Transport i energetika ključni za povezivanje Zapadnog Balkana

Sudeći prema potezima koje Bugarska preduzima od 1. januara, od kada predsedava Savetom Evropske unije, 2018. deluje kao godina velikih mogućnosti za Zapadni Balkan. Shvatajući potencijal svojih suseda za članstvo, Bugarska aktivno promoviše čvršću integraciju zapadnobalkanskih zemalja, posebno u sferi transporta i energetike. Da je uspeh tog procesa neka vrsta osnova za kredibilniju perspektivu pristupanja Uniji zaključak je koji se nameće sa Regionalne konferencije „Transport i energetika – povezivanje Zapadnog Balkana i EU”, koju je u Beogradu organizovala Ambasada Republike Bugarske u saradnji sa portalom Balkanmagazin.

Od početka godine do danas Bugarska nedvosmisleno sprovodi sve što je zacrtala kao glavni nosilac realizacije planova Evropske unije u šestomesečnom periodu. Februarska strategija EU za uspešnu integraciju Zapadnog Balkana, doprinela je stvaranju atmosfere o povećanju šansi za napredak regiona u procesu pristupanja, a Samit u Sofiji, koji će se održati 17. maja, novi je podsticaj na tom putu, i percipira se i kao nastavak ambicija Bugarske, da se u cilju podrške regionu, obezbede dodatna sredstva za više infrastrukturnih, energetskih i drugih projekata, što bi podstaklo integraciju zapadnoevropskih zemalja.

Regionalna konferencija „Transport i energetika – povezivanje Zapadnog Balkana i EU”organizovana je sa ciljem da se u konstruktivnoj razmeni mišljenja izgradi bolje i naprednije poslovno okruženje u regionu Zapadnog Balkana, što Srbiju i ostale zemlje približava Uniji, naglasio je Radko Vlajkov, ambasadora Bugarske u Beogradu.

„Smatram da je put kojim je Srbija išla za period poslednje dve vlade vrlo koristan i da je to pomoglo zemlji da se približi EU. Svi smo mi svedoci - poslednjih meseci - kako se fokus EU usmerio prema Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana. Veoma smo zadovolnji što je povezanost Zapadnog Balkana sa EU centralna tema”, istakao je Vlajkov.

Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu poručila okupljenim stručnjacima iz regiona Zapadnog Balkana da nema razvoja regiona bez saobraćajne i energetske povezanosti između zemalja ovog regiona.

„Mislim da, ukoliko ne budemo zajednički radili na povezivanju, transportnom i energetskom, ne možemo očekivati ni onaj zajednički imenilac kojem svi težimo, a to je bolji životni standard”, rekla je Mihajlovićeva. Za Zapadni Balkan karakteristično je to što ima prošlost koja nije bila jednostavna ni laka, ali i da sadašnost nameće nove izazove i podiže tenzije u odnosima zemljama Zapadnog Balkana. Ali, to ne znači da ne možemo zajedno da radimo. Čini mi se da smo, u ovih prethodnih nekoliko godina, od kada je pokrenuta inicijativa za ujedinjenje i povezivanje Zapadnog Balkana, pokazali da je to moguće”, ocenila je ministarka Mihajlović.

Govoreći o projektima između Srbije i Bugarske ona je istakla da su dva najznačajnija: gasovod Niš – Dimitrovgrad i elektrifikacija i rekonstrukcija pruge Niš –Dimitrovgrad.

"Mi to finansiramo delom iz budžeta Srbije, delom iz kredita Evropske investicione banke, kao i granta. Pričam o iznosu od 260 miliona evra. Ove godine se radi eksproprijacija na teritoriji grada Niša. Mislim da je to jako važan projekat, kao što je važan i gasovod. Kada govorimo generalno o svim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija ima želju da sa svim zemljama sa kojima se graniči uspostavi projekte koji nas fizički vezuju mnogo bliže”, kazala je Mihajlovićeva i dodala da se sada razgovara o projektima koji do sada nisu urađeni, kao što su početak izgradnje autoputa Niš-Merdare-Pločnik, auto-put Beograd-Sarajevo i rekonstrukcija pruge Beograd-Bar.

