Naplata po utrošku i socijalne karte, recept za stabilno grejanje

Svake godine na pragu zime otvara se pitanje grejne sezone, da li će toplane imati dovoljno sredstava da nabave energente, da li će elektroenergetski sistem izdržati masovno korišćenje grejalica i kako naći balans između neodrživo niske cene struje, gasa i daljinskog grejanja koje teraju javna preduzeća u gubitke i niskog standarda građana koji ni to ne mogu da plate.

Beograd, 23.10.2012 - okrugli sto Balkanmagazina: "Kako ćemo se grejati tokom zime 2012/2013. godine?": ministar energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović

Na konferenciji Kako ćemo se grejati tokom zime 2012/2013 godine koju je organizovao Internet časopis Balkanmagazin, na ova pitanja su pokušali da daju odgovor predstavnici najpozvanijh državnh institucija, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, i ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, zatim predstavnici Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije, Agencije za energetiku i toplana u srpskim gradovima. Zajednički zaključak je da će i ove godine energetski sistem biti spreman za grejanje, ali i da se već sada mora raditi na sistemskim merama koje će omogućiti stabilan sistem za naredne sezone.

Visoka neefikasnost distributivnih mreža daljinskog grejanja, slaba naplata potraživanja i ogromni akumulirani gubici toplana od 22,6 milijardi dinara postavljaju pred nadležne ozbiljne probleme na početku naredne grejne sezone. Prva, kratkoročna mera već je doneta, a to je uredba koja reguliše minimalne i maksimalne prosečne cene toplotne energije. Trebalo bi da ova mera da uvede red u ogromne razlike u cenama grejanja između gradova i opština. Zorana Mihajlović ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavljuje i srednjoročne mere koje bi trebalo da u narednih nekoliko godina toplane izvedu na put održivog poslovanja.

Jelica Putniković, Dejan Stojanović, Zorana Mihajlović, Verica Kalanović, Aleksandar Obradović, Milan Zdravković

Naš cilj je uvođenje merenja toplotne energije po utrošku, analiza kolika investiciona ulaganja su potrebna u sistem daljinskog grejanja, da toplane promene ulazne energente i da se utvrdi lista prioriteta i gde su gorući problemi. Nema razloga da u sezoni 2013/2014. određeni broj toplana ne pređe na merenje utroška energije, kao i da neke ne budu modernizovane i izgrađena kogenerativna postrojenja koja će osim toplotne proizvoditi i električnu energiju”, rekla je ministarka Mihajlović.

Ovo Ministarstvo je već započelo izradu socijalnih karata koje bi trebalo da budu gotove do kraja prvog tromesečja ili maja sledeće godine što je preduslov za utvrđivanje realnih cena grejanja, električne energije i gasa.

Do kraja godine neće biti poskupljenja struje i gasa, odnosno ne možemo utvrditi realne cene dok se ne urade socijalne karte, napomenula je Mihajlović.

Prema oceni stručnjaka, ovo je prvi put da se o grejanju raspravlja na sistemski način i uz direktnu saradnju dva ministarstva. Učešće Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave u rešavanju nagomilanih problema je neophodno zbog važne uloge lokalnih samouprava pod čijom nadležnošću su i komunalna preduzeća. Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave istakla je da je grejanje realna tema za svakog čoveka koji sa zebnjom očekuje početaa grejne sezone.

Bez namere da narušavamo samostalnost lokalne samouprave, želimo da se uspostave principi rada u oblastima koje imaju direktnog uticaja na centralni nivo vlasti. Mi smo uradili analizu rada komunalnih preduzeća i toplana koji su monopolisti. Danas su komunalna preduzeća po pravilu u gubicima, imaju staru opremu i kreiraju samostalnu politiku dok se ne pojavi problem, a onda se obraćaju centralnoj vlasti. Trenutno je dug toplana prema Srbijagasu 18,6 milijardi dinara. Treći problem je loš poslovni ambijent u Srbiji. Analizom smo došli do toga da subvencionisani krediti ili subvencije za investicije budu pojedene kroz otežavajuće okolnosti poslovanja, kao što je čak četiri puta skuplje grejanje za pravna lica u odnosu na stambeni prostor u nekim gradovima. Na primer, u Priboju grejanje za firme košta 530 dinara po kvadratnom metru, saopštila je ministarka Kalanović uz primedbu da se cenovna politika toplana u različitim gradovima u Srbiji može, najblaže rečeno, opisati kao različita.

