Ugalj je sadašnjost - obnovljivi izvori energije budućnost

„Obnovljivi izvori energije nisu alternativni, oni nemaju alternativu. To je obaveza prema generacijama koje dolaze posle nas“, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na otvaranju II Međunarodnog zelenog foruma pod nazivom Elektroprivreda i zelena energija, koji je organizovao internet portal Balkanmagazin  u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Komentarišući da se u javnosti često predstavlja sukob između uglja i obnovljivih izvora što je prema njegovim rečima „besmislena polemika“ Antić je istakao da je „naš elektroenergetski sistem sada oslonjen na ugalj. To je naša realnost i ne treba toga da se stidimo, ali naša budućnost su obnovljivi izvori energije.“

U Srbiji danas postoji 205 elektrana na OIE sa instalisanom snagom od 97,5 megavata. Antić je najavio otvaranje trećeg vetroparka Mali bunar u spetembru (instalisane snage osam megavata), što će podići instalisane kapacitete vetrogeneratora na više od 100 megavata, a do kraja godine biće gotovo još 110 megavata. Tokom 2019. godini biće, kada budu gotovi vetroperkovi Kovačica i Čibuk, dodato još 262 megavata.

„Ukupno ćemo, do 2020. godine imati oko 500 megavata za proizvodnju električne energije iz vetra i još oko 100 megavata hidro i elektrana na biomasu. Sada gradimo novi blok B3, instalisane snage od 350 megavata u Kostolcu, što pokazuje da jedna trećina novih investicija ide u termo, a dve trećine u obnovljive izvore“, istakao je ministar energetike, podsećajući da proizvodnja struje iz uglja daje stabilnost sistemu.

Značaj OIE leži u povećanju energetske sigurnosti i smanjenju energetske zavisnosti. Profesor dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike zadužen za OIE tome dodaje i smanjenje emisija CO2, azota i čestica. (prezentacija - Profesor dr Miloš Banjac - ppt)

„To moramo da radimo zbog svojih interesa, a imamo i obaveze po osnovu članstva u energetskoj zajednici da povećamo udeo OIE u potrošnji energije na 27 odsto do 2020. godine“, napominje Banjac.

U akcionom planu je postavljen cilj da do 2020. godine imamo 500 megavata kapaciteta na vetar, 250 megavata u velikim hidroelektranama, 188 megavata u malim hidroelektranama i 100 megavata na biomasu.

Električna energija iz OIE je tek deo proizvodnje i potrošnje energije. Akcioni plan obuhvata i proizvodnju toplotne energije iz OIE, pre svega bimase, ali i korišćenje OIE u transportu - kroz trošenje biogoriva, pre svega biodizela i bioetanola.

„Problem za investitore u OIE bili su u jednom delu nedostatak regulative, a u drugom previše komplikovane procedure. Takođe smo imali i nizak kreditni rejting, kao i nepoverenje u pravosuđe što je odvraćalo investitore. Osim toga bili smo i kolateralna šteta dešavanja u regionu, gde su neke zemlje menjale regulativu i retroaktivno menjale zakone na štetu investitora. Mi smo doneli uredbu o podsticajima, tzv. fid in tarifama i novi model ugovora o otkupu koji štiti investitore, ali ne na štetu države. Za velike projekte preko 30 megavata uveli smo mogućnost međunarodne arbitraže u Beču i Parizu, kako bi otklonili strah investitora da država neće ispuniti svoje obaveze“, objasnio je Banjac, dodajuči da je kao posledica u promeni regulative već dat preliminarni status povlašćenog proizvođača za 483 megavata na vetar za šta su investitori položili 16,6 miliona evra depozita, kao garanciju da će najavljene projekte i realizovati.

Kada se radi o biomasi Banjac je predstavio i projekat izgradnje šest biogasnih elektrana snage 6,2 megavata za koji je Globalni fond za životnu sredinu pri UN dao 3,8 miliona evra. Takođe, iz sredstava KfW će biti finansiran prelazak toplana u dva grada i osam opština sa mazuta na biomasu.

Kod mini hidroelekrana radi se na pravljenju katastra, nakon 30-ak godina, kojim će se utvrditi lokacije pogodne za izgradnju ovih kapaciteta OIE.

Banjac je najavio i nekoliko novina u oblasti zelene energije, a pre svega izdavanje elektronskih sertifikata, koji garantuju da je struja proizvedene iz OIE. Tu energiju će proizvođači moći da prodaju društveno odgovornim firmama, koje su zainteresovane za to. Takođe, u planu je prelazak i na aukcijsko dodeljivanje podsticaja, s obzirom na trend u EU prelaska sa fid in tarifa na ovaj način dodele subvencija za OIE.

