Deregulacija – trend na tržištu električne energije

Ukrupnjavanje trgovine strujom u Evropi, deregulacija tržišta kroz razvoj regionalnih berzi strujom, izgradnja interkonekcija velikog kapaciteta na kritičnim tačkama širom kontinenta, tendencija da se trgovinom strujom na Starom kontinentu upravlja putem dve berze, ali i posledice koje će najavljene evropske energetske mere imati po JP Elekroprivredu Srbije kao i druge elektroenergestke kompanije i trgovce strujom u region bile su glavne teme IV međunarodne konferencije “Regonalno tržište električne energije”, koju su JP Elektroprivreda Srbije i Balkanmagazin organizovali pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije u Privrednoj komori Srbije.

Otvarajući konferenciju Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije rekla je da Srbija nastoji da prati trendove razvoje elektroenergetskog sektora u Evropi.

“Srbija će ispuniti sve preuzete obaveze prema partnerima iz EU i drugim zemaljama u Evropi, kako bi se uspstavilo otvoreno tržište a potrošači dobili kvalitetno i sigurno snabdevanje električnom energijom”, rekla je Mirjana Filipović.

Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije je kao evropski trend navela smanjenje regulacije tržišta električne energije. Ona je naglasila da u Srbiji trenutno posluje 59 licenciranih firmi za snabdevanje električnom energijom kao i 37 onih koje su licencirane za snabdevanje na veliko. (prezentacija - Ljiljana Hadžibabić - pptx)

“Veći nadzor je nad onima koji se bave snabdevanjem krajnjih potrošača. Od ukupno 96 registrovanih trgovaca samo njih 45 se pojavilo na tržištu, dok se samo njih 15 bavi snabdevanjem krajnjih potrošača. Neke firme se na tržištu pojavljuju samo da bi ispitale kako ono funkcioniše. Mala zainteresovanost kompanija posledica je i niskih cena energije, što potvrđuje i činjenica da se i dalje samo 37 odsto raspoložive električne energije nalazi na slobodnom tržištu, a 63 odsto na regulisanom snabdevanju”, rekla je Hadžibabić.

Da bi slobodno tržište bilo veće potrebno je da snadebavči budu zainteresaovani za male potrošače, a oni će, smatra Hadžibabić, izaći na tržište kada cena po kojoj sada kupuju struju bude niža. Za to će trebati vremena, jer je sada EPS u povoljnijem položaju pošto je, praktično, jedini proizvođač struje.

“Agencija za energeetiku radi analizu kako bi se tokom 2017. godine mogla ukinuti regulacija tržišta za male kupce. Uslov za to je da tržište bude znatno razvijenije, kao i da se obezbedi dostignuti stepen zaštite energetski ugroženih kupaca”, rekala je Hadžibabićeva.

Članica Saveta AERS-je kao dva osnovna preduslova za deregulaciju tržišta navela razvoj regionalnog tržišta ali i sistema prenosa i distribucije energije, jer se jedino tako može obezbediti berzansko trgovanje na sat, što je evropski trend.

Hadžibabićeva je dodala i da je cilj povezivanja regionalnih tržišta veća efikasnost, koja bi vodila do ujednačavanja cena i sigurnosti u snabdevanju. Tržišta bi se po tom modelu nadgledala u saradnji sa Energetskom zajednicim Jugoistočne Evrope, pri čemu bi se težilo dostizanju visokuh nivoa kvaliteta snabdevanja, ali i zaštiti siromašnih kupaca.

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom JP Elektroprivrede Srbije podsetio je da je od 1991. do 2014. godine Srbija predstavljala “izovlovano ostrvo u evropskoj energetici”, kada je to tržište dobilo najznačajnije današnje obrise, koji su definisani III energetskim paketom.

“Tek od 2011. godine Srbija je uključena u moderne evropske energetske tokove i to tako što je morala da otvori tržište. Sada Evropa diktira VB6 (West Balkan 6) kao model po kome će se uobličavati i razvijati buduće tržište. Trenutno se pravi novi koncept evropskog tržišta struje do 2020. godine, koji podrazumeva devet segmenata”, rekao je Vlasisavljavić.

