Investicije u energetiku vuku celu privredu

Razvoj srpske privrede u velikom zavisi od razvoja energetike za šta je potrebno pokrenuti investicioni ciklus. Na konferenciji „Kako pokrenuti investicije u energetici Srbije?“ u organizaciji Balkanmagazina, a pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministarka energetike, Aleksandar Obradović, direktor Elektroprivrede Srbije predstavnici investitora u energetiku, proizvođača opreme, konsulatnati, kao i predstavnici banaka dali su svoje viđenje potencijala ali, i prepreka u realizovanju ogromnih investicionih šansi u energetici.

Ministarstvo energetike je postavilo prioritete i počelo sa izmenom i donošenjem regulative. Prioritet je povećanje energetske efikasnosti, a zakon o energetskoj efikasnosti, koji je u parlamentu i čeka usvajanje omogućiće ulaganja u energetsku efikasnost. Drugi prioritet je ulaganje u infrastrukturne projekte u proizvodniji električne energije, nafte i gasa,“ najavila je Zorana Mihajlović ističući: „Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije krajem prošle godine je izmenjen zakon o energetici u delu energetskih saglasnosti i dozvola, a ministru je oduzeto diskreciono pravo da odlučuje ko će dobiti dozvolu.“ (prezentacija Zorane Mihajlović - ppt)

Kao realne investicije do 2015. godine ministarka je najavila izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji, za koje je nedavno objavljen javni poziv. Ko od prijavljenih investitora ispuni zadate kriterijume (objavljene u inostranoj i domaoj štampi) dobiće energetsku dozvolu, odnosno saglasnosti za za izgradnju hidroelektrana.

Zorana Mihajlović

Osvrćući se na prethodnu Strategija energetike do 2015. godine koju je ocenila kao „Mikijev almanah“ ministarka Mihajlović je dodala da je Srbija izgubila 10 godina u priči o energetici, a da je malo šta urađeno.

Na komentare da se sprema privatizacija Elektroprivrede Srbije, Mihajlović je odgovorila da neće biti privatizacije ovog javnog preduzeća, ali i da „EPS neće više biti kravica koja svima daje i podrška interesnim grupama, koje su vladale energetskim sektorom prethodnih 12 godina“.

„One i sada vladaju, neke stvari ne mogu odmah da se urade, ali verujem da u narednom periodu to ne samo da će biti smanjeno nego i da toga više neće biti. Građani Srbije zaslužuju razvijeni EPS, a ne EPS koji je u medijima samo onda kada je u pitanju ili poskupljenje električne energije ili teška finansijska situacija“, izjavila je ministarka dodajući da su prioriteti izgradnja hidroelektrana Bistrica i termoelektrana Štavalj, koja će koristiti kameni ugalj i za koji bi konkretni dogovori trebalo da budu potpisani do kraja leta.

Ona je ukazala i na probleme sa kojima se suočavaju investitori prilikom pokušaja ulaganja u energetske projekte.

“Imamo potencijala u termoelektranama, hidroelektranama, obnovljivim izvorima energije, ali do realizacije ima puno birokratije, koja stvara korupciju, a rezultat je gubljenje vremena”, istakla je ministarka. Takođe je prema njenim rečima, ministarstvu finansija upućen predlog za smanjenje PDV-a (koji iznosi 20 odsto) na korišćenje biomase, ako i da se radi na tome da toplane osim proizvodnje toplotne energije proizvode i električnu energiju.

Početkom ove godine na snagu je stupila liberalizacija tržišta električne energije na visokom naponu gde su potrošači slobodni da biraju snabdevača. Aleksandar Obradović v.d. generalnog direktora EPS-a napomenuo je da to znači i promene u investicionim planovima kompanije, ali i praćenje dešavanja u regionu i Evropskoj uniji.

“Imali smo neprijatno buđenje jer smo izgubili jednog velikog klijenta. Liberalizacija se stvarno dešava i EPS mora da shvati da mora da se bori za svakog potrošača efikasnošću i kvalitetom. Do sada je EPS bio isto što i tržište, sada je samo jedan od igrača na tržištu. Kolegama u EPS-u bilo je teško objasniti da će se liberalizacija uopšte desiti. Sada moramo ozbiljno da shvatamo signale iz Brisela i nećemo moći da planiramo samo za Srbiju, već i da uzimamo u obzir kretanja u regionu”, napomenuo je Obradović uz opasku da se mora praviti nova strategija razvoja EPS-a koja će biti bazirana na novoj realnosti.

 „Za održavanje sadašnje proizvodnje u narednih pet godine EPS-u je potrebno četiri milijarde evra, a vrednost svih memoranduma koje je EPS potpisao je 11 do 12 milijardi evra. U ovom trenutku to je suviše velika cifra, ali EPS će ispuniti svoje obaveze. Do kraja godine imaćemo više informacija o tome koji memorandumi će biti realizovani“, rekao je Obradović.

