neko nepoznato majstorsko Kafkino delo, ali su to, ipak, dragoceni materijali", ocenio je znalac Kafkinog dela, pisac i prevodilac, Benjamin Balint.

Krađa piščeve zaostavštine

Oko Kafkine zaostavštinu je dugo vodila spor porodica Ester Hof (Esther Hoffe), dugogodišnje sekretarice pisca Maksa (Max) Broda koji će ostati zapamćen u istoriji po tome što nije uslišio želju svog prijatelja Kafke i nije uništio njegova dela posle njegove smrti. Umesto toga, on je izdao deo Kafkinih priča i romana, među kojima su "Proces", "Zamak" i "Amerika", čime je posmrtno Kafku uvrstio među najslavnije i najuticajnije autore 20. veka.

Brod, koji je umro 1968. u Tel Avivu, prema poslednjim sudskim presudama, u svom zaveštanju, sve što je imao kao i ono što je ostalo od Kafke, ostavio je javnom arhivu tj Narodnoj biblioteci u Jerusalimu. Njegova sekretarica je, međutim, umesto da to poštuje, počela da Kafkinu zaostavštinu prodaje na aukcijama. Na primer, ona je, prema dnevniku "Haarec", prodala 1988. rukopis Kafkinog romana "Proces" za dva miliona dolara ali ga je novi vlasnik ustupio literarnom arhivu u nemačkom Marbahu, gde je i sada. Biblioteka u Jerusalimu tužila je zbog toga porodicu tj naslednike Estere Hof, a izraelski sudovi su pre toga presudili da je ova žena preuzela nelegalno na sebe Kafkinu zaostavštinu. Potom je 2016. Vrhovni sud Izraela svojm presudom poverio tu zaostaštinu Narodnoj biblioteci u Jerusalimu. Biblioteka, ipak, sve dosad nije tu preostalu zaostavštinu mogla preuzeti.

AP citira pravnika porodice Hof koji tvrdi da "otvaranje sefova iz Ciriha neće doneti ništa novo" i da su tamo "verovatno samo kopije rukopisa koje je Estera Hof već prodala".

Narodna biblioteka u Jerusalimu ovim povodom ističe da su "svi Kafkini rukopisi kulturno nasleđe koje pripada jevrejskom narodu".

Kafka je krajem svog života razmišljao da napusti Prag i da se preseli u Izrael pa je čak i učio hebrejski.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...