IŠČEZAVANJE RUKOPISA, TRAGOVI BELINE
Posle Salona knjige u Parizu
Salon knjige u Parizu, u svom novom vizuelnom i prostornom izdanju, zatvoren je juče posle šest dana spektakla za izdavače, pisce i takozvanu veliku publiku. Ova specifično frankofonska svečanost knjige održana je 28. put i po tradiciji je imala počasnog gosta - Izrael, što je još pre početka Salona izazvalo negativne reakcije Libana, Saudijske Arabije, Irana, kao i Udruženja palestinskih pisaca, alžirskih, marokanskih i egipatskih izdavača koji su pozivali na bojkot.
Salon je počeo i održavao se praćen drastičnim merama bezbednosti, kontrolom torbi i procedurom koja je skoro istovetna sa onom na aerodromima. Ulazak rezervisan za goste Salona, pisce, učesnike u tribinama, kao i novinare, bio je često zagušen, kao i onaj za posetioce. U nedelju je izlozbeni prostor čak morao da bude evakuisan, zbog navodno postavljene bombe, i posle sat kontrole, ulaz je ponovo bio dozvoljen…
Do politizacije Salona došlo je i zbog toga što je izbor Izraela kao počasnog gosta pao tačno na šezdeset godina od proglašenja ove države, organizatori su to objašnjavali kao čistu slučajnost u kalendaru. Dogadjaji na Bliskom Istoku i poseta Pereza Francuskoj (koji je i otvorio Salon, bez prisustva publike) dodali su svemu žar koji je poslužio za polemiku. Predsednik nacionalnog sindikata izdavača Serž Erol izjavio je da se ne poziva država, već kultura, da bi pokušao da smiri duhove.
Francuzi, koji su u poslednje vreme pokazali da su majstori zaboravljanja, time su potisnuli ne tako davne dogadjaje kada je embargo bio primenjen ne samo na tadašnju državu federalnu Jugoslaviju, vec i na njenu kulturu... Tada se javno niko nije usudjivao da ponudi tu veličanstvenu razliku. Ili, pre šest godina, kada je tadašnja ministarka kulture Francuske odbila da dodje na Salon i da se rukuje sa ministrom kulture u Berluskonijevoj vladi. Ni tada niko nije ponudio taj velelepni argument da je pozvana italijanska kultura, a ne država Italija. Naravno, i to je važno odmah istaći, ove protivrečnosti (koje su postale tako tipične ne samo za francusku duhovnu klimu) nijednog trenutka ne dovode u pitanje ukazivanje pažnje bilo kojoj kulturi. Tako je 39 izraelskih pisaca koji su bili zvanični gosti Salona, dobilo odgovarajuću veliku pažnju, uz naravno najvise interesovanje za Amosa Oza, Davida Grosmana ili Avrama B. Ješua…
Na Salonu je ove godine učestvovalo više od hiljadu izdavača iz dvadeset zemalja, a organizatori su uneli nekoliko značajnih novina. Prva je bila vidljiva već na plakatima, u kojima se insistiralo na užitku i intimnoj vrednosti čitanja, zatim na činu učešća u nečemu izuzetnom, što je dobilo i svoje mesto na Salonu, u vidu posebnog prostora u kome se moglo povučeno opustiti, čitati i možda sanjariti… A to je itekako potrebno i na samom Salonu, gde je velika vreva, i mnoštvo pisaca… Ako je zvanično na Salonu učestvovalo tri hiljade pisaca, zabeleženo je da je bilo organizovano oko pet hiljada seansi potpisivanja knjiga! Neki pisci, kao Ameli Notomb ili Mark Levi u stanju su da stvore redove kao za fudbalske utakmice, gde se upotrebljavaju i metalne rešetke da bi odvojile paralelne svetove… To je počelo prošle godine, i spada u nešto sto je možda neizbežno, ali što potpisnika ovih redova ostavlja pomalo tužnim.
Da se sve brzo menja pokazuje i poseban prostor koji je bio posvećen elektronskoj, odnosno numeričkoj knjizi. Takozvana e-books bila je prikazana sa aspekta onog što sledi u desetak narednih godina: smanjenje za trećinu knjiga štampanih na klasičan način, pokušaj da se prilagodi cena "elektronskog papira" ili "elektronskog mastila" i da se ono može što više koristiti u novim "nomadskim" tehnologijama kao što je portabl telefon i slično. S tim u vezi, i sa gotovo neizbežnim pozivanjem na Jovicu Aćina, koji se vrlo rano u našoj kulturi bavio filosofijom takve tehnoloske promene, mi smo danas svedoci nestajanja rukopisa. Rukopis, taj materijalni trag i znak stvaranja, izvorna belina papira i toliko metafora koje su bile iz toga izvedene, prepuštaju mesto fajlu, jer sve danas postaje samo jedan fajl, i pojedinac na ulasku u avion ili Salon knjige, kao i njegova stvaralačka nesanica… Rukopis je zvanično nestao, živela numerička knjiga!? Ostaje da se vidi kako će onaj nesumnjivi čitalacki užitak biti sačuvan u novim uslovima. Da bi se podstaklo čitanje, u bilo kojoj formi, mladim posetiocima bilo je podeljeno deset hiljada bonova od po deset evra, namenjenih kupovini knjiga…
Salon knjige prilika je da se dodele neke nagrade, ali i da se podstakne nečije stvaralaštvo. Tako će od ove godine biti ohrabreni mladi autori stripa (predsednik specijalnog žirija je čuveni reditelj Lik Beson), a kao primer može da im posluzi Filip Geluk, slavni belgijski autor "Mačka" koji ove godine puni 25 godina. Njemu je bio posvećen poseban prostor pod nazivom "Svet jednog stvaraoca".
Salon knjige je opravdao svoje mesto u kulturnom kalendaru Francuske, iako poseta od oko dvesta hiljada u šest dana nije dovoljno velik pokazatelj njegovog značaja. Država ili kultura Srbije imali su svoj štand, ali su i neki posetioci i izdavači iz zemlje žalili što nije više dogovora oko njegovog realnog izgleda i sadžine. No, važno je bilo učestvovati, jer možda nam opet predstoji vreme kada ćemo se sa setom sećati da su u vrlom novom svetu nekad bili spremni da prave suptilne razlike izmedju države i kulture.