U realizaciji investicija veliku ulogu će igrati i veliki proizvođači energetske opreme, gde važnu ulogu igra Simens. Dušan Muškatirović, direktor sektora Energetika u Siemensu je istakao značaj investicija za ekonomiju, izvoz i zapošljavanje.

“Investicije u energetiku donose korist za zemlju. Simens je u Srbiji u pogonu za proizvodnju vetrogeneratora zaposlio više od 650 ljudi. Nema mnogo zemalja sa resursima lignita, vodnim resursima i kvalitetnim ljudima kao što je Srbija. Postoje svi uslovi da “napadnemo” energetiku kao ključni segment privrede”, poručio je Muškatirović.

Simens koji je jedan od najvećih izvođača u energetskom sektoru u Srbiji je prisutan već 125 godina, a u prošloj godini više od 70 odsto prihoda u Srbiji došlo je od energetike, pre svega zahvaljujući učešću u modernizaciji Rafinerije Pančevo. Muškatirović je naveo nekoliko prednosti koje je Simens doneo u svakoj zemlji u kojoj posluje. To su pre svega zapošljavanje, ali i rast konkurentnosti zemlje i njenih kompanija na svetskom tržištu.

Srpska elektromašinogradnja je neodvojivi deo elektroprivrede Srbije, a srpske firme iz ove oblasti su se udružile u Konzorcijum za konsalting i inženjering u energetici. Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela i predstavnik Konzorcijuma pozvao je Vladu da vodi računa o ukupnim efektima investicija u energetiku, računajući značaj koji imaju domaća preduzeća, koja zapošljavaju ljude i plaćaju ovde poreze i doprinose.

“Kada domaće kompanije rade 70 odsto para ostaje u Srbiji i uz korišćenje inostrane opreme. Kada projekte finansiraju strane banke samo 30 odsto para ostaje u zemlji, bez mogućnosti za razvoj i realnu amortizaciju”, istakao je Simović.

Prema nejgovim rečima članice Konzorcijuma su osposobile sopstvene kadrove da obave svaki energetski zahvet uz pomoć domaće pameti.

“Podržavamo nameru da se stabilnost snabdevanja energijom reši investicijama EPS-a, a uz privatna ulaganja u izvore obnovljive energije može se postići pravi energetski miks. Ulaganja u energetiku imaju dug rok povrata i za to su potrebna sredstva. S druge strane bankari vode računa o kamatama i grejs periodu, ali i o kompanijama iz zemalja iz kojih dolazi novac. Postavljaju evropski standardi, ali mi nismo u EU, tek treba tamo da stignemo. Mi smo spremni za trku, ali očekujemo ravnopravnu utakmicu. Na primer, da i drugi plaćaju poreze i doprinose kao i mi, kada dovode strane radnike da rade u Srbiji. U suprotnom naše firme ostaju bez posla”, upozorio je Simović.

Na birokratske prepreke u izgradnji energetske infrastrukture ukazao je Milan Ćušić, zamenik direktora firme REV (Renewable Energy Ventures), koja je investitor izgradnje dve hidroelektrane na Limu, Brodarevo 1 i 2. (prezentacija Milana Ćušića - ppsx)

“Dobili smo enegetske dozvole, ali nismo uspeli da započnemo gradnju u roku od tri godine. Dobili smo produženje dozvole, jer nismo mi bili krivci za probijanje roka, već administracija na koju smo potrošila tri godine”, rekao je Ćušić ističući da sa ovim projektom ulaze u petu godinu i da se nadaju da će konačno otpočeti sa izgradnjom.

Ova investicija vredna je 145 miliona evra, a u sklopu nje je i izmeštanje magistralnog puta, kao i izgradnja dalekovoda  do Sjenice u dužini 20 kilometara. Sam projekat Brodarevo 1 i 2 podrazumevaju dve betonske brane koje će moći da propuštaju 2.300 kubnih metara vode u sekundi.  Proizvodiće 230 gigavatsati električne energije godišnje što je potrošnja oko 60.000 domaćinstava. Ćušić  ističe će izgradnja obe hidroelektrane trajati četiri godine, a procenjuje id a će doprineti razvoju lokalne privrede i punjenju opštinskog i republičkog budžeta. U BiH kompanija REV ima dozvole za izgradnju tri hidroelektrane na Ćehotini , a ukupno je u regionu investirala preko 15 miliona evra.

Jedan od velikih finansijera energetskih projekata u regionu je EBRD, a Jan Braun savetnik u ovoj instituciji predstavio je kreditne linije od 100 miliona evra za obnovljive izvore energije i 21 milion evra za grantove sa rokom do 15 godina za biomasu, vetroparkove i energetsku efikasnost. (prezentacija Jana Brauna - ppt)

EBRD postoji od 1991. godine sa ciljem da finansira proces tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope. Od tada je uložila skoro 80 milijardi evra, a od 2007. godine i izbijanja finansijske krize uložila je pola od toga. U Srbiji EBRD operiše od 2001. godine  sa ukupnim investicijama od preko tri milijarde evra, u čemu privatni sektor učestvuje sa 45 odsto, a javni sa 55 odsto. Prema rečima Brauna, u 2012. godini EBRD je zajmio 270 miliona evra u 20 projekata u Srbiji, a u 2013. godini planira da investira 300 miliona evra. EBRD osim kredita investira i u kompanije kao manjinski akcionar, kao na primer u Komercijalnoj banci.

