“Nema zime” po pitanju grejanja ove zime

Miloš Obradović

U ovu grejnu sezonu Elektroprivreda Srbije, Srbijagas i gradske toplane ulaze spremni. “Grejanje će ove sezone biti dobro i kvalitetno. Ne očekujemo poteškoće”, rekao je Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije otvarajući okrugli sto “Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Balkanmagazin organizovao u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije.

“Grejanje će ove sezone biti dobro i kvalitetno. Ne očekujemo poteškoće”, rekao je Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije na jučerašnjem okruglom stolu “Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Balkanmagazin organizovao u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije.

Predić je istakao da je radna grupa za energetsku bezbednost tokom leta radila analize i zaključila da su sve energetske kompanije, Elektroprivreda Srbije, Srbijagas… gradske toplane spremne za predstojeću grejnu sezonu.

Zoran-Predic

“Energija i energenti su tržišna kategorija i nabavljaju se na tržištu. Ako hoćemo stabilnu energetsku situaciju moramo omogućiti energetskim kompanijama da stabilno posluju. Socijalni segment mora se rešavati na druge načine, a ne kroz socijalne cene energije”, ocenio je Predić.

Dva ključna igrača za grejanje građana u Srbiji su sistemi daljinskog grejanja i EPS, koga neki zovu i najvećom toplanom u Srbiji s obzirom na broj ljudi koji se greju na struju.

Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku i predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije podsetio je da sistemi daljinskog grejanja postoje u 58 opština i imaju instalisani kapacitet toplotne energije od 5.826 megavata za grejanje 25 odsto domaćinstava u Srbiji. (prezentacija - Dejan Stojanović - pptx)

“Toplane utroše godišnje oko 300 miliona evra za energente. Potroše skoro 600 miliona kubnih metara gasa, 85.000 tona mazuta, 180.000 tona čvrstog goriva i kupe 720 gigavatsati energije od drugih subjekata”, rekao je Stojanović navodeči da je u ceni gasa za toplane 78 odsto sama cena prirodnog gasa, dok ostali deo “pokriva” trošak transporta i distribucije.

Dug toplana za energente je oko 12 milijardi dinara, uglavnom za gas, mazut i čvrsta goriva. S druge strane toplane potražuju od kupaca 20 milijardi dinara. Stojanović ističe da je najveći dug za gas - 9,4 milijarde dinara, od čega je 4,3 milijarde glavnica, a pet milijardi kamate.

dejan-stojanovic

Stojanović je istakao i značaj energetske efikasnosti, koja je u strategiji energetike prepoznata kao najveći izvor energije u budućnosti. Prema nejgovim rečima nova izolovana zgrada sa pojedinačnim meračima utroška toplotne energije smanjuje potrošnju energije i do 42,6 odsto.

“U Šapcu grad i građani dele troškove izolacije zgrada i mislim da je to dobar program, mada ima pravnih poteškoća koji prave probleme”, istakao je Stojanović.

“Najveća toplana u Srbiji”, odnosno Elektroprivreda Srbije ulazi u grejnu sezonu sa ukupno raspoloživih 7.304 megavata instalisane snage od čega 4.032 megavata u termoelektranama, 336 megavata u termoelektranama-toplanama i 2.936 megavata u hidroelektranama.

Dejan Ostojić, direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije u JP EPS predstavio je kapacitete EPS-a. Termoelektrana „Nikola Tesla“ Obrenovac (TENT) u ukupno 8 blokova raspolaže sa snagom od 2.787 megavata, TENT A sa šest blokova snage 1.597 megavata i TENT B sa dva bloka snage 1.190 megavata. (prezentacija - Dejan Ostojić - pptx)

Termoelektrana „Kolubara” ima pet blokova ukupne snage 281 megavat, TE „Morava“ ukupne snage 108 megavata, dok Termoelektrana „Kostolac“ ima četiri bloka ukupne snage 921 megavat. Termoelektrane toplane doprinose sa 366 megavata instalisanih kapaciteta, od čega najviše Novi Sad sa 208 megavata, Zrenjanin ima 100 megavata i Sremska Mitrovica 45 megavata instalisanih kapaciteta. Hidroelektrane se dele na dva sistema Đerdap i Drinsko-limske hidroelektrane.

