Energetska efikasnost – najviše nove energije sa najmanje ulaganja

Građani, privreda i javni sektor troše energiju kao “pijani milioneri”, iako su daleko od milionera, a država ne uspeva da stvori uslove da se takvo ponašanje promeni. A, najviše nove energije sa najmanje ulaganja Srbija može da dobije kroz energetsku efikasnost. Bez toga Srbija neće postati odgovornija prema životnoj sredini, a time i prema svom potomstvu. Na tom putu “pametno korišćenje energije” i “pametni gradovi” su sredstvo i cilj, a da li će građani, privreda i država biti pametni da to shvate, pokazaće godine koje dolaze.

Ovo su neke od poruka koje su se mogle čuti na Međunarodnoj stručnoj konferenciji “Kako iskoristiti pametnu energiju”, koju je internet portal Balkanmagazin organizovao u saradnji sa kompaniijama “Dilojt Srbija” (Deloitte Serbia) i “Šnajder elektrik” (Schneider Electric) u Srbiji i Crnoj Gori, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike istakao je da, kada govorimo o pametnim gradovima, moramo da budemo svesni da na ovaj planeti 1,2 milijarde ljudi nema električnu energiju, a u nekim srpskim selima kada stegne zima ljudi ostaju u mraku.

“S jedne strane pokušavamo nekim ljudima da obezbedim minimum, a u drugom delu da pratimo tehničko-tehnološka rešenja koja su deo modernih trendova. Pokušamo da balansiramo i napravimo miks. Pametna energija i pametno korišćenje energije su način na koji se organizujemo da obezbedimo kvalitetan život uz minimalno korišćenje energije i resursa”, poručio je ministar.

Srbija se, prema njegovim rečima, nalazi pred izazovom kako da poveća energetsku efikasnost, uzimajući u obzir da se nalazi na prilično lošem mestu na listi zemalja koje efikasno koriste energiju. Ističući da se u Srbiji ponašamo kao “pijani milioneri”, neodgovorno i prema ovom vremenu i onima koji dolaze Antić je rekao da “strategija razvoja energetike prepoznaje energetsku efikasnost kao novi izvor energije. Realno posmatrano, najviše nove energije sa najmanje ulaganja možemo da dobijemo kroz programe energetske efikasnosti”.

Antić je naveo da je slična situacija, kao sa energetskom efikasnošću, bila i sa obnovljivim izvorima energije (OIE) do pre nekoliko godina, a sada će, samo ove godine, na mrežu će ući više od 100 MW novih objekata “zelene energije”.

“Energetska efikasnost mora mnogo da se promoviše i da se približi građanima. Država planira da promeni Zakon o efikasnom korišćenju energije, kako bi se poboljšale investicije. Planiramo da otvorimo ozbiljan dijalog sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i Evropskom unijom u vezi sa formiranjem fonda na rivolving sistemu, jer ovaj koji postoji, državni, samo je promotivni. Takođe, planiramo da uvedemo naknadu za energetsku efikasnost. Od toga očekujemo oko devet miliona evra, koje bi iskoristili za projekte”, najavio je Antić.

Do sada je 39 projekata za energetsku efikasnost u javnim objektima finansirano iz budžetskog fonda, što je donela uštedu energije od 40 odsto.

“To je dobro, ali je loše jer pokazuje da se u stotinama sličnih zgrada i dalje troši 40 do 50 odsto više energije nego što bi trebalo” naglasio je Antić potencirajući da bi ulaganje 1,2 milijarde evra u povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama donelo godišnje uštede od 125 miliona evra.

Sada ti objekti godišnje na energiju potroše 270 miliona evra.

Nedovoljnu informisanost građana i privrede u vezi sa merama energetske efikasnosti istakao je i Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, navodeći da građani ne znaju šta od propisa ide u njihovu korist, a šta od toga mogu da iskoriste.

“Održivi razvoj su i energetska efikasnost su i OIE i “pametna energija”. Zelena ekonomija pokriva dosta toga, kao i otvaranje radnih mesta. Kumulativno, najveći zagađivači su građani, sa svojim privatnim ložištima, ali i zastarelim voznim parkom. Naravno, nizak standard je problem. Zato će država edukovati građane da u svojim kućama budu energetski efikasni, ali i da pomogne da se taj vozni park promeni, kao i da ne dozvolimo uvoz bilo kakvih polovnih automobila”, istakao je Vesić.

Miloš Macura, glavni partner za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Republiku Srpsku u “Dilojt Srbija” rekao je da su ga pre 30-40 godina uveravali da se zna kuda brod plovi, a na kraju smo shvatili da smo planetu prilično “urnisali”.

