Otvoreno tržište struje i gasa od 1. januara - problemi u najavi

Miloš Obradović

Na konferenciji Balkanmagazina “Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta električne energije i gasa od 1. januara 2013. godine” otvorena sporna pitanja o primeni liberalizacije energetskog tržišta. Na vladi da odluči hoće li se isključivati energija preduzećima koja nemaju ugovore ili će neplatiše nastaviti da opterećuju EPS

S prvim danom 2013. godine srpsku privredu čeka jedna od najvećih promena od početka tranzicije, prelazak na slobodno tržište trgovine električnom energijom i gasom, koje će pratiti i uspostavljanje tržišnih cena i mnoge druge obaveze koje nisu postojale, posebno kada se radi o snabdevanju strujom.

“Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta električne energije i gasa?” pokušali su potrošačima iz sektora privrede ali i trgovcima energijom da objasne predstavnici Agencije za energetiku, Ministarstva energetike, EPS-a, EMS-a i Srbijagasa na konferenciji Balkanmagazina.

bm trziste 3

Veliki potrošači električne energije i prirodnog gasa od 1. januara naredne godine moraće ove energente da kupuju na otvorenom tržištu, a prema Zakonu o energetici kvalifikovani kupac koji ne bude ima ugovor sa snabdevačom energije biće isključen sa mreže. Da li će kompanijama, među kojima ima i onih u restrukturiranju i koje su pod zaštitom Zakona o privatizaciji biti isključena struja i(li) gas ostaje da se vidi. Pomoćnik ministra energetike Mirjana Filipović ističe da se zakon mora poštovati, ali kaže i da nije humano nekome isključivati struju u 21. veku. (Prezentacija Mirjane Filipović - pdf)

“Šta će od te dve stvari biti ostaje na Vladi da odluči”, rekla je Filipović, napominjući da do 2013. godine ima još nekoliko radnih dana i nekoliko sednica vlade.

bm trziste struje 2

Mirjana Filipović (druga s desna)

Kupci traže odlaganje

Iako predstavnici kompanija, koje će morati da na tržištu pronađu najbolju ponudu za snabdevanje energijom traže odlaganje primene zakona ili bar prelazni period za prilagođavanje, pomoćnik ministra za energetiku u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine ističe da odlaganja neće biti jer bi to zahtevalo promenu zakona, ali i da je primena Zakona o energetici neminovnost.

“Kvalifikovani kupci su mogli birati snabdevaca od 2007. godine u skladu sa predhodnim Zakonom o energetici, a od 2004. godine u skadu sa direktivom 54 EU. Poslednjih godina dosta se pričalo, a malo uradilo na liberalizaciji tržišta energije. I da odložimo primenu još jednu godinu opet ništa ne bi radili i sledeće godine u ovo vreme bili bi nepripremljeni. Neke stvari jednostavno moraju da se urade, jer smo prihvatili obavezu”, kategorična je Filipović.

Od 2013. godine 9,5 odsto kupaca prelazi na slobodno tržište, od 2014. godine 43 odsto, dok će na regulisanim cenama ostati samo domaćinstva i mali kupci. Od 2015. i oni će moći da biraju svog snabdevača energijom. Regulatorni okvir za liberalizaciju donosi Agencija za energetiku, a Ljiljana Hadžibabić, član saveta Agencije ističe da su pravni okvir za donošenje i primenu ovog zakona direktive EU, a sam zakon je rađen pod budnim nadzorom njihovih predstavnika. “Podzakonski akti za električnu energiju su spremni, a za gas će se još doneti pravila o transportnom sistemu - početkom sledeće godine. Operatori prenosnih sistema su, takođe, spremni. Kada pet kupaca kupuje energiju od različitih snabdevača neće biti problem ali, već 2014. godine, kada 400.000 firmi to počne raditi, biće potrebna ozbiljna informaciona tehnologija,” kaže predstavnik Agencije za energetiku. (Prezentacija Ljiljane Hadžibabić - pptx)