Direktno toplotnu energiju iz sistema EPS-a isporučuju TENT, koji greje Obrenovac, TE Kolubara greje Velike Crljene, iz TE KO Kostolac greju se Požarevac, Kostolac i neka sela, TE-TO Novi Sad greje Novi Sad, a TE-TO Sremska Mitrovica ovaj grad – spaljujući ljuske od suncokreta.

dejan-ostojic

“EPS je tokom 2014. godine ukupno isporučio 32.462 megavat sati električne energije, 35.661 megavat sati u 2015. godini i 36.461 megavat sati u 2016. godini. U zimskom periodu pad temperature za stepen  povećava ukupnu potrošnju električne energije za oko 1,5  gigavat sat”, istakao je Ostojić, dodajući da su na svim kapacitetima urađeni standardni remonti, dok je na A1bloku Đerdapa urađena rehabilitacija, kao i na bloku A1 u HE Zvornik. Kada se radi o hidroelektranama Ostojić je ocenio da je ova godina bila izuzetno sušna.

Treći važan igrač ne samo kao snabdevača toplana, već i domaćinstava prirodnim gasom je Srbijagas. Prema rečima Milana Zdravkovića, izvršnog direktora Operatora distributivnog sistema JP Srbijagas ova kompanija je spremna za nastupajuću sezonu i ne očekuju nikakve probleme u snabdevanju. Tome doprinosi i puno skladište u Banatskom Dvoru, koje raspolaže sa 450 metara kubnih gasa i kapacitetom snabdevanja od pet miliona kubika dnevno, što daje sigurnost u snabdevanju primarnih potrošača dva meseca.

Milan-Zdravkovic

“Očekujemo već sledeće godine da se poveća kapacitet podzemnog skaldišta i da se omogući snabdevanje od 10 miliona kubnih metara dnevno, što će značajno relaksirati pitanje energetske bezbednosti Srbije”, istakao je Zdravković.

U sistemu daljinskih grejanja najveći igrač u Srbiji su svakako Beogradske elektrane, čiji direktor, Goran Aleksić podseća da su prošle zime grejali čak 3.690 sati, dok je prema teorijskim proračunima određeno da grejemo 2.930 sati.

“Radili smo neprekidno 71 dan, jer je prosečna temperatura bila niža - za 4,1 stepen u grejnim danima. To govori o sposobnosti sistema da odgovori na zahteve. Distributivna mreža je najranjiviji deo sistema i njemu smo se najviše posvetili. Ove godine smo završili 22 kilometra nove mreže, a do kraja godine, ako nam vreme dozvoli, uspećemo da završimo ukupno 25 kilometara. Najviše smo radili na Banovom Brdu, jer je to bio najranjiviji deo mreže. Uz to smo 95 odsto podstanica modernizovali, a ušli smo i u projekat uvođenja daljinskog očitavanja. Očekujem da će do kraja zimske sezone to biti moguće na 2.000 podstanica”, istakao je Aleksić.

Aleksić kaže da će ove godine zakupiti 360 miliona kubika gasa od Srbijagasa. U ukupnoj potrošnji energenata u Beogradskim elektranama gas, inače, učestvuje sa 91 odsto.

Ukazujući na razvoj alternativnih izvora energije, Aleksić je istakao da će sistem ojačati kada se završi projekat snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz TENT-a, kao i budućom spalionicom otpada u Vinči, čija je nistalisana snaga od oko 50 megavata. U Beogradu, takođe, postoje i projekti za solarne toplane. A direktor Beogradskih elektrana ukazuje i na nepouzdanost u snabdevanju biomasom - pre svega peletom i sečkom.

Govoreći o značaju energetske efikasnosti zgrada Aleksić je istakao da je samo u 2.548 podstanica uvedena naplata po utrošku toplotne energije.

goran-aleksic

“Ko god se javi i ima odgovarajuću odluku skupštine stanara može da pređe na naplatu po utrošku. Ali, ljudi ne prelaze, jer su čuli da neko tamo, ko je prešao, sada traži da se vrati na plaćanje po kvadratu. Ključ problema je kod korisnika. Mi možemo da smanjujemo gubitke u sistemu ili da tražimo jeftinije alternativne izvore, ali moraju i građani da se odluče da budu energetski efikasni”, istakao je Aleksić komentarišući da Beogradske elektrane nisu menjale cene toplotne energije od 2015. godine, kao i da neće ni u narendoj godini - ukoliko ostanu iste cene gasa.

