EPS “zeleniji” uz ulaganja u smanjenje zagađenja i upravljanje otpadom

Nacrt Akcionog plana Elektroprivrede Srbije (EPS) za zaštitu i unapređenje životne sredine od 2016. do 2025. godine predviđa ulaganja od 864 miliona evra u smanjenje zagađenja vazduha, zemljišta i voda, ali i u upravljanje otpadom, rekao je Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju Javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije” prilikom predstavljanja ovog dokumenta na Međunarodnoj stručnoj konferenciji “Kako da EPS bude “zelenija”?”, koju je internet portal Balkanmagazin organizovao u saradnji sa ovom kompanijom, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike. (prezentacija - Aleksandar Jakovljević - pdf)

Ulaganje u ekologiju u energetskom sektoru je deo neminovnog procesa smanjenja potrošnje fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida. Ovaj posao, prema rečima učesnika konferencije, trajaće dugo, biće veoma težak, zahtevaće ućešće svih aktera u društvu, ali i mnogo dijaloga i političke volje.

Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, navela je da EPS ima određene obaveze koje mora da ispuni zbog članstva Srbije u Energetskoj zajednici (EZ), ali i pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Ona je istakla da se dosta radi na tome da ova kompanija dostigne standarde koji važe u EU, ali je i podsetila da ove norme nisu postojale kada je Srbija gradila svoje najveće energetske kapacitete.

“Zato se poslednjih godina sprovodi modernizacija tih postrojenja, ali veoma je teško kada nešto što je izgrađeno odavno morate da uklopite u nove standarde, i zato podržavamo napore EPS na ovom putu, koji je usko povezan i sa pregovorima o poglavljima 15 i 27”, rekla je Filipović navodeći da je država uspela da u pregovorima za EZ dobije više vremena da primeni neke evropske propise, kao što je Direktiva o velikim ložištima.

Oko 30 odsto obaveza prilikom ulaska Srbije u EU, prema rečima Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra za zaštitu životne sredine, odnosi se na ekologiju, pa je Akcioni plan deo napora da se ovo ostvari.

“Predstoje nam pregovori i sa EZ i sa EU, a postoji mogućnost da nećemo dobiti iste rokove od ove dve institucije. Ali, to je realnost. To će biti jedan od najtežih delova pregovora u vezi sa Poglavljem 27. Nadam se da ćemo dobiti dodatne rokove, a da bismo ih zaslužili moramo nešto da uradimo, da pokažemo da se trudimo”, istakao je Vesić.

Ukazujući da bi deo napora EPS morala da bude i energetska i sirovinska efikasnost, kao i obnovljivi izvori energije (OIE) Vesić je podsetio da su “gubici energije u transportu deo energetske efikasnosti, jer nema mnogo uštede ako ulažete u proizvodnju i modernizaciju, a gubite energija u prenosu”.

Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a, naveo je da je ova kompanija dosta uradila na polju zaštite životne sredine, a da Akcioni planu pokazuje odakle smo pošli, presek stanja, gde smo sada, šta moramo da uradimo i kako ćemo to uraditi.

U poslednjih deset godina EPS je investirao tri milijarde evra u modernizaciju proizvodnjih kapaciteta, ekologiju, unapređenje distributivne mreže i pripreme za gradnju novih elektrana. Kao rezultat povećana je snaga za 200 MW u termoelektranama (TE), a za 140 u hidroelektranama (HE), kao i proizvodnja u TE sa 18 na 25 TWh.

“Uz to sproveli smo niz projekata u ekologiji, pa su ulaganja dostigla 320 miliona evra od 2002. do 2016. godine, pre svega u TE, za unapređenje kvaliteta vazduha, odnosno smanjenje štetnih emisija, pa je samo godišnja emisija praškastih materija, iako je dodatno povećana prozvodnja električne energije, smanjena šest puta. Ulagali smo i u prečišćavanje otpadnih voda, u sisteme za odlaganje pepela i u upravljanje uljima sa piralenom”, naveo je Jakovljević.

Na osnovu strateških dokumenata države u više oblasti i sagledavanja šta će se desiti, opredeljenje EPS-a je očuvanje finansijske stabilnosti, održavanje parametara koji su postignuti, izgradnja novih elektrana i ispunjavanje svih uslova za buduće poslovanje. Termoelektrane, prema rečima Jakovljevića, ostaju nosilac elektroenergetskog sistema u Srbiji, uz rast proizvodnje iz OIE, sa trenutno 300 GWh na 2.500 GWh.

Ističući da bi srpska proizvodnja električne energije, da ja naša zemlja u EU, sa sedam odsto učestovala u ukupnoj proizvodnji ove zajednice iz lignita, a samo tri odsto - ako se dodaju i ostale vrste uglja Jakovljević je naveo da ekološka tranzicija energetskog sektora u EU traje 30 godina, i da još nije završena, a EPS je počeo da je sprovodi tek 2002. godine.

“Ukupan investicioni plan EPS do 2025. je procenjen na 4,7 milijardi evra, a deo se odnosi na ekologiju. U izradi ovog akcionog, ali i investicionog plana smo imali u vidu obaveze prema EZ, EU, koje će biti definisane kroz pregovore o Poglavlju 27, ali i nove direktive koje se pripremaju. Imamo više od 50 projekata za zaštitu životne sredine koje moramo da sprovedemo i u njih ćemo uložiti 864 miliona evra”, najavio je Jakovljević.