ljiljana hadziabdic

Ljiljana Hadžibabić

EPS – i javni i rezervni snabdevač

Učesnici na tržišu biće proizvođači, snabdevači, javni snabdevač i svi će biti balansno odgovorni, a odnosi će se regulisati ugovorima. Naš zakon predviđa i rezervnog snabdevača, koji ne postoji na drugim evropskim tržištima. Za električnu energiju to će verovatno biti EPS, ali za sada ga nema. Ko iz bilo kog razloga izgubi snabdevača, imaće 60 dana rezervnog ali, on će isporučivati enerigju koja će biti biti skuplja od tržišnih.

“Ako kupac u međuvrenu ne sklopi ugovor sa novim snabdevačem, biće mu obustavlja isporuka energije”, upozorava Hadžibabić.

Ona ističe da su kupci, izgleda, najmanje pripremljeni za liberalizaciju, jer ih je država zbog socijalne politike uljuljkala niskim cenama električne energije i gasa, najnižim u Evropi.

U Srbiji 60 kompanija već ima licence za trgovinu električnom energijom od čega je 20 aktivno. Tržište struje već postoji, ali samo veleprodajno, jer do sada niko nije prodavao krajnjem kupcu.

bm trziste publika

Veliko inteersovanje za raspravu o slobodnom tržištu struje i gasa

Od Nove godine novost je i to što će svi učesnici biti balansno odgovorni. Moraće da vode računa o svojoj potrošnji, jer će snabdevači težiti optimizaciji troškova. “Posebno veliki kupci moraće da poznaju svoju potrošnju, da bolje planiraju i upravljaju potrošnjom i prate tržište električne energije. Ako potrošač ne zna svoju potrošnju može da zaključi ugovor o snabdevanju energijom koliko god je potrebno. Do sada je EPS bio obavezan da obezbedi onoliko energije koliko je potrošaču trebalo. Sad će svaki potrošač morati da ima ugovor sa nsabdevačom i ako potroši više, operater će morati to da obezbedi. Proizvođači će za komercijalnu prodaju najpre angažovati najjeftinije kapacitete, a ono što ostane ići će na balansiranje. Potrošači će morati da prijavljuju potrošnju od danas za sutra, a svaki sat potrošnje električne energije će se da se obračunava”, objasnila je mehanizam funkcionisanja tržišta od naredne godine Hadžibabić.

Na zamerke predstavnika privrede da sva regulativa još nije poznata, a neki su, čak, tvrdili da još nisu imali priliku da se upoznaju sa pravilima Hadžibabić odgovara da su “sva pravila igre bila na javnoj raspravi, ali tada to nikoga nije interesovalo,”. Podsećajući da je zakon donet još jula 2011. godine Hadžibabić je prokomentarisala da će se, kada počne primena, sigurno uočiti novi problemi ali, da će oni biti ispravljeni “u hodu, kako se smetnje budu uočavale”.

Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove Srbijagasa kaže da su i ranije postojali kvalifikovani kupci prirodnog gasa, koji su nabavljali po neregulisanim cenama, višim od regulisanih. Politika regulisanih niskih cena gasa motivisala je kupce da se vrate na ove cene, a neki su čak i preprodavali gas u okruženju.

“Ovaj zakon je jedan od najliberalnijih u Evropi. Slobodniji i od zakona u nekim zemljama EU, koje su već ranije imale tržište. Srbijagas je obavestio svoje kvalifikovane kupce sa potrošačkog sistema da im prestaje pravo na javno snabdevanje, kao i o uslovima i ceni po kojima ih Srbijagas može snabdevati ubuduće. Predlog ugovora za budućer snabdevanje velikih kupaca nalazi se na našem sajtu,” rekao je Vučur komentarišući: “Srpsko tržište karakteriše nedostatak tehničke opreme za dnevno funkcionisanje tržišta, a tokom 2013. godine Srbijagas će nabaviti Skada sistem uz finansijsku podršku EU. Srbijagas je spreman za prvi udar, uz primitivnu tehnologiju, ali radimo na nabavci informatičke opreme i platforme za upravljanje tržištem”.