“Do 2050. godine, a to je koliko sutra, globalni BDP će se utrostručiti, ljudska populacija će biti 30 odsto veća, a Evropska unija kaže da moramo da smanjimo potrošnju energije. I, već sada imamo problem sa zagađenjem životne sredine. Pitanje je kako ćemo odgovoriti na ove izazove. Imamo pametne gradove, telefone, ali, izgeda da nemamo ljude jer, da smo ih imali ne bismo bili ovde”, upozorio je Macura.

Ključno je kako da planeta ima održiv razvoj.

“Suština je svest i kako se mi ponašamo prema tome. Sada mnogi govore: Samo arči i nemoj da brineš! Ali, kako će ova planeta izgledati za 50 ili sto godina? Kako da ovu prilično ozbiljnu temu približimo čoveku i da mu kažemo – ugasi svetlo u sobi u kojoj nisi! Da li si svestan šta znači ako se ne ponašaš energetski efikasno? Kasnimo, ali se nadam da nismo suviše zakasnili. Ključ je u pametnim ljudima. Moramo da shvatimo da se ponašamo kao “pijani milioneri”, poručio je Macura, i dodao da “Dilojt” može da pomogne investitorima i državi da donesu najefikasnije doluke.

Dejan Marković, direktor “Šnajder elektrika u Srbiji i Crnoj Gori”, istakao je da se svet nalazi pred izazovima. Jedan je već tu, a to je da sada ima 1,2 milijarde ljudi u svetu koji nemaju električnu energiju, a drugi dolaze, kao što je urbanizacija, koja znači da će narednih 30 do 40 godina oko 2,5 milijarde ljudi doći u gradove, a da će to i industrijalizacija dovesti do povećanja potrošnje električne energije 50 odsto.

“Sa druge strane tu je obaveza da se duplo smanji emisije CO2, što nas tera da budemo čak četiri puta efikasniji. Kao kompanija, koja posluje u više od 150 država i slovi za specijalistu u upravljanju energijom, želimo da svetska iskustva prenesemo i ovde. Drago mi je da su oba ministarstva svesna koliko je energija i upravljanje njome važna”, poručio je Dejan Marković.

Nema dileme da se ulaganje isplati

A Željko Marković, viši rukovodilac u “Dilojt Srbija” istakao je da energetska efikasnost povećava konkurentnosti kroz uštede i sigurnost snabdevanja, ali i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i podstiče odgovorno ponašanje prema energiji. (prezentacija - Željko Marković - pptx)

Podsćajući da je država uvela zakonodavni okvir i definisala obveznike energetskog menadžmenta, kao i obaveznu uštedu od jedan odsto u odnosu na prošlu godinu Marković je prokomentarisao da je to malo, “znajući koliki je potencijal”.

Energetski menadžment, kako ga sprovodi Diojt, može se primeniti i na privredu i na lokalne samouprave, u kojima se prate svi segmenti - škole, bolnice, otpad, vodosnabdevanje, punjači za električna vozila, što je veoma širok pristup, koji na kraju dovodi do pametnog grada.

 “Fabrika koja je na reaktivnu energiju trošila 700.000 dinara mesečno, posle pregleda i mera, došla je do potršnje od samo 90.000. Godišnje je štedela 65.000 evra, a vrednost investicije je bila 130.000 evra, što znači da im se ulaganje vratilo za dve godine. Primer preplitanja energetska efiaksnost i OIE je fabrika koja je trošila šest tona pare na sat. Razmatrali smo kogeneraciju. Računica je pokazala da bi se proizvodnja električne energije iz gasa isplatila za devet godina, a ako se koristi kogenerativno postrojenje povraćaj je duplo kraći”, naveo je Marković primere mogućih ušteda.

Studija EU iz 2015. je pokazala da se jedino u hemijskoj i industriji čelika očekuje povećanje potrošnje energije, dok je tehnički potencijal smanjenje za 25 odsto do 2030. godine u svim sektorima.

“Nema dileme da li će se ulaganje u energetsku efikasnost isplatiti, svaki dinar se vraća, dok se kod OIE mora praviti računica da li se isplati ili ne. Takođe, povraćaj investicije je dosta kraći kod energetske efikasnosti u odnosu na OIE”, istakao je Marković.

Kao spoljne barijere za primenu mera energetske efikasnosti ovaj stručnjak “Dilojt Srbija” je naveo cenu energije, spor upliv novih tehnologija, nedostatak propisa, kao i promene u fiskalnim politikama, a kao unutrašnje nedostatak novca za ulaganje, skrivene troškove, ali i organizaciju i same ljude.

“Pojedina istrživanja pokazuju da tehničke mere za energetsku efikasnost mogu doneti 15 odsto uštede, a ima i mera kao što je promena ponašanja, koje ne koštaju ništa, a ta promena u glavama donosi 13 do14 odsto ušteda. Osim siromašne privrede i nedostatka kreditnih linija razlog malog broj projekata za energetsku efikasnost je, do otvaranja tržišta električne energije, pre nekoliko godina, bila i niska cena ovog energenta. Posle toga firme su zainteresovanije za rešenja koja povećavaju energetsku efikasnost” rekao je Marković ističući da trenutno sprovode projekat za "Puteve Srbije" o uvođenju LED svetiljki na auto-putu sa daljinskim upravljanjem.