Elektroprivreda Srbije i ove godine se može nazvati najvećom toplanom u Srbiji zbog velikog broja domaćinstava koja se greju na struju. Aleksandar Obradović, generalni direktor EPS-a apelovao je na građane da se ne greju na struju i izneo podatak da se od otkopavanja uglja, njegovog transporta, spaljivanja i dalje konverzije električne energije u toplotnu izgubi čak 70 odsto energije.

To je kao kada bi kupili veknu hleba i bacili 70 odsto, a pojeli 30 odsto. Apelujem i da se na državnom nivou destimuliše korišćenje električne energije za grejanje i da se omogući građanima da koriste druge načine grejanja koji bi bili cenovno konkurentni električnoj energiji. EPS je spreman za sledeću sezonu i uprkos lošoj hidrologiji odgovoriće svim izazovima, poručio je Obradović.

Najvažniju ulogu u daljinskom grejanju ima gas, a prema rečima Milana Zdravkovića, direktora za razvoj Srbijagasa, obezbeđeno je sigurno snabdevanje prirodnim gasom i ovo preduzeće je spremno za svaku očekivanu situaciju u zimskom periodu. Ipak, gas u Srbiju se i dalje doprema iz jednog pravca, preko Mađarske i Ukrajine, što predstavlja rizik za krizne scenarije.

Prema prošlogodišnjim iskustvima sa veoma niskim temperaturama, Srbijagas će moći da ispuni očekivanja a povećan je i kapacitet skladišta u Banatskom Dvoru na pet miliona kubnih metara dnevno, rekao je Zdravković.

Dejan Stojanović, član saveta Agencije za energetiku naglasio je da 58 toplana u Srbiji snabdeva grejajem 600.000 stanova i raspolaže kapacitetom od 6.000 megavati. On je poručio da treba izbegavati populističke odluke u sistemu daljinskog grejanja i insistirati na transparentnosti svih troškova, jer su oni osnova za formiranje cena.

Treba pružati jednake podsticaje za uštede toplotne energije, treba otklanjati  direktne  subvencije u proizvodnji toplotne energije i učvrstiti finansijsku disciplinu kroz zakonodavstvo i sprovođenje, savetovao je Stojanović.

Sa 3.000 megavata Beogradske elektrane čine polovinu sistema daljinskog grejanja Srbije. Zoran Predić, direktor ovog preduzeće napominje da nije samo pitanje proizvodnje toplotne energije već i toplotne mreže koje su u nekim delovima stare koliko i prve zgrade na Novom Beogradu.

U Beogradu se nalazi 1.000 kilometara cevi ispod ulica i za to su potrebna ogromna sredstva za održvanje. Naplata po utrošku, revitalizacija i izgradnja kogenerativnih postrojenja je proces koji će potrajati i nosi značajna investiciona ulaganja, ali će dugoročno povećati efikasnost grejanja, ukazao je Predić i poručio Beograđanima da će i ove godine imati uredno grejanje.

Milovan Lečić, predsednik poslovnog udruženja Toplane Srbije napomenuo je da ako se revitalizacijom ostvari 20 odsto ušteda to znači 1.400 megavata slobodnih za priključenje novih korisnika.

Direktor JKP Čačak Petar Domanović predložio je ministrima da se što pre naprave socijalne karte, jer sadašnje stanje gde se energenti nabavljaju po tržišnom modelu, a grejanje po socijalnom je neodrživ. On je zatražio i da se PDV plaća po naplaćenoj realizaciji, kao i da sudovi budu ažurniji, jer je sada nemoguće naplatiti dug utuženjem.