PREVARA S "ISUSOVIM BRATOM"

Tim Mc Girk, Time magazin

Oni koji veruju u višu, natprirodnu silu, moraju se suprotstaviti i uhvatiti u koštac s bolnim postojanjem sumnje, piše Nina Burlej u knjizi "Bezbožan biznis: istinita priča o veri, pohlepi i krivotvorenju"

Od kada čovek slavi boga, postoje i prevaranti, vešti preprodavci koji koriste želju vernika da poseduju materijalni dokaz božanskog. U Jerusalimu je to zanat koji neprestano cveta. Stara izreka kaže da bi, kada bi se iz celog hrišćanskog sveta sakupili svi iveri koji navodno potiču iz svetog krsta, bilo moguće napraviti raspeće veličine oblakodera na Mehnetnu. Čak su i u srednjem veku hodočasnici, nakon boravka u Jerusalimu, pričali o torbarima koji su prodavali lažne kosti i relikvije svetaca.

Međutim, neoboriv istorijski dokaz da je Isus Hrist, ili bilo koji drugi biblijski prorok, zaista postojao je nešto za čim stalno tragaju religiozni naučnici. Zato ne čudi uzbuđenje koje je nastalo 2001. godine kada je povučeni kolekcionar iz Tel Aviva, Oded Golan objavio da je došao u posed kamene relikvije na kojoj su upisane reči "Jakov, sin Josifov, brat Isusov". Otkriće kosturnice je u nekim krugovima opisano kao spektakularan arheološki nalaz - solidan posredan dokaz, u najmanju ruku, Hristovog postojanja. Naime, u njoj su bili zemni ostaci apostola Jakova, koji je ubijen 62. godine nove ere, i u Bibliji opisan kao Isusov brat.



Kosturnica iz prvog veka naše ere

Kada je Jakovljeva kosturnica u oktobru 2002. godine obilazila Kanadu, privukla je na hiljade znatiželjnih i verujućih. Neki posetioci bi se na kolenima tiho molili pred njom. Međutim, u Izraelu su detektivi i veliki broj "bibličara" iskazivali sve veću sumnju u autentičnost kosturnice. Nakon dvogodišnje istrage, policija je u decembru 2004. godine optužila kolekcionara antikviteta i još četiri osobe za prevaru, navodeći da je Jakovljeva kosturnica vešt falsifikat i da je Golan organizovao i upravljao međunarodnom grupom kradljivaca koji su u proteklih 20 godina varali velike muzeje i kolekcionare i od njih izvukli na milione dolara. Na suđenju je Golan odbacio optužbe, a neki stručnjaci i pobožan svet su stali na njegovu stranu. Ipak, jedan od detektiva je insistirao: "Oded Golan se poigravao našim verovanjem, verom Jevreja i hrišćana. Zato je ovo prevara veka".

Izvanredna priča o tome kako su izraelski detektivi gradili slučaj protiv Golana i njegovih saradnika je tema knjige Unholy Business: True Tale of Faith, Greed and Forgery (Bezbožan biznis: istinita priča o veri, pohlepi i krivotvorenju) Nine Burlej, nekadašnje novinarke lista Time koja sada piše za list People. U svom delu Burlej razvija priču od sumračnog sveta arapskih pljačkaša grobova i krijumčara do bleštavog salona jednog milijardera-kolekcionara čija je misija, kako piše autorka, "da dokaže istinitost Biblije". Raniji zapisi i priče o Jakovljevoj kosturnici su izuzetno pristrasni i napisali su ih osporavaoci ili istinski verujući. Međutim, Burlejeva je našla pravu ravnotežu i dozu humora dok - mnogo ozbiljnije i posvećenije od mnogih arheologa - "prosejava" dokaze. Ona je takođe imala neprevaziđen pristup do svih glavnih učesnika debate o Jakovljevoj kosturnici: neumornih detektiva, oštroumnih antikvara, Biblijom opsednutih kolekcionara i osumnjičenih krivotvoritelja.



Nina Burlej, autorka knjige "Bezbožni biznis"

Kao i sve priče iz Svete zemlje, to je moćna mešavina religije i politike. Kako navodi Burlejeva: "Tamo gde istoričari traže tragove slagalice drevnog sveta, hrišćani traže dokaz bukvalne interpretacije Biblije a Jevreji nacionalisti traže potvrdu da su oduvek živeli na toj zemlji."

Jakovljeva kosturnica obezbeđuje sve to i još više. Isprva su detektivi Izraelske uprave za antikvitete smatrali da je kosturnica autentična, ukradena s lokacije od strane arapskih pljačkaša grobova a zatim prodata Golanu. Izraelski detektivi kažu da su otkrili da je krečnjački kovčeg zaista autentičan i da potiče iz perioda oko 60. godine nove ere. Međutim, glavni natpis koji predmet povezuje s Isusom Hristom je bio vešt falsifikat. Analizom patine otkriveno je prisustvo vode iz vodovoda u Tel Avivu. U svoju odbranu Golan je rekao da je to zbog toga što je njegova majka povremeno čistila kosturnicu sapunom i vodom, ne shvatajući njenu istorijsku vrednost.

Verujući svet i naučnici su bili zapanjeni optužbama da su lažni ne samo Jakovljeva kosturnica već i druga dva retka predmeta biblijske važnosti: nar s natpisom i pozlaćena Jehoašina tablica, koji navodno potiču iz Solomonovog hrama, koga su Vavilonci uništili u šestom veku pre nove ere. Te dve relikvije su povezane s Golanovom radionicom, kažu u policiji. Kako Burlejeva opisuje, debata o autentičnosti tih svetih predmeta suprotstavila je naučnike i vernike. Ona piše: "Vernici - oni koji veruju u višu, natprirodnu silu koja ljudima na bukvalno čuvanje i posmatranje ostavlja materijalni zapis o sebi - moraju se suprotstaviti i uhvatiti u koštac s bolnim postojanjem sumnje".



Oded Golan: veliko otkriće ili prevara

U međuvremenu, suđenje Golanu sa paradom od preko 75 naučnika i proučavalaca Biblije, verovatno će se protegnuti na još jednu godinu. Međutim, Golan je i u intervjuu datom listu Time istakao da je nevin po svim tačkama optužnice i da se od početka suđenja naučnici utrkuju da dokažu da su natpisi i na Jakovljevoj kosturnici i na tablici Jehoaša originalni. Čak i nakon što sudija konačno presudi je li Golan nedužni kolekcionar ili vrhunski falsifikator, verovatno je da će se debata između skeptika i verujućih o kosturnici - i njenom navodnom dokazu Hristovog istorijskog postojanja - nesmanjenom žestinom voditi još mnogo godina.

Preveo: Milan Djukić


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...