Oko 650 miliona evra biće investirano u zaštitu vazduha (odsumporavanje dimnih gasova, smanjenje azotnih oksida), oko 53 miliona evra je namenjeno za zaštita zemljišta (regulisanje deponija pepela), oko 43 miliona evra će se iskoristiti za zaštitu voda (postrojenja za preradu otpadnih voda, monitoring površinskih i podzemnih voda), oko 115 miliona evra koštaće ulaganja u upravljanje otpadom i oko pola miliona evra u reorganizaciju sistema zaštite  životne sredine.

Kada se podvuče crta, EPS je uložio više od 320 miliona evra, 296 se trenutno ulaže, pripremaju se projekti za 325 miliona evra, a u planu su investicije od još oko 240 miliona evra.

“Ova ulaganja će do 2025. doneti smanjenje emisija sumpor dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine”, istakao je Jakovljevic navodeći da je ovo zaštita životne sredine u užem smislu, a šire tumačenje podrazumeva i OIE, energetsku efikasnost i povećanje ukupne efikasnosti. “Tako smo za ulaganje u OIE planirali 100 miliona evra, za modernizaciju hidroelektrana, koje se isto mogu svrstati u “zelenu energiju”, još 650 miliona, za unapređenje efikasnosti rada i manju potrošnju goriva 650 miliona evra, a za efikasnije iskorišćenje uglja 70 miliona evra. Sa pomenutih 864 miliona evra to je ukupno oko 2,3 milijarde evra za ekologiju, ili 50 odsto svih ulaganja EPS-a”, istakao je Jakovljevic i pozvao sve zainteresovane da pošalju svoje predloge i sugestije u vezi sa Akcionim planom.

Iskustva Velike Britanije predstavio je Entoni Ils (Anthony Iles), konsultant i član britanskog Instituta za prirodne nauke, koji je komentarisao da je tranzicija u energetici, koja podrazumeva promene u celom društvu, ogroman posao - za koji je potrebna koordinacija širokog spektra institucija, od kompanija, preko države, do univerziteta, jer EPS to ne može da uradi sam.

“Moraćete i da donosite nove zakone, a naše iskustvo govori da je to komplikovano. Neophodan je dijalog, da bi se stvorilo poverenje, i da bi se videlo da li se ide u pravom smeru. Svi moraju da shvate šta im je uloga, kao i da se obezbede tehnički i finansijski resursi”, naveo je Ils savetujući da se o uglju razmišlja kao o tranzicionom energentu ka “zelenim “ energijama.

Navodeći da je u Velikoj Britaniji gas određen kao tranziciono gorivo, koje će ih odvesti do društva bez fosilnih goriva Ils je istakao da se udeo uglja u proizvodnji energije u Velikoj Britaniji smanjivao postepeno poslednjih godina, pa je tek ove godine, 21. april, bio prvi dan od industrijske revolucije kada nije korišćen ugalj za proizvodnju električne energije. Velika Britanija će tako do 2020. smanjiti emisije CO2 za 80 odsto, ali će i većina TE biti zatvorena do 2022. ili 2025. godine.

“Odluke o gašenju elektrana na ugalj, subvencijama za obnovljive izvore i druge energije, koje su bile neophodne za tranziciju, donela je država, a ne proizvođači energije. Bilo je protesta zbog zatvaranje rudnika i elektrana, ali nije se stalo”, rekao je Ils.

Odgovarajući na pitanja iz publike o tome šta je bilo sa tim radnicima, koji su ostali bez posla, Ils je rekao da je  u tim krajevima, na primer, počeo razvoj automobilske industrije. Ali, da je za to bilo potrebno 20 do 25 godina.

“Koštalo je, ali smo bili rešeni da smanjimo emisije CO2. Dosta toga smo uradili ali, trebaće nam još 20 godina da stignemo tamo gde želimo”, istakao je ovaj britanski stručnjak i ponovio da je reč o promenama koje su veoma komplikovane i zahtevaju dosta vremena.

Danijel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je, takođe, istakao da ulaganje u ekološke projekte u energetici nije problem samo EPS-a, već cele zemlje, kao i da je reč o dugom procesu.

“EPS mora o tome da stalno priča i razgovara sa svim akterima u društvu. Ceo svet razmišlja kako da građanima omogući dovoljno energije, koja će im biti dostupna, ali na održiv način– da bude čista i sa manjim štetnim emisijama. U ovom poslu EBRD pomaže EPS-u, kroz finansiranje i savetovanje. Sarađujemo sa EPS-om na planovima za ekologiju, ulaganje u HE i balansiranje OIE. Zelena ekonomija nije samo održiva nego i pravo rešenje za mnoge probleme, smanjuju se troškovi i EPS postaje konkurentniji. Mora se shvatiti da ovo nije lak posao, da je potrebno mnogo dijaloga i političke volje”, istakao je Berg.

EBRD pomaže gradnju dve vetroelektrane u Srbiji,što je pomoglo ovoj banci da ispuni cilj od 40 odsto “zelenih ulaganja”, koji je premašen deset odsto.