“U energetici naš glavni cilj je podrška reformama i pomoć energetskim kompanijama da funkcionišu na tržišnim principima, a podržavamo i regionalizaciju i zaštitu životne okoline. Oko 25 odsto sredstava je plasirano u obnovljive izvore energije, a svaki evro koji mi uložimo veže još tri evra drugih investitora. Najviše finansiramo izgradnju vetroparkova, zatim korišćenje biomase i hidroelektrane, a najmanje solarnu energiju jer samtramo da je ta tehnologija skupa”, zaključio je Braun. On je dodao i da su sve zemlje Zapadnog Balkana potpisnice energetske zajednice i da do kraja 2017. godine imaju rok da termoelektrane prilagode EU standardima.

“Tu se nalaze velike mogućnosti za investiranje, ali još nedovoljno ima konkretnih investicija iako je 2018. godina veoma blizu”, poručio je predstavnik EBRD.

I ministarka Mihajlović se osvrnula na značaj međunarodnih finansijskih institucija u energetskim investicijama, ali i podsetila da su izlazile u susret neradu u našim javnim preduzećem, a kao primer navela kredit Srbijagasu za koji je država dala garanciju.

Kada se radi o pozivima za ravnopravnu utakmicu među ponuđačima na tenderima, ministarka je istakla da u prethodnom periodu nije bilo ravnopravnog takmičenja, već su često isti ljudi i pisali uslove za tender i u njima učestvovali.

“Kada bi javno preduzeće htelo da poništi tender dolazili bi pritisci na direktora javnog preduzeća, onda bi se javljali pritisci interesnih grupa, pa čak i nekih ambasadora. U martu ćemo održati konferenciju za novinare sa pet predmeta iz EPS-a, Srbijagasa i drugih javnih preduzeća koje ćemo posle proslediti tužilaštvu”, naglasila je Mihajlović.

Ministarka energetike najavila je i da će biti poskupljenja električne energije , nakon što bude doneta uredba o socijalno ugroženom kupcu, jer su socijalne karte uslov za liberalizaciju i priliv investicija. Ona je dodala i da je zainteresovanost investitora za ulaganja u energetiku Srbije ogromna uprkos trenutnim cenama struje. Što se tiče “feed in” tarifa za energiju iz vetrogeneratora one će iznositi 9,2 evrocenta po kilovat času. Do 2020. godine povlašćene cene električne energije iz “zelenih” izvora koštaće Srbiju 700 miliona evra “što je veliko opterećenje za zemlju”, istakla je Mihajlović.

Takođe se dotakla i kvaliteta i cene naftnih derivata, gde je kvlaitet ocenila kao nedovoljno dobar, a da ni cena nije realna.

“Za to krivicu snosi i ministarstvo jer ono propisuje pravila koja moraju biti u interesu građana. Gotov je pravilnik i o markiranju goriva. Naš prioritet biće kvalitet, a zato ćemo i osposobiti nacionalnu referentnu labaratoriju da daje prave informacije, a to će biti labaratorije Vojnotehničkog instituta”, saopštila je ona.

U diskusiji su učestvovali i zainteresovani stručnjaci i ekonomisti sa svojim predlozima ili zamerkama. Slavenko Grgurević je postavio pitanje o kakvom se razvoju radi, ko ga bira, i kako i za koga se sprovodi. On je ukazao i da se transnacionalna proizvodnja energije i energetski tokovi odvijaju među kompanijama, a ne među državama, dok naš EPS 20 godina propada kao državno preduzeće. On jeukazao i da je pitanje energetske politike pitanje energetske bezbednosti, a to se svodi na diversifikaciju proizvodnje i potrošnje energije, gde su neizbežni međunarodni kapital i međunarodne korporacije.

Mahmut Bušatlija, konsulatant za investicije ukazao je da se javno preduzeća u Srbiji i na zapadu razlikuju. Dok na zapadu to znači da je njihovo poslovanje javno, da je depolitizovano i listirano na berzi u Srbiji znači da se bavi javnim poslom.  On je ocenio da u svetu nije problem prikupiti 11 milijardi evra za investicije EPS-a, ali u Srbiji to nije moguće da privatna lica ulože u EPS na berzi.

Na kraju profesor Božo Drašković sa Instituta ekonomskih nauka poručio je da država ne bi trebalo da ustupa prirodne resurse stranim privatnim kompanijama, već da bi trebala sama da se zaduži i investira.

Održavanje skupa podržali su Simens (zlatni sponzor), SIM Industry service, Konzorcijum i Renewable Energy Ventures (sponzori).