Takođe, mnogo će zavisiti i od kursa dolara koji je trenutno povoljan, pošto u ugovorima sa Srbijagasom postoji kursna klauzula.

Komentarišući u diskusiji pominjanje EPS-a kao najveće toplane kao nešto što nije dobro Zoran Predić je ocenio da je ceo energetski sistem u Srbiji povezan i da niko ne može sam da izdrži.

“Cene energenata poslednjih godina su stabilne, zbog čega su stabilne i cene grejanja. Tržišna cena mora biti uračunata u cenu krajnje usluge, ali to ne znači da može da radi ko šta hoće i da se “zidaju” cene. Očekujemo da kompanije budu racionalne i efikasne. U tim uslovima nisu sporne ekonomske cene ali, ljudima bode oči neefikasnost. U EU prosek je 0,7-0,8 zaposlenih po jednom megavatu, a kod nas u nekim toplanama je dva zapsolena po megavatu. Tu nema ništa od efikasnosti. Tu vidim prostor za dalje uštede”, ocenio je Predić.

Ukazujući da se kod nas energija i dalje smatra jeftinom i uvek dostupnom, a da se plaća kad može Predić je upozorio da “energija više nikada neće biti jeftina. Mora se štedeti - koliko ko može. Stanovi su sada privatna, a ne društvena svojina i građani moraju da ulažu u izolaciju svojih nekretnina. Ne može se sve završiti na budžetskim fondovima. Tu su i banke koje nas zatrpavaju keš kreditima, a stidljivo nude kredite za energetsku efikasnost”.

Predić je upozorio i na to da se neke lokalne samouprave ne bave svojim toplanama, da iz nekih razloga drže neekonomske cene grejanja, a kada dođe sezona i toplane ne plaćaju dugove “pritiskaju” Srbijagas da im ne blokira račun ili da ne aktivira menice. “Država sve manje interveniše iz robnih rezervi. Tokom 2014. godine je pozajmljeno 5.800 tona mazuta, a u 2016. 1.650 tona. Ali, toplane ne vraćaju uredno taj mazut. Zato je Vlada donela zaključak da više nema pozajmljivanja onima koji ne vrate”, upozorio je Predić.

Procene su, mada nema egzaktnih podataka, da se oko 600.000 domaćinstava greje iz daljinskih sistema grejanja, a još toliko eletrkičnom energijom. Oko 800.000 domaćinstava se greje ili dogreva na drva, a ostali koriste ugalj i nešto malo naftu.

Jedan od problema kod daljinskog grejanja su zahtevi za obustavu isporuke toplotne energije od strane toplana. Dejan Stojanović je istakao da je prethodnih godina Niš bio centar Srbije po tom pitanju.

grejanje

“Svi koji žive u zgradama moraju biti svesni da su deo jednog sistema. Na vidim zašto bi pravo nekog ko hoće da se isključi sa sistema daljinskog grejanja bilo veće od nekog ko neće da se isključi - to pravi probleme. Ako hoćete komfor i da se sami grejete napravite kuću pa radite šta hoćete. Ako ste u zgradi, pod jednim krovom onda tu važe pravila kolektivnog stanovanja”, istakao je Stojanović.

Govornici na ovom okruglom stolu su objasnili da fiksni deo za grejanje mora da se plaća i ako se potrošač ne greje (ako traži da mu se isključi dovod toplotne energije u instalacije u stanu), jer je samom kupovinom stana priključenog na daljinski sistem grejanja i potpisivanjem ugovora zakupio određeni kapacitet preduzeća, odnosno, toplane.

“I dalje imamo više novopriključenih nego onih koji se isključuju sa sistema daljinskog grejanja”, ocenio je Stojanović.

Goran Aleksić, direktor Beogradskih elektrana je ocenio da je napravljena greška kada je omogućeno uopšte isključivanje sa mreže, jer to pravi probleme za ceo sistem.

“Ja sam za to da se grad podeli po rejonima, pa da je u jednom daljinsko grejanje, u jednom gas, u trećem kombinovano, a u četvrtom slobodan izbor, pa nek se inestitori odluče gde će da grade”, rekao je Aleksić naglašavajući da “nigde nema sistema kao što je naš - da se račun za nešto što se servisira šest meseci plaća 12”.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...