Velik Zančev, zamenik ministra Ministarstva za transport, informacione tehnologije i telekomunikacije Vlade Bugarske istako je da je povezivanje regiona kroz jačanje transporta i infrastrukturne mreže jedan od prioritetnih ciljeva u intenziviranju saradnje, koji će doprineti prevazilaženju mnogih izazova.

„Aktivnosti koje se sprovde na Zapadnom Balkanu imaju ključni značaj za EU, a strukturni fondovi su otvoreni. Bugarska veoma računa na ovu podršku, posebno u periodu do 2030. godine, jer će omogućiti izgradnju prekograničnih, posebno tranzitnih prelaza i jačanje evropske transportne mreže, što je cilj od opšteg interesa. Izgradnja železničke mreže predstavlja poseban izazov. Zato je važno da politika EU, koja podstiče razvoj infrastructure, bude jasno definisana i da se sprovodi u punoj meri. U martu smo napravili analizu neophodnih investicija za unapređenja evropskog transportnog sistema i izgradnju koridora u zemljama Zapadnog Balkana do 2030 godine. Reč je o iznosu od 43 milijarde evra. U tom smislu, za jačanje železničke mreže koja uključuje Srbiju, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Albanuju i Kosovo, potrebno je osam milijardi evra, dok je Bugarskoj, za izgradnju prekoevropskog koridora Orjent istočnosrezemnomorski, potrebno opredeliti šest milijardi evra“, rekao je Zančev, dodajući da će se realizacijom ovih projekata prevazići tesna mesta i poboljšati veze među glavnim transportnim pravcima.

Valentin Jovev, zamenik ministra u Ministarstvu regionalnog razvoja i prostornog planiranja Bugarske veruje da će uključivanje transportne povezanosti u dnevni red EU u maju, kada će se održati i Samit u Sofiji, biti moćan stimulans za razvoj razlličitih projekata i privlačenje investicija u region Zapadnog Balkana.

„Naši napori u oblasti putne infrastrukture su usmereni ka realizaciji nekoliko prekograničnih projekata, koji će doprineti ekonomskom prosperitetu i stabilnosti na Balkanu. Oni su ‘kičma’ prevoza u okviru jedinstvenog evropskog tržišta i njihova puna realizacija će ubuduće temeljno promeniti veze Istoka i Zapada”, smatra Jovev.

Dobra transportna povezanost je preduslov za razvoj privrede, trgovine i turizma, i motor je ekonomskog rasta. Samo kroz Bugarsku prolazi pet od 10 putnih koridora, među kojima i rečna ruta Rajna-Majna-Dunav, koja se smatra vodenom arterijom Evrope. Zadatak Bugarske je, prema rečima Joveva, da se tokom predsedavanja Dunavskom strategijom i taj rečni potencijal maksimalno iskoristi.

U pogledu razvoja prekogranične saradnje, za Bugarsku je bitno da se realizuju projekti sa dodatom vrednošću. Takav projekat je put Sofija-Kalotina, koji kao istočna grana transportnog koridora 10 osigurava vezu sa Makedonijom. Modernizacija te putne deonice unapediće prekogranične veze između Bugarske i Srbije, smanjiti vreme putovanja, a unaprediti uslove za kretanje - a važna je jer osigurava vezu prema prekoevropskom koridoru Orjent/Instočnosredozemnomorski.

Veselin Davidov iz Agencije za putnu infrastrukturu Bugarske smatra da razmena mišljenja stručnjaka okupljenih na skupu u Beogradu, kao i sva buduća slična okupljanja treba da doprinesu politikama Srbije, Bugarske i EU, koje, prema njegovoj oceni, idu paralelno u ovom trenutku.

