Država mora forsirati energetsku efikasnost

Energetska efikasnost je tema o kojoj se dosta govori na svim nivoima. Promena navika ipak zahteva vreme, ali je čini se ništa manji izazov to što treba naći i načine za dugoročno finasiranje projekata i mera, potrebnih za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. U sektoru zgradarstva se mogu ostvariti najveće uštede, ali se, pored podizanja svesti građana, od države ipak očekuje najviše, tako da se očekuje da kroz sistem energetskog menadžmenta, koji se sprovodi u javnom sektoru, maksimizira ustede energije – neki su od ključnih zaključaka stručne tribine „Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi”, koju je Balkanmagazin organizovao u saradnju sa JP Elektroprivreda Srbije i uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike.

Ukoliko se kao merilo energetske efikasnosti uzme energetski intenzitet, koji predstavlja odnos utrošene energije i bruto društvenog proizvoda neke zemlje, može se reći da je energetski intenzitet Srbije, dva do tri puta veći nego u susednim zemljama, članicama Evropske unije ili da je čak četiri do pet puta veći nego što je u razvijenijim državama EU. Ovaj indikator, možda i nije najpreciznije merilo energetske efikasnosti, ali može da pokaže gde se Srbija trenutno nalazi, kao i da postoji veliki potencijal za mnogo značajnije uštede energije.

U Srbiji postoji Zakon o efikasnom korišćenju energije, koji je stvorio pravne okvire za uvođenje niza mera, sa ciljem da doprinesu povećanju energetske efikasnosti i stvore osnovi za finasiranje projekata u toj sferi. Na osnovu tog akta 2014. godine počeo je sa radom Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, usmeren na javni sector, odnosno, jedinice lokalne samouprave. Međutim, sredstva kojima Fond raspolaže je ograničen, a broj potrebnih stručnjaka nedovoljan da bi se očekivale značajne uštede.

„Zbog veoma malih raspoloživih sredstava, od 1,2 miliona evra godišnje, kao i ograničenih ljudskih resursa kojima raspolaže ministarstvo, do sada smo uspeli da finasiramo realizaciju samo 39 projekata u jedinicama lokalne samouprave, na šta je potrošeno 230 miliona dinara iz budžeta i 500.000 dolara donacije UNDP-a. Prosečne uštede u realizovanim projektima, iznosile su oko 40 odsto“, kaže Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Na osnovu ostvarenih rezultata u projektima povećanja energetske efikasnosti u objektima javnog sektora na svakih 50 dinara ulaganja ostvarena je ušteda energije od jednog kilovat-časa. S tim u vezi se procenjuje da bi, daljim ulaganjem u energetsku efikasnost, uštede u javnom sektoru mogle dostići i do 123, 4 miliona evra godišnje. Istovremeno se procenjuje da bi za rehabilitaciju svih zgrada koje pripadaju javnom sektoru bilo potrebno oko 1,2 milijarde evra, dok se troškovi energije u ovim objektima kreću oko 270 miliona evra godišnje.

Deđanski smatra da je država ta koja treba da forsira proces unapređenja energetske efikasnosti dajući primere dobre prakse u javnom sektoru, a da se najveći potencijal vidi u sektoru zgradarstva.

Pomoćnica ministarke u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković deli ovo mišljenje. Ukazuje na to da je najveći broj, pre svega stambenih zgrada u zemlji, izgrađen pre nekoliko decenija ili u vreme kada propisi nisu potencirali energetsku efikasnost.

“Oko 75 odsto svih zgrada u zemlji čine stambene zgrade, dok je oko 85 odsto tih zgrada energetski neefikasno. To je veliki izazov, u smislu mogućnosti za revitalizaciju tih objekata, jer situacija je danas takva da potrošnja energije u zgradama predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji”, precizira Jovanka Atanacković.

Osim što u ovoj oblasti vidi prostor za podizanje energetske efikasnosti, ona smatra da je neophodno unaprediti postojeće mere. Kontrola energetskih pasoša je oblast na koju stavlja fokus, ali smatra da je neophodno povećati i korišćenje obnovljivih izvora energije. U budućem period bi, kako kaže, akcenat trebalo staviti na tačan i jasan proračun energetske efikasnosti sa svim izvorima, obezbediti veća sredstva iz EU fondova, ali i troškovno isplativu metodu, kako bi se znalo gde se i u šta tačno ulaže u cilju ostvarivanja značajnije uštede energije.

