USKRŠNJI PRAZNICI I OBIČAJI U GRČKOJ

U pravoslavnoj hrišćanskoj crkvi, Vaskrsenje Hristovo je najvažniji verski praznik u godini, vreme intenzivnog duhovnog razmišljanja i molitve. Značaj ovog praznika se ogleda, pre svega, u telesnom uskrsnuću Hristovom, što je potvrda uskrsnuća svih mrtvih pred Strašni sud i osnova vere u večni život pravednika.

Praznik Hristovog vaskrsenja je kod Grka neodvojivo vezan za hebrejski praznik pesah. Prvobitno značenje reči "pesah" ili "pasha" nije poznato, ali kasnije, ovaj termin je tumačen kao "prolazak" ili "izlazak" iz egipatskog ropstva. Tako se u Grčkoj Uskrs zove Pasha.

Širom Grčke, vernici se kroz sedmonedeljni post, četrdesetnicu (Sarakosti), i molitvu pripremaju da dostojno obeleže Hristovo stradanje i proslave njegovo vaskrsenje. Kao i kod drugih pravoslavnih hrišćana, vrhunac uskršnjih praznika se dešava sedme i poslednje nedelje uskršnjeg posta, koja se kod Grka, kao i kod Srba, zove Velika nedelja (Megali evdomada), a ponekad i Strasna nedelja (strasti – stradanje). Dani ove najvažnije sedmice u liturgijskom kalendaru Grčke pravoslavne crkve zovu se velikim danima (Veliki ponedeljak, Veliki utorak, Velika sreda, Veliki četvrtak...).

Na Cvetnu nedelju, grčke crkve su ukrašene krstovima pletenim od palminog lišća

Lazareva subota, Cveti, Velika nedelja

Velikoj nedelji prethode dva izuzetno važna praznika. Prvi je Lazareva subota kada se slavi čudo u Vitaniji gde je Isus Hristos vaskrsao Lazara iz mrtvih. Prema jevanđelju, to se dogodilo neposredno pre Isusovog trijumfalnog dolaska u Jerusalim. Ulazak u Jerusalim (Cveti) smatra se kao početak završnog čina Hristovog zemaljaskog poslanstva – prvi korak prema njegovom žrtvovanju koje će se dogoditi tokom Strasne nedelje.
Na Cvetnu nedelju, vernicima se, u Grčkoj, tokom jutarnje liturgije poklanjaju mali pleteni palmini krstovi koji se blagosiljaju svetom vodicom. U nekim crkvama se daju grančice lovora, simbol besmrtonsti i slave. Pošto Cvetna nedelja obeležava kraj predzadnje nedelje Velikog posta, crkvena pravila dozvoljavaju da se jede riba, maslinovo ulje i vino. Uobičajeno je da se porodice okupljaju posle službe da bi jele zadnji ručak zgotovljen sa ribom i morskim plodovima. Naime, tokom Velike nedelje grčka crkva savetuje vrlo strog post.
Veliki ponedeljak, utorak i sreda, kod Grka, posvećeni su molitvama, pokajanju i pripremi za pričest. Vernici prisustvuju posebnim bogosluženjima koja se odvijaju ujutro i uveče.
Veliki četvrtak, poznat je kao Tajna večera, kada je Isus svojim učenicima predao svetu tajnu pričešća. Tokom bogosluženja se čitaju delovi jevanđelja o poslednjoj večeri Hrista sa učenicima, o pranju nogu apostolima i o izdaji Jude Iskariotskog. Oplakujući početak Gospodnjeg stradanja, Crkva i vernici se raduju ustanovljavanju Svete evharistije, Svetog pričešća telom i krvlju Hristovom.

Kulurakia su tradicionalni grčki kolačići znani još iz minojske civilizacije; lambrokulura je uskršnji hleb koji se obično poklanja mladima

Veliki četrtak, dan za spremanje

Shodno običajima, toga dana Grci peku uskršnje kolačiće "kulurakia", "lambrokulura" i hleb "cureki". Takođe, na Veliki četvrtak se farbaju jaja, najčešće u crveno, što simbolizuje krv Hristovu, ponovno rođenje i novi život.

Kulurakia su tradicionalni grčki kolačići koji imaju korene u minojskoj civilizaciji bronzanog doba, mnogo pre dolaska hrišćanstva. Pošto su na bazi putera, obično se jedu posle Velike subote, uz šoljicu kafe na Vaskrsno jutro. Lambrokulura je uskršnji hleb koji se poklanja mladima. Kada je namenjen devojci, oblikovan je u prsten, koji predstavlja ciklus života. Kada je namenjen mladiću, oblikovan je u potkovicu za sreću.