Pola godine nakon donošenja mrežnih pravila za transport trebalo bi da budu doneta i pravila za distributivni sistem, što znači da od 2015. godine i domaćinstva će imati pravo da biraju snabdevača.

Vučur je ukazao da svi uglavnom pričaju o pravima, a malo njih i o obavezama.

“Svi podrazumevaju da Srbijagas mora da zadovolji sve potrebe. Treba obezbediti dovoljne količine gasa, zato su potrebni dugoročni ugovori kojima se obezbeđuju povoljni usovi. Kod liberalizacije tržišta kada se lako može promeniti snabdevač javlja se problem. Ugovori će sigurno sadržati “puno za prazno” klauzulu kako bi se zaštitili od situacije da kupac prijavljuje potrebe koje ne odgovaraju stvarnim”, najavljuje on.

vucur ems

Dragan Vučur

EMS spreman

Možda i najspremniji segment tržišta električne energije za liberalizaciju je prenosna mreža, odnosno Elektromreže Srbije. Miloš Mladenović korporativni direktor za međunarodne i regulatorne odnose u JP Elektromreža Srbije ocenio je da postoje odgovarajući tehnički kapaciteti, kao i legislativa da administriraju otvoreno tržište električnom energijom. (Prezentacija Miloša Mladenovića - pdf)

“Već imamo dvadesetak aktivnih trgovaca električnom energijom, ali je jedino likvidno tržište prekogranična prodaja EPS-u i tranzit. Prošle godine imali smo ppromet od 10 teravatčasova internih razmena. Potrebno je implementirati tržište “dan unapred”, kako bi se mogle balansirati kratkoročne pozicije”, kaže Mladenović uz napomenu da je zakon donesen polovinom 2011. godine, ali da do sada privreda nije bila spremna da izađe na slobodno tržište.

mladenovic

Miloš Mladenović

On je dodao i da je pristup sistemu regulisan i da postoji tarifna metodologija. “Sada se plaća zakup snage što će voditi optimizaciji potreba kupca. Do sada se plaćala samo snaga koja prevazilazila prijavljenu snagu. Ugovori o potpunom snabdevanju sadržaće i cenu ležarine, odnosno pristupa sistemu. Kod otvorenih ugovora ovo će moći da plaća ili kupa ili prodavac”, kazao je Mladenović.

Srpsko tržište električne energije otvara se u trenutku kada imamo manjak energije, kada su regulisane cene niže od ekonomskih i sa neefikasnim i podinvestiranim energetskim sektorom. Ipak, srpski elektroenergetski sistem mora se razvijati u skladu sa evropskim ukoliko želi da ostane u tom sistemu i da ga ne zaobiđu investicije, smatra Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom. (Prezentacija Dragana Vlaisavljevića - pdf)

vlaisavljević filipović

Dragan Vlaisavljević i Mirjana Filipović

“Tržište se 1. januara otvara za dvadesetak kupaca i za 3,5 milijardi kilovatčasova, što neko od 20 licenciranih trgovaca može lako da obezbedi. U procesi liberalizacije imaćemo dva paralelna tržišta, tržište javnog snabdevanja i slobodno tržište. Ključno je poštovanje zakona. EPS nema obavezu snabdevanja ikog od ovih kupaca na prenosnoj mreži, ali to je pitanje poslovne politike. Budući proizvodni kapaciteti u Srbiji biće pravljeni na osnovu tržišta. Ako ne bude bilo kupaca neće biti ni investicija. Ako se investicije ne budu isplatile neće ih biti”, poručuje Vlaisavljević, dodajući da sa proizvodnjom električne energije 70 odsto iz uglja i 30 odsto iz vode, po ovim cenama niko ne bi mogao da posluje. Vlaisavljević je ocenio i da će oko 90 odsto električne energije u 2013. godini ići na kupce sa regulisanim cenama, odnosno domaćinstva i male potrošače, tako da će jeftina energija ići njima, a skupa na slobodno tržište.