“Pitanje energetske efikasnosti je način života i trebalo bi da postane ideja vodilja kako ćemo trošiti energij, jer je ona jedan od glavnih pokazatelja ekonomskog razvoja”, kaže predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, Aleksandra Tomić.

Ona je ukazala na to da u republičkom Parlamentu postoji neformalna politička grupa, formirana kao parlamentarni Forum za energetsku politiku Srbije, koju čine predstavnici svih stranaka, po vokaciji inžinjeri ili oni koji imaju ranije profesionalno iskustvo u oblasti energetike.

“S obzirom na našu ulogu u Parlamentu, a izabrani smo da pomognemo građanima, to činimo i u ovoj oblasti, kroz različite projekte i inicijative koje preduzimamo, bilo u zemlji ili tokom susreta koji se održavaju u formatu Zapadnog Balkana. Imamo jako dobru komunikaciju i sa poslanicima Evropskog parlamenta, tako da uspevamo da naše inicijative dopunjujemo informacijama, kako to rade razvijene evropske zemlje u svojim sistemima. Do sada smo, uz saradnju sa GIZ-om, uspeli da obezbedimo energetske pasoše za tri ključna zdanja - Parlamenta, Vlade Republike Srbije i Palatu Srbija - čime smo uspeli da obezbedimo uštede energije od 30 odsto”, kaže Aleksandra Tomić.

Doprinos povećanju energetske efikasnosti u Srbiji daje i Univerzitet. Proteklih osam godina stručnjaci sa referentnih fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša definisali su baznu procenu, koja može pružiti podršku strateškom planiranju države u ovoj sferi.

“Naravno, najveći problem Srbije su zgrade, jer sve što je pravljeno, pre svega stambene, zidane su početkom osamdesetih godina prošlog veka. U smislu utroška energije, odnosno energetske efikasnosti, veći su čak problem privatne kuće nego stambene zgrade, a najveći broj stambenih objekata u Srbiji su upravo kuće. Nivo energetske efikasnosti, propisan 2011. godine, za postojeće zgrade je 75 kilovat-časa po kvadratnom metru (kWh/m2) godišnje, a mnoge naše kuće troše sada i do 200 kWh/m2, dakle ne ispunjavaju čak ni elementarne uslove energetske efikasnosti”, naglašava vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dušan Ignjatović. (prezentacija - Dušan Ignjatović - pptx)

Prema njegovoj oceni, indikativno je i to što istraživanje sprovedeno na više od 6.500 stambenih objekata u zemlji pokazuje da 25 odsto građana Srbije zagreva ne više od 25 kvadratnih metara stambenog prostora u kome živi. Ukoliko se tome doda podataka da izuzetno veliki broj novoizgrađenih kuća nije dovršen, odnosno, da nema fasadu, što znači ni izolaciju, jasno je da su veliki problem i novi stambeni objekti.

Dr Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazao je na to da građani nisu štedljivi ni kada koriste bazne energente.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od milion domaćinstava u Srbiji, koja gotovo stoprocentno koriste drvo kao ogrev, došlo se do zaključka da nijedno od njih ne koristi ovaj energent na energetski racionalan način.

“Po metru kvadratnom oni troše više od 250 kilovat-časova energije, što dovoljno govori o svesti o energetskoj efikasnosti”, kaže Glavonjić.

Starost ložnih uređaja, koja je mahom veća od dve decenije, kao i to što se drvo za ogrev nabavlja tek pred sam početak grejne sezone, kada je puno vode, uz to da građani uglavnom ne znaju, zapravo, kako treba pravilno ložiti vatru razlog su što se u Srbiji godišnje potroši više od šest miliona kubnih metara drveta za grejanje stambenih objekata. A samo bi nabavka ogrevnog drveta na kraju grejne sezone za narednu, umesto da se nabavlja i sagoreva sirovo drvo, donela uštedu od 16% do 22% u količini drveta. Prema Glavonjćevim rečima ušteda od samo pola kubika ogrevnog drveta po domaćinstvu u Srbiji značila bi oko 1.000.000 stabala sačuvanih u šumi svake godine.