Prvi segment je redefinisanje pozicije obnovljivih izvora energije, a drugi podizanje sigurnosti mreža za prenos energije, koje će se postići poboljšanjem unutrašnje sigurnosti snabdevaja i izgradnjom novih prenosnih kapaciteta. Sledeći segment je razvoj proizvodnje, a zatim eliminisanje bilo kakvih ograničenja za cene. Peti segment je jačanje dnevne trgovine na berzama i balansne odgovornosti, ali i korišćenje energetskih skladišta na distributivnoj mreži zbog velikog učešća OIE u proizvodnim kapacitetima. Sedmi segment je udruživanje operatera distribucionih sistema, sledeći je analiza i primena sistema kreiranja ponude na osnovu potražnje od strane kupaca, čime bi oni postali aktivniji na tržištu. Poslednji ali je i najmanje važan je segment razvoja pametnih mreža u celom lancu od proizodnje struje do krajnjeg potrošača.

Vlaisaljević je nagasio i da se često zalagao da se OIE više koriste za grejanje i hlađenje.

“Evropski fokus biće na energetskoj efikasnosti, i to tako što će cilj biti smanjenje potrošnje bez smanjenja ekonomske aktivnosti. Danas imamo dva kontradiktorna trenda na tržištu struje. Naime, pad cena je veštački izazvan, a na veleprodajnom tržištu one rastu. U toj situaciji neekonomski je graditi nove proizvodne kapacitete u konvencionalnim izvorima, jer se oni i grade upravo iz profita na veleprodajnom tržištu, a njega nema”, rekao je Vlaisavljević.

Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a, rekao je da je teško očekivati da EPS “izgubi monopolski položaj u Srbiji kada nema konkureniju u proizvodnji struje, ali da ostaje cilj da se tržište dereguliše”.

“U Evropi sve funkcioniše po direktivama, a kod nas je potrebno nekoliko godina da se to primeni kada se pretoči u domaće propise. Zato kod nas još nije moguće uvesti Network kodove, pa Evropa pokušava da kroz model VB6 reguliše i tržišta u ovom delu kontinenta”, rekao je Stojčevski.

Ističući prednosti berze, jer omogućava jedinstvenu cenu Stojčevski je napomenuo da ona obezbeđuje i da se vide mesta u kojima se zagušuje prenos. Investuranjem u prenosne kapacitete takva mesta se otklanjaju, što dodatno doprinosi protočnosti i prenosu energije, a time i stabilnosti snabdevanja i ujednačavanju cena. Tako se, istakao je Stojčevski obezbežuje prekogranična prodaja i raspodela kapaciteta.

“SEEPEX u sledećih pet godina planira realizacju tri projekta, koji će omogućiti veće povezivanje tržišta. Jedan je povezivanje srpskog tržišta sa tržištima Rumunije, Mađarske, Češke i Slovačke, drugi je povezivanje sa Crnom Gorom a treći sa Itlijom - preko podmorskog kabla. Time bi Srbija zaokružila proces spajanja evropskog tržišta električnom energijom u jedinstveni system, što je i cilj EU”, rekao je Stojčevski.

Izvršni direktor SEEPEX a je naglasio da svako od četiri tržišta – balansno, berza, tržište kapaciteta i bilateralno – mora biti razvijano paralelno.

Srđan Resavac, regionani direktor slovenačke kompanije GEN-I rekao je da je tržište Srbije u praksi otvoreno i objasnio da bi trgovci strujom imali interes da uđu u segment snabdevanja domaćinstava jedino kada bi mogli da ponude cenu koja je niža od one koju domaćinstva imaju od garantovanog snabdevača.

“Analize pokazuju da pri sadašnjim cenama struje u Srbiji svako domaćinstvo koje troši mesečno između 1.300 i 1.400 KWh ima interesa da traži povoljnijeg snabdevača od EPS-a”, rekao je Resavac i nagasio da ni za EPS nije dobro da snabdeva toliko malih potrošača, jer to čini uz neekonomsku cenu.

Resavac je istakao i da je za trgovce strujom u Srbiji važno da postoji informacioni sistem o raspoloživom dijagramu krajnjih kupaca, jer se na taj način najlakše mogu praviti ponude koje odgovaraju svakom pojedinačnom kupcu.

Od sadašnjih mera podsticaja proizvodnje iz OIE kroz feed in tarifu u Evropi postoje atraktivniji načini stimulacija, kao što su, na primer, premije.

Blagoje Šupić, izvršni direktor Elektroprivrede Republike Srpske za ekonomsko finansijske poslove je istakao da su zbog niske cene struje u EPRS svi tarifni kupci i da zbog toga tržište nije otoreno.