“Kupci će moći i da odbiju takvu ponudu i snabdevaju se kod drugih”, zaključuje on.

bm trziste publika2

Na konferenciji Balkanmagazina o tržištu struje i gasa nije bilo slobodnog mesta u Pres centru na Trgu Republike u Beogradu

Neće biti oprosta dugova (?)

Neke kompanije, posebno one u restrukturiranju, ni do sada nisu plaćale račune za energiju, pa je teško poverovati da će ih plaćati kada cene budu tržišne. Vučur upozorava da liberalizaciju treba sprovesti u potpunosti, a da, ako neko želi da promeni snabdevača,mora pre toga da izmiri obaveze prema prethodnom.

Marija Filipović poručila je da se na problemu preduzeća u restrukturiranju radi u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede.

U diskusiji su otvorena i pitanja komunalnih preduzeća koja će morati da plaćaju tržišnu cenu struje, dok su njihove usluge jako kontrolisane i podcenjene.

Gordana Novaković, direktor pravne službe Beogradskog vodovoda objasnila je da komunalni sektor ima jako kontrolisane cene.

“Bojim se da komunalni sektor neće izdržati ovolike cene električne energije, niskim cenama je ceo sektor devastiran još 1990-ih godina”, ocenila je ona.

Takođe se pojavio i problem energana koje su snabdevale nekadašnje industrijske sisteme, a sada desetine malih preduzeća, koja su nastala njihovim raspadom. Slobodan Đorđević iz kragujevačke Energetike, koja snabdeva i Fijat električnom energijom ističe da ne od snabdevača ne može da dobije cene snabdevanja, ali da je i problem maksimalne snage energije koju moraju da prijave.

“Ako prijavimo maksimalnu snagu 16 megavata, a Fijat u jednom danu zbog remonta povuče 20 megavata, mi ćemo se ne svojom krivicom naći u velikom problemu. Takođe, mi smo društvo sa ograničenom odgovornošću, a ne komunalno ili javno preduzeće, ali pošto smo toplana, lokalna samouprava nam ograničava prodajnu cenu”, požalio se Đorđević.

Slobodan Petrović iz Privredne komore Srbije, pozivajući se na sastanak koji je u ovoj instituciji održan na istu temu, preneo je zahteve kompanija, poput cementara i preduzeća iz hemijske i građevinske industrije i preduzeća u restrukturiranju, koji traže da se procedura primene zakona produži za narednih nekoliko meseci, tokom kojih bi cena postupno rasla.

“Preduzeća se nisu na vreme pripremila. Dobili su obaveštenje od EPS-a da će cena biti za oko 60 odsto viša. Kod drugih snabdevača cena je još viša”, napomenuo je Petrović.

bm trziste struje svi

Zatvoreno tržište sa najnižom cenom

Srbija je uz Crnu Goru poslednja zemlja u regionu i Evropi koja uopšte nije otvorila tržište električne energije. Prema podacima Agencije za energetiku koje je iznela Ljiljana Hadžibabić 100 odsto slovenačkog tržišta je otvoreno, odnosno 930.000 kupaca bira ko će ga snabdevati enegijom po tržišnim cenama. U Mađarskoj i Bugarskoj stopostotno je liberalizovano tržište visokog i srednjeg napona. U Rumuniji je na tržištu oko 60 odsto energije, a u Hrvatskoj se oko 125.000 kupaca snabdeva na otvorenom tržištu. Što se tiče cene energije, Srbija ima najnižu cenu električne energije u Evropi, a posle Rumunije koja ima svoj gas, najnižu cenu prirodnog gasa.

Kada su razvijene zemlje otvarale svoja tržišta energije imala su višak energije, ali i regulisane cene su bile više od onih koje su se kasnije uspostavile na tržištu. U Srbiji je obrnuto i zato je tako teško sprovesti liberalizaciju, zaključili su stručnjaci.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...