Koliko god značajan razvoj OIE istovremeno je doveo do velikih promena u elektroenergetskim sistemima evropskih zemalja. Prema rečima Aleksandra Jakovljevića, direktora sektora za strategiju JP Elektroprivrede Srbije, energetika se mora posmatrati integralno, a posebno s obzirom na uticaj koji dešavanja u OIE imaju na ostale segmente. (prezentacija - Aleksandar Jakovljević - pdf)

„Razvoj OIE u Evropi je doveo do promene strukture proizvodnog miksa. Tako su OIE sa učešća od 20 odsto 2010. godine došle do 28 odsto u 2015. godini. Zbog toga je najviše „pala“ proizvodnja struje iz gasa, dok je proizvodnja iz lignita ostala nepromenjena. Taj veliki rast proizvodnje energije iz OIE, u potpunosti zasnovan na subvencijama, doveo je do smanjenja veleprodajne cene električne energije i, istovremeno, do velikog poskupljenja za krajnje potrošače. Recimo, kod nas je subvencija 0,77 evra po megavat satu, a u Nemačkoj 37 evra po megavat satu. Građani Nemačke su platili 26 milijardi evra prelazak na OIE“, naveo je Jakovljević dodajući da je do ekspanzije OIE došlo uglavnom zbog subvencija, ali da se sada preispituje sistem i teži se rešenjima bližim tržišnim.

Ipak, činjenica je da Srbija na kratak rok teško može značajno da promeni energetski miks baziran na lignitu i hidroelektranama. Jakovljević ukazuje da ni evropske zemlje to ne rade, kao primer navodeći Nemačku, lidera u OIE, koja planira da od 2003. do 2023. pet puta poveća proizvodnju struje iz OIE, ali bez smanjenja proizvodnje iz uglja.

Ukazujući na nelogičnost da se u javnosti pod OIE smatra samo ono što se subvencioniše, pa se tako isključuju velike hidroelektrane, koje suštinski jesu obnovljivi izvor energije Jakovljević ističe da je EPS uložio 200 miliona evra u revitalizaciju hidroelektrana koje su u proseku stare 40 godina, kako bi produžio vek trajanja, a uz put je, zahvaljujući novim tehnologijama, dobio još 106 megavata novih kapaciteta.

„Planiramo ulaganje još 600 miliona evra“ najavljuje Jakovljević, podsećajući da i EPS u Kostolcu razvija vetroelektranu od 66 megavata.

Takođe, ništa manje nije značajno i samnjenje zagađenja u termoelektranama, pa se tako planira ulaganje više od dve milijarde evra do 2025. godine, kako bi se i drugi konvencionalni izvori energije učinili zelenijim.

U Republici Srpskoj je u 2016. godini 2,8 odsto potrošene električne energije došlo iz OIE. Već u 2017. godini to će biti 5,7 odsto, a u 2018. se planira na bazi potpisanih ugovora osam odsto. Prema rečima Maksima Skoka, izvršnog direktora za tehničke poslove Elektroprivrede Republike Srpske trenutno 65 preduzeća dobija podsticaje za 53 megavata instalisanih kapaciteta u OIE. (prezentacija - Maksim Skoko - ppt)

„U 2016. godini potrošače su podsticaji za OIE koštali 7,5 miliona evra. Iako se smanjuje cena otkupa električne energije masa podsticaja se povećava zbog sve više OIE kapaciteta. Za solarnu energiju cena otkupa se smanjila sa 18 evrocenti po kilovat satu na oko 10 evrocenti po kilovat satu, dok je za hidroelektrane stabilna na šest do 6,5 evrocenti po kilova satu“, objasnio je Skoko, ističući propis po kom se proizvođačima naplaćuje debalans za 25 odsto odstupanja od voznog reda, koji prijave prethodni dan. Ovo iznosi svega jedan odsto njihovih prihoda, ali, prema rečima Skoka, i to je dovoljno „da vode računa“.

Da bi sve ovo imalo smisla, upozorava Jovan Despotović, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu, mora se voditi računa o merenju i sunca i vetra, a pogotovu voda - a to jedino može raditi Republički hidrometeorološki zavod. (prezentacija - Jovan Despotović - pptx)

„Kontrola i monitoring mora biti naš, državni. Mi smo uzimajući strane kredite previše toga prepustili strancima. A može se dosta povećati iskorišćenost voda samo sa poboljšanjem upravljanja“, poručio je Despotović.

Željko Marković, stariji menadžer u Dilojtu Srbija je predlažio neke mere koje bi mogle doprineti razvoju OIE bez potresa za sistem. To se pre svega odnosi na podsticaje za domaćinstva - da postave solarne panele na krovu, s tim da država ukine kvote za takve panele (instalisane snage do 10 kilovata). Uz to Marković predlaže i neke fid in tarife, koje bi motivisale domaćinstva da naprave uštede u kućnim budžetima. (prezentacija - Željko Marković - pptx)

„Bilo bi, takođe, dobro ukinuti kvote i uvesti subvencije za javne institucije, škole i bolnice, da postave solarne panele na krov, a to bi donelo i usštede u budžetu, odakle se isplaćuju njihovi troškovi za struju. Prema našim računicama ovo bi u prosečnom računu za struju donelo poskupljenje od pedesetak dinara na ime tih podsticaja“, ističe Marković.

Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta ukazuje na projekcije da bi do 2036. godine udeo OIE u svetskoj proizvodnji energije dostigao 36 odsto, što će uticati na povećanje svetskog BDP-a oko 1,1 odsto i ističe da se i u Srbiji počelo gledati na OIE kao potencijal i razvojnu šansu.