DOSTOJAN POGREB ZA KNJIŽEVNOG VELIKANA
Povodom 160. godišnjice smirti Edgar-a Allan-a Poe-a
Američki pisac Edgar Allan Poe dočekao je, 160 godina posle smrti, pogreb kakav zaslužuje. Umro je pod čudnim, nikad razjašnjenim okolnostima, pre 160 godina, a na pogrebu je bilo sedmoro ljudi. Početkom oktobra je odalo poštu piscu u Baltimoru nekoliko stotina ljudi koji su se simbolično oprostili od njega, na obredu u crkvi i ispraćaju na groblje.
„Ove godine je i 200 godina rodenja Poe-a ali s tim nismo mogli ništa uraditi tako da nam je palo na um da ponovimo pogreb koji je bio veoma brz i nedostojan njega“, izjavio je kurator Muzeja Edgar Allan Poe u Baltimoru, Jeffe Jerome.
Još od 7.oktobra, tj. godišnjice smrti autora slavnog Gavrana, Annabel Lee, Avantura Artura Gordona Pima i drugih pesama, priča i romana, u njegovom nekadašnjem domu u zapadnom Baltimoru bio je izložen pogrebni kovčeg sa replikom tela. Pogrebna povorka je, posle obreda i odavanje pošte, krenula u nedelju iz Vestminsterskog hrama na groblje u pratnji preko 300 ljudi, medju kojima su mnogi bili u kostimima iz onog vremena. Neki su predstavljali poznate ličnosti koje su se znale i prijateljevale sa Poe-om ili su se njime inspirisali, kao što su pesnici Walt Whitman i Charles Baudelaire, ili filmski režiser Alfred Hitchcoock.
Po na poštanskoj marki
Poe se proslavio kao majstor tajanstvenih priča, punih groze i napetosti, i kao pesnik „tamnih“ osećanja teskobe, praznine i smrti. Njegove detektivske i horor priče i danas plene čitaoce širom sveta. Strah je, inače, smatrao za dramatski najefektivniju emociju.
Tama i misterije su ga pratili i u životu. Rodio se 19.janmuara 1809 u porodici putujućih glumaca, majka mu je umrla u bedi, napuštena od muža, kada je Edgaru bilo dve godine. Izdržavao se od novinarstva i literarne kritike. Živeo je u Baltimoru sa svojom tetkom, a oženio se s njenom kćeri, Virginiom Clemm, kada je imala 13 godina. Njena prerana smrt 1847. inspirisala ga je za neka djela, obojena najtamnijim emocijama i slikama. Posle njene smrti dve godine je pio i tumarao po redakcijama, držao predavanja i istovremeno sve brže i brže propadao duševno i fizički. Trećeg oktobra 1849. nadjen je u nesvesti na ulici i prebačen je u bolnicu Baltimora u kojoj je umro četiri dana potom.