Pametne zgrade štede

Vasilije Kodžopeljić, direktor prodaje IT servisa jugoistočna Evropa u “Šnajder elektrik Srbija”, predstavio je zgradu ove kompanije u Parizu, koja je prva u svetu sertifikovana po standardu ISO 50001. Ova “pametna zgrada” ima sedam spratova i 37.000 kvadrata. Prvo su postavljeni merači, koji su na svakih 10 minuta slali podatke, zatim je softver to analizirao, a komunikacija je bila dvosmerna. Na primer, sistem kaže korisniku kancelarije da je temperatura u prostoriji previsoka, da mora da se ugasi svetlo, da curi voda. Na osnovu tih podataka napravljeni su planovi za uštedu, koji su zatim realizovani. (prezentacija - Vasilije Kodžopeljić - ppt)

 “Morali smo da imamo neke indikatore, pa smo rekli da želimo da smanjimo potrošnju električne energije sa 320 kWh na 80. Uspeli smo 2011. da to i ostvarimo, ali i da 30 odsto smanjimo potrošnja gasa i 15 odsto potrošnju električne energije. Ideja je bila da smanjimo račun za energiju i emisiju CO2, da budemo odgovorni prema društvu, da pokažemo da, kada se primene, naša rešenja čine zgrade “zelenim”, ali i da razvijemo naša iskustva i da pokažemo da smo lideru u ovom sektoru”, rekao je Kodžopeljić.

Ta zgrada je “pametna”, prema njegovim rečima, jer sadrži sva “pametna” rešenja ove kompanije, od krova sa fotonaponskim panelima, preko motorizovanih roletni, regulacije svetlosti i punjača za električna vozila, do priključka na pametnu mrežu, kako bi se objekat povezao sa ostalim pametnim zgradama u mreži.

Od 2012. do 2014. “Šnajder elektrik” je na sličan način sertifikovao 90 zgrada i fabrika, koji troše 89 osto ukupne potrošnje energije ove kompanije, sa ciljem da se 100 osdto “pokrije” do 2020. godine. Sve to je donelo uštedu deset miliona evra, i 145 miliona kWh.

Nema pametnih gradova bez modernih tehnologija

Tijana Živanović Milić, samostalni savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakla je da rešenje vidi u primeni oba pristupa - i odozgo na dole i odozdo na gore. U toj sredini, kako je navela, odgovor je na to da kako su, iako je društvo siromašno i mali pomaci od velikog značaja. (prezentacija - Tijana Živanović Milić - pptx)

Do sada su 43 jedinice lokalne samouprave imenovale savetnika za stambenu zajednicu, čiji je zadatak da pomažu građanima u merama za povećanje energetske efikasnosti.

“Obavezna je i sertifikacija zgrada, i izdavanje energetskih pasoša. Napravili smo i kalkulator energetske efikasnosti, koja pokazuje kolika je investicija, kolike su uštede i za koliko se vraća ušteda”, istakla je Živanović.

Nada Suđić, partner u “Dilojt Srbija”, navela je da se u svim definicijama pametnih gradova moderne tehnologije ne mogu izbeći. Te tehnologije se danas mnogo brže prihvataju nego nekad, pa je tranzicija ka pametnim gradovima brža. (prezentacija - Nada Suđić - pptx)

“Pametni gradovi nisu trend, već jedini način na koji gradovi mogu da ostvare rast, razvoj i funkcionisanje danas, a posebno u budućnosti. Pametni gradovi nastaju uvođenjem pametnih rešenja u svim sektorima - zdravstvu, saobraćaju, prevozu, školstvu...”, objasnila je Suđić.

Kao izazove u stvaranju “pametnih gradova” ona je navela poremećaj na tržištu rada, odnosno rast nezaposlenosti, jer studije govore da će 47 odsto današnjih poslova nestati za desetak ili 20 godina, pa je dodatna obuka neophodna, kao i zaštita privatnosti podataka s obzirom na sve veću digitalizaciju.

“U tranziciji tradicionalnog u pametni grad “Dilojt” može da ponudi pomoć u definisanju strategije i sektorskih projekata, kao i u sagledavanju potreba klijenata, definisanju plana sprovođenja, upravljanju rizicima…“, poručila je Suđić.

Kao dve osnovne aktivnosti koje se dešavaju u tranziciji ka pametnim gradovima Josip Aleksić, specijalista za rešenja – pametne infrastrukturne mreže u “Šnajder elektrik Srbija” je istakao primenu operativnih tehnologija – operativna rešenja, skupljanje i sređivanje podataka i uvđenje IT sistema – obrada podataka, analiza, preporuke... (prezentacija - Josip Aleksić - pptx)