Cureki je slatki praznični hleb, obično začinjen koricom pomorandže ili smolom mastihe i on se plete sa celim kuvanim jajetom, obojenim u crveno, utisnutim u sredinu testa. Može se jesti i tokom cele godine, a božićna verzija (Hristopsomo) ukrašena je celim orasima, susamom i bademima. Na Vaskrs deca ih često poklanjaju svojim kumovima.
Velika petak (Megali Paraskevi) je najsvečaniji dan Strasne sedmice kada Crkva oplakuje hapšenje, bičevanje, raspeće Hristovo, skidanje sa krsta i polaganje u grob. Na Veliki petak se ne služi liturgija, nego se na jutrenju čitaju jevanđelja, potom je služba Carskih časova, a na večernjem se iznosi Plaštanica (Epitafios), drveni pogrebni odar, ukrašen cvećem. Plaštanica je platno na kome je prikazano polaganje Hrista u grob. Ona simboliše platno kojim je Josif iz Arimateje pri pogrebu pokrio telo Hristovo.

Tokom čitavog dana, širom Grčke čuje se sporo i žalosno zvonjenje crkvenih zvona, dok vernici provode dan u tihom razmišljanju i pripremaju se za Hristovu pogrebnu povorku. Prema Jevanđelju po Marku, Isus je umro u deveti čas (15 časova). Zato je Veliki petak najstroži dan posta, kod Grka poznat kao "crni post", i vernici se uzdržavaju od svih životinjskih proizvoda, maslinovog ulja i alkohola, a najpobožniji se uzdržavaju od svake hrane i pića tokom čitavog dana.

U devet časova uveče, Grci se okupljaju u svojim lokalnim crkvama i formiraju tihe povorke sa svećama iza Plaštanice koja se nosi okolo crkve ili po susednim ulicama. Ova litija predstavlja Isusov silazak u Ad da bi spasio duše mrtvih pravednika.

Epitafios (Plaštanica), postavljen je u sredini crkve i ukrašen cvećem; litija sa Plaštanicom

Hristos anesti!
Jutarnje bogosluženje na Veliku subotu posvećeno je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad (Pakao), a time se već započinje vaskrsenje. Hristos je u grobu bio telom, dok je duhom bio u Adu, a u isto vreme je bio na prestolu sa Ocem i Duhom. Večernje započinje u 11 časova, a u ponoć je služba Vaskrsenja (Anastasi), kada se čitaju jevanđelja i pevaju pashalne pesme. Vernici u crkvu donose sveće (lambate), koje se u ponoć pale svetim ognjem preuzetim sa Hristovog groba u Jerusalimu. Tada sveštenik uzvikuje "Hristos anesti!" (Hristos vaskrse!), na šta vernici odgovaraju "Alitos anesti!" (Vaistinu vaskrse!). Pali se svetlost, mrak se razvejava i počinje vaskršnje slavlje.

Za vaskršnje jutro najbolji je cureki, slatki praznični hleb, dok je pečeno jagnje namenjeno za praznični ručak

Nakon Vaskrsenja, kasno u noć, Grci se vraćaju kući ili idu u restoran da prekinu post, jedući činiju "magirice", guste supe od jagnjećih iznutrica (creva, srce i džigerica), zvanih "sikotarija", sa umućenim jajetom i limunom (avgolemona), lukom i pirinčem. Obojena jaja, za stolom, čine deo tradicionalne ritualne igre pod nazivom "cugrisma", tucanje jajima.
Vaskršnja nedelja je najvažniji dan liturgijske godine pravoslavnih hrišćana kada se proslavlja Hristova pobeda nad smrću i Satanom. U nekim crkvama se služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, dok se u nekim održava služba Agape (Ljubav) tek u večernjim časovima. Proslava Vaskrsenja Hristovog nastavlja se tokom čitavog dana porodičnim okupljanjima, gozbama i veseljima.
Posle sedam nedelja posta, različitog stepena strogosti, grčki uskršnji ručak je od pečene jagnjetine ili jaretine i sa stolom prepunim tradicionalnih jela i obiljem vina. Grci koji imaju porodice na selu, odlaze kod njih da u radosti provedu uskršnje praznike i da uživaju u druženju sa porodicom i prijateljima.