„Sada možda proživljavamo drugi talas razvitka transporta koji je uslov za razvoj privrede, ali doprinos miru i stabilnosti u regionu. Tokom poslednjih sedam godina ostvarili smo veliki napredak u povezivanju kroz više pravaca. Važan nam je kontakt sa Turskom, što smo postigli izgradnjom automagistrale Marica, sa graničnim punktom Kapitan Andrejevo, koji je vezan za Evropu i obezbeđuje povezanost sa Bliskim Istokom. Povezivanje u suprotnom pravcu, sa Zapadnim Balkanom nam je takođe u fokusu pažnje. Jedan od prioriteta je jačanje veza sa Srbijom i u toku smo izrade procedure za izgradnju trase od Sofije do granice sa Srbijom, uvereni da zakonske odrednice neće usporiti ovaj proces“, kaže Davidov.

Miroljub Jevtić, v.d. generalnog direktora Infrastruktura železnice Srbije ističe da železnice u Srbiji postaju ogromno gradilište i da su investicije u ovoj oblasti, najveće u istoriji zemlje.

„Samo deo pruge Beograd-Budimpešta ima vrednost od dve milijarde evra, dok se ukupna vrednost projekata, čija se realizacija planira tokom naredne dve godine, kreće oko iznosa od tri milijarde evra“ kaže Jevtić.

Povezivanje sa Mađarskom, putem linije Beograd – Budimpešta je prema njegovim rečima trenutno glavni projekat Srbije. Očekuje se da će do kraja maja izvođači iz Kine početi radove na prvoj deonici do Zemuna, dok se na drugoj deonici, od Stare Pazove do Novog Sada, kao i na vijaduktu i tunelu kod Čortanovaca, radovi sprovode u punom kapacitetu. Jevtić je, takođe, ukazao na nove modalitete saradnje Bugarske i Srbije koji bi mogli doprineti boljem povezivanju sa Koridorom 10.

„Modernizacija železničke infrastrukture je fakt i treba da ostane fundament“, ocenio je Milan Vučković, direktor Klastera železnica za Jugoistočnu Evropu, koji je osnovan 2015 godine.

Pozivajući sve zainteresovane strane da zajednilki rade na stvaranju boljeg poslovnog okruuženja jer, „sve ukazuje na to da su politički odnosi daleko iza ekomomskih odnosa u region” Vučković je izneo procenu eksperata EU da Srbija i Bugarska imaju osnova da do 2030. godine, samo na osnovu kargo transporta, povećaju prihode u vrednosti do 400 miliona evra na godišnjem nivou, ukoliko dođe do modernizacije transportnog koridora - uz podršku EU.

Branko Smiljanić, specijalista-savetnik za finansije, koordinaciju i unapredjenje poslovanja Koridora Srbije ukazao je na značaj koji Koridor 10 ima za Srbiju, okolne zemlje i Evropu u celini jer povezuje najkraćim putem većinu zemalja zapadne Evrope sa Azijom. Delovi ka Mađarskoj i Hrvatskoj su već završeni, dok se u ovoj godini planira završetak deonioca prema bugarskoj i makedonskoj granici.

„Srbija će do kraja godine imati više od 700 kilometara autoputeva, samo na Koridoru 10, a više od 800 kilometara je ukupna mreža koja će do kraja 2018. biti u funkciji. Sav ovaj posao uradili smo uz pomoć evropskih banaka, Svetske Banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, kao i podrškom Vlade Srbije i Vlade Grčke, koja je svojim finansijskim sredstvima pomogla izgradnju jedne deonice južnog kraka Koridora 10. Vlada Srbije je kroz kredite obezbedila sredstva od blizu 1,2 milijarde evra, što pokazuje kolika je posvećenost Srbije da autoputevima poveže sve okolne zemlje“, rekao je Smiljanić, ističući da to nije kraj, jer Srbija teži tome da ima 1.500 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, sa potpuno odvojenim smerovima.