Dr Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS je podsetio da je deregulacija tržišta struje napravila ogromne problem i u zemljama poput SAD i Japana i da zbog toga treba biti obazriv pri njenom sprovođenju.

“Sa stanovišta EPS-a socijalna komponenta ima smisla ali, takođe, treba reći i da postoje i drugi mehanizmi za stimulisanje razvoja OIE, koji neće onemogućavati razvoj konvencionalnih izvora”, rekao je Gajić i podsetio da je, uprkos niskoj i neekonomskoj ceni struje, JP EPS tokom 2015. godine u budžet Srbije upaltio oko 600 miliona evra poreza a da je za devet meseci 2016. ostvario profit od 15,3 milijardi dinara.

Dejan Stojčevski se saglasio sa ovom konstatacijom i dodao da Srbija ima veliki potencijal u delu balansiranja sistema a Dragan Vlaisavljević je dodao da Srbija i JP EPS mogu da grade velike proizvodne kapacitete, kao što je HE Bistrica, ako postoji mogućnost da se ta investicija vrati prodajom struje.

“Već za tri-četiri godine bićemo svedoci da će stavka naknade za OIE na računu za struju biti veća od iznosa koji se sada izdvaja za Javni servis”, rekao je Vlaisavljević.

Odgovarajući na pitanje Ilije Batas Bijelića, asistenta na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, da li je rađena simulacija učinaka formiranja regionalnog tržišta i kako bi se to odrazlo na cene struje Stojčević je rekao da nisu rađene takve simulacije jer nema dovoljno transportnih kapaciteta, ali da je njihova izgradnja jedan od razloga za stvaranje regionalnog tržišta.

Dragan Vlaisavljević je podsetio da EPS stalno, prodajom viškova struje, postiže cene koje mu omogućavaju trenutne poslovne rezultate, ali i upozorio da se bez rešavanja nekih važnih pitanja u segmentu uređenja tržišta može upasti u gubitke kakve ima Holding Slovenačkih elektrana, koji trpi velike gubitke zbog izgradnje TE Šoštanj 6.

Goran Petković, član Agencije za energetiku Srbije rekao je da je SEEPEX neregulisana berza, a da ozbiljne zemlje, poput Francuske i Nemačke, imaju daleko regulisanije berze.

“U takvi zemljama regulator je ovlašćen čak i da zaustavi određene transakcije, ukoliko proceni da je to potrebno”, rekao je Petković i dodao da kod ukrupnjavanja treba ozbiljno analizirati da li cene treba da budu više regulisane.

Ukjlučujući se u diskusiju Dejan Stojčevski je rekao da je tendencija da berze budu što manje regulisane i da će za četiri godine reguletori odobriti neregulisanu berzu. On je naveo i da se u Evropi sada vode pregovori da ostanu samo dve berze: EPEX SPOT i NORD POOL.

Blagoje Šupić je rekao da JP EPRS privodi kraju prikupljanje dokumentacije kako bi se pojavila kao učesnik na beogradskoj berzi struje SEEPEX.

Na pitanje Nebojše Lapćevića iz SEEPEX-a zašto EPS nije na srpskoj berzi Vlaisavljević je odgovorio da je Elektroprivreda Srbije redovno prisutna na četiri berze, među kojima je i SEEPEX.

Vlaisavljević je još dodao da će EPS u narednih nekoliko godina uložiti oko 700 miliona evra u OIE i gašenje postojećih konvencionalnih kapaciteta (pre svega termo).

“Kako i gde ćemo ulagati, ipak, odlučuje naš vlasnik, a to je država. A mi moramo ispuniti zahteve održivog razvoja i u tom pravcu ćemo delovati”, rekao je Vlaisavljević.

Naglašavajući da regulatorna tela nemaju ništa sa izgradnjom proizvodnih kapaciteta Ljiljana Hadžibabić je rekla da ni jedan distributer niti snabdevač nisu bili odbijeni prilikom zahteva za odobravanjem cena.

Diskusiju je završio Aleksandar Gajić konstatacijom da država Srbija vraća profit EPS-a u budžet a da je normalno da državna firma sluša šta misli vlasnik.

“Država mora da vodi računa o celokupnoj privredi, a ne samo o tome koliki će profit imati EPS ili bilo koje drugo javno preduzeće”, rekao je Gajić.