Za energetsku bezbednost Srbije nema prepreka

Srbija je energetski bezbedna država i sve što se na planu energetike planira ili već sada radi će doprineti tome da država ostane energetski stabilna, ključna je poruka sa Međunarodne stručne konferencije “Investicije i novi kapaciteti – garant energetske bezbednosti”, koju je internet portal Balkanmagazin organizovao u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije. U prilog tome i podatak da je u sektoru energetike pokrenut snažan investicioni ciklus, vredan više od tri milijarde evra, namenjen realizaciji strateških projekata do 2025. godine.

Pitanje energetske bezbednosti, dominantno u svim političkim i geopolitičkim razmatranjima, kao i u okviru EU, prioritetna je tema i Srbije, a svi projekti na kojima se već uveliko radi, kao i oni čija se realizacija očekuje, doprineće tome da Srbija i dugoročno bude energetski bezbedna država, ocenio je, otvarajući Konferenciju ministar energetike Aleksandar Antić. U tom kontekstu, on je najavio da će do 2025. godine biti uloženo više od tri milijarde evra u nove projekte, što potvrđuje da je uz putnu i železničku infrastrukturu, energetika jedan od ključnih zamajaca privrednog i ekonomskog razvoja zemlje.

"Puno radimo, imamo snažan investicioni ciklus i duboko verujem da doživljavamo dodatni zamajac, koji će kapitalno uticati na našu energetsku bezbednost. U proteklom periodu Srbija je imala velika ulaganja u energetski sektor, o čemu svedoči podatak da je od 2015. do 2017. godine uloženo oko 1,2 milijarde evra. Pojačana investiciona aktivnost, u pogledu energetske stabilnosti, potvrda je da Srbija vodi odgovornu energetsku politiku, ali da je uslovljena i zahtevima tržišta”, rekao je Antić napominjući da “danas nema investitora koji mogućnost ulaganja ne stavlja u kontekst stabilnosti energetskog snabdevanja”.

Ključne investicije, u domenu energetike, odnose se na izgradnju novih postrojenja u okviru sistema Elektroprivrede Srbije, modernizaciju postojećih objekata, kao i narastajuće investicije ostalih učesnika na energetskom tržištu. Antić je istakao da je jedan od strateških projekata, čija je izgradnja započeta, novi blok u Kostolcu B3, snage 350 megavata, čija se realizacija i puštanje na mrežu, očekuju 2020. godine.

“Do kraja ove godine imaćemo na mreži oko 250 megavata struje iz snage vetra. Reč je o tri velika vetroparka Alibunar 42 megavata, Kovačica 105 megavata i Čibuk oko 100 megavata. To je veoma značajno za budućnost i popravljanje naše energetske strukture”, istakao je Antić.

Ministar je naglasio da će do 2020. godine na mreži biti ukupno 500 megavata iz obnovljivih izvora, što je pokazatelj restruktuiranja miksa proizvodnih objekata, koji je u ovom trenutku, duboko oslonjen na termo sektor, s obzirom na to da se iz uglja proizvodi više od 65 odsto električne energije.

Energetika je sektor velikih brojki i dugih rokova sa velikim brojem međuzavisnosti, kao i spoljih faktora koji utiču na realizaciju projektovanih planova. Značajan je uticaj energetske zajednice, EU, uključujući i proces harmonizacije sa direktivama Unije, ali i novih trendova promene fokusa ka novim, obnovljivim izvorima energije, tehnološkim napretkom i sve strožijim propisima.

“Svi ovi izazovi za posledicu imaju spajanje mehanizama i procesa sa kojima ćemo se izboriti u skladu sa potrebama države, uprkos tome što se elektroenergetski sistem bazira na blokovima starim i do četiri decenije, a slična situacija je i u hidrosektoru”, istakao je direktor Sektora za ključne investicione projekte JP EPS, Vladimir Marković. (prezentacija - Vladimir Marković - pptx)

Prema Markovićevim rečima, energetski sektor je nakon zastoja, koji je trajao do 2015. godine, u proteklom periodu doživeo revitalizaciju, tako da je uz podršku Vlade Srbije, tokom protekle dve godine, u termo sektor uloženo oko 460 miliona evra, u hidrosektor oko 94 miliona evra, dok su rudnici absorbovali skoro 356 miliona evra. Od posebnog su značaja investicije u stabilnost snabdevanja odnosno ulaganja u distribucije, a sve to su, kako kaže, pratile još mnoge investicije.

Dugoročnim planom rada i razvoja elektroprivrede, za period od 2018. do 2027. godine, investicione aktivnosti su, objašnjava  Marković, prvenstveno usmerene na sigurnost snabdevanja tarifnih i komercijalnih kupaca električne energije, ispunjavanje ekoloških standarda, zamenu i rekonstrukciju postojećih objekata i opreme, finansijsku i ekonomsku održivost, kao i dalja ulaganja u nove objekte.

U tom smislu, predviđeno je da se u rudarski sektor investira oko 1,1 milijarde evra, koliko i u termolektrane dok će u hidro-sistem biti uloženo oko 700 miliona evra, a za distributivne objekte su predviđena sredstva u okvirnom iznosu od oko 1,4 milijadre evra.

Rukovodilac portfelja ključnih investicionih projekata EPS-a Dragoslav Cicović, ukazao je na značaj projekta malih hidroelektrana, kao i projekta vetroparka Kostolac, kao pokazatelj širenja portfelja na potpuno nove kapacitete. (prezentacija - Dragoslav Cicović - pptx)

“Ono što izdvaja ovaj projekat je njegova izuzetna kompleksnost i sama geografska razuđenost, što nameće potrebu energetske efikasnosti, tako da ne postoji pravo na grešku, već je prilikom realizacije potrebno do tančina definisati svaki potez”, kaže Cicović.

Specijalni savetnik u Ekonomskom institutu, Ljubo Maćić, ukazao je na otpornost energetskog Sistema Srbije, uprkos svim izazovima sa kojima se tokom proteklih decenija suočavao, kao i očekivanjima koja sada treba ispuniti.

Kako je istakao, danas nije upitno preispitivati održivost pitanja pretnji od klimatskih promena, kao ni baviti se time da li su obnovljivi izvori energije zaista ključna tema ili je u pitanju nečiji interes, posebno ako se ima u vidu činjenica da je oko 8,8 miliona ljudi u svetu danas angažovano na korišćenju ovih resursa i njihovom uvođenju u energetske sisteme pojedinačnih zemalja.

Maćić kaže da je u ovom trenutku, možda i ključni izazov to što je energetska tranzicija višeslojan proces, što znači da svaka država treba da se, pre svega, oslanja na svoje resurse, sopstveni kadar i obezbedi održavanje energetskog sistema iz sopstvenih izvora finansiranja.