Sve ovo će, prema njegovim tečima uticati na ekonomski rast i povećanje standarda građana jer „svedoci smo da je oko 80 odsto svih investicija upravo bazirano na zonama oko auto-puteva“.

Deda Đelović, direktor Sektora za razvoj i tehničko-operativne poslove Luke Bar govorio je o značaju morskih luka za transportnu infrastrukturu, kroz prizmu ove crnogorske luke i istakao da su za jačanje transportnih koridora, uopšte umrežavanje, morske luke neizostavan faktor.

„Kako je Bugarska potencirala bugarske luke kao polazne tačke svojih koridora rekao bih da bilo koja priča o Koridorima Balkana zahteva uvažavanje svih aspekata Luke Bar. Ova luka, osnovana je 1906. godine, na osnovu plana italijanskog inžinjera Koena Kalja. To navodom tek kao pokazatelj da je još tada, početkom XX veka, crnogorska luka već imala koncept kombinovanog transporta I, u osnovi, bila začetak slobodne zone, što je mnogo kasnije i realizovano“, objašnjava Đelović.

Uloga Luke Bar u transportnom sistemu Crne Gore se može sagledati i kroz kapacitet luke koji, trenutno iznosi pet miliona tona dok se predikcije, u svetlu razvojnog potencijala saobraćajnog sistema regiona, kreću do 12 miliona tona kapaciteta luke.

U Crnoj Gori je aktuelna izgradnja kraka autoputa Bar – Beograd, kako se ocenjuje, najznačajnije ali i najzahtevnije deonice, sa svih aspekata, kao i stanovišta finansijskih ulaganja, uključujući i vreme potrebnog za izgradnju.

„Izvanredni su podaci koji su se čuli na ovom skupu da su u toku krupni infrastrukturni projekti koji će Luku Bar prvenstveno povezati sa Beogradom, neosporno glavnim logističkim centrom regiona, a odatle su otvoreni putevi ka centrima srednje i istočne Evrope.U pogledu buduće razvojne perspektive Luke Bar je veoma bitno uvažiti intenzivne aktivnosti, koje se sprovode na unapređenju železničke infrastrukture i gravitacionih veza, kako na teritoriji Crne Gore, tako i u Srbiji. Svi ti projekti, u bliskoj budućnosti će definitivno podići ukupan kapacitet saobraćajnog sistema i omogućiti da se tokovi roba intenziviraju, a svi oni efekti koji iz toga slede, za sve subjekte tog sistema su jasni i potpuno vidljivi. Unapređenje koje će se u tom konketstu podstići potpuno evidentno i nedvosmisleno. Ukazao bih na još jedan detalj, na svim nivoima teži se ulaganju u cilju unapređenju infrastrukture, ali se istovremeno prenebregava činjenica, da već postoji infrastruktura čiji je stepen iskoriščenja, bezmalo kritičan. Zato je potrebno da u ovom prvom koraku, svi akteri razvoja infrastrukturnog sistema preduzmu zajedničke napore ka povećanju stepena iskorišćenosti postojeće infrastrukture, ne čekajući završetak strateških projekata, posebno u pravcu Bar – Beograd“ ocenjuje Đelović.

Ukazujući da je potrebno ukloniti još neke prepreke koje nisu u direktnoj vezi sa zonom infrastrukture ali je evidentno da predstavljaju smetnju Đelović je istakao da je reč o razjedinjenosti subjekata transportnog sistema jer danas, bilo ko da je zainteresovan za saradnju sa Lukom Bar, treba da se obrati na previše adresa kako bi se ostvarila poslovna saradnja i koristili kapaciteti. Zato Đelović poručuje da su integrisani subjekti koji nude jednistvenu uslugu svim zaintersovanim korisnicima, takođe neizostavan faktor u razvoju transportnog sistema.