SVETA GORA IZMEĐU TIHOVANJA I MASOVNOG TURIZMA

Masovni turizam koji je zavladao Grčkom nije poštedeo ni Svetu goru. Prema statističkim podacima Svete epistasije u Kareji, samo u prvoj polovini 2025. godine, broj hodočasnika i posetilaca koji su ušli na Atos, bilo iz Uranopolisa ili Jerisosa, dostigao je 85.000, deset hiljada više nego u istom periodu 2024. godine. Od 2023. godine, a posebno ove godine, zbog eskalacije ratnih dejstava na Bliskom istoku, hiljade pravoslavnih hrišćana iz istočnoevropskih država – uglavnom Rumuni, Srbi i Bugari – biraju mirni Bogorodičin vrt umesto rizične hodočasničke posete Jerusalimu i Svetoj zemlji.

Od 85.000 posetilaca i hodočasnika tokom prve polovine ove godine, 40.000 bili su Grci, 21.000 Rumuni, 6.500 Srbi, 2.500 Bugari, 2.500 Ukrajinaci i 1.500 Rusi. Mali, ali stalno rastući broj kineskih posetilaca bio je oko 500, dok je preostalih desetak hiljada posetilaca dolazilo sa Kipra, iz Gruzije, SAD-a, Velike Britanije, Francuske...

Atoski izvori naglašavaju da bi broj posetilaca, u prvoj polovini godine, prešao 100.000, da nije zaustavljen masovni priliv ruskih hodočasnika. Slično povećanje broja hodočasnika desilo se početkom poslednje decenije prošlog veka, te je Sveta epistasija morala 1993. godine da ograniči broj hodočasnika.

Velika Lavra, najstariji i najznačajniji atoski manastir, osnovan sredinom 10. veka

Diamonitirion - genikon i idikon

Neophodno je napomenuti da 85.000 registrovanih nosilaca dijamonitiriona (ulazne vize i boravišne dozvole) ne uključuje takozvane radne dijamonitirione stalnih i sezonskih radnika. Poslednjih godina, zbog opsežnih radova na renoviranju i održavanju manastira, skitova, kelija i katizma, broj radnika koji ulaze u svetogorsku republiku značajno se povećao. Tokom prve polovine ove godine njihov broj se procenjuje na 4.000 novopridošlih. Takođe, nisu uključeni posebni dijamonitirioni izdati za boravak u skitovima i kelijama.
Diamonitirion, kao dokument za nesmetan ulazak na Svetu goru, upisan je u grčki ustav 10. septembra 1926. godine. Ranije se on izdavao u svetogorskim predstavništvima u Solunu i Uranopolisu, a danas samo u Uranopolisu. Dokument ima nekoliko stepena zaštite, a njegovu autentičnost proverava predstavnik svetogorske uprave prilikom ukrcavanja na brod. Diamonitirion je važan dokument koji dokazuje hodočasnikov identitet i, prilikom prijave u manastir, on zamenjuje pasoš ili bilo koji drugi putni dokument. Viza obezbeđuje tipičan boravak od četiri dana i tri noći na Svetoj gori.
Diamonitirion postoji u dva oblika. Prvi i najpovlašćeniji naziva se "genikon", opšta dozvola za boravak, i taj dokument, u ograničenom broju, neposredno izdaje Sveta epistasija Atosa. Dozvoljeno je izdati ukupno 130 ovih diamonitiriona dnevno – 100 za grčke državljane i 30 za državljane drugih zemalja pravoslavne vere. Zahtevi predstavnika drugih vera i hrišćanskih konfesija koji žele da putuju Svetom gorom razmatraju se pojedinačno. Vlasnik "genikon" diamonitiriona ima pravo da zatraži noćenje u bilo kom manastiru. Neki manastiri, kao što su Simonopetra i Kseropotam, prihvataju samo hodočasnike koji poseduju ovu vrstu dokumenta.
Druga vrsta diamonitiriona naziva se "idikon" (poziv u određeni manastir). Manastiri mogu da izdaju ovu vrstu diamonitiriona u neograničenom broju svakog dana, međutim, to podrazumeva njihovu obavezu da obezbede noćenje za hodočasnike. Prema pravilima Svete epistasije, manastir može da odbije noćenje hodočasniku koji je predočio poziv nekog drugog manastira.

Diamonitirion, svetogorska ulazna viza i boravišna dozvola, obezbeđuje boravak od tri noći u nekom od manastira

Svetogorske saobraćajne gužve

Turistifikacija Svete gore izazvala je prekomernu upotrebu privatnih vozila, taksija, malih autobusa, privatnih automobila za prevoz posetilaca i radnika, mašina i kamiona. Oni svakodnevno izazivaju gužve, zakrčenja i saobraćajne nezgode, tako da su civilne vlasti bile u obavezi da, prvi put u istoriji monaške države, postave saobraćajne znake.

U memorandumu dostavljenom premijeru Micotakisu jula meseca, prilikom njegove posete Svetoj gori, jedan od zahteva Sveštene opštine bio je poboljšanje putne mreže, kao i potpisivanje regulatornog akta koji bi im omogućio da naplaćuju saobraćajne kazne koje se trenutno ne izriču jer ne postoji organ za naplatu. U zvaničnom obraćanju predstavnicima svih dvadeset manastira, Micotakis je obećao brzo rešenje tog problema i najavio isplatu od 100 miliona evra iz fondova Evropske unije za svetogorske infrastrukturne projekte, restauratorske radove, zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Mel Gibson sa arhimandritom Metodijem i bratijom u hilandarskoj crkvi Vavedenja

Sve veći publicitet koji Atos dobija u medijima i na društvenim mrežama povećao se eksponencijalno kada je, krajem juna, poznati australijski glumac i reditelj Mel Gibson posetio manastir Hilandar. Holivudska zvezda je nekoliko dana boravila u srpskom manastiru, učestvujući u monaškom ritmu života i u svakodnevnim bogosluženjima. Vest o njegovom prisustvu u monaškoj zajednici privukla je međunarodnu pažnju, ističući jedinstvenu duhovnu ulogu Svete gore kao globalne destinacije za hodočašće, ali i za turističke posete.

Klijentela poluostrva sada uključuje i veći broj sekularnih turista koji uživaju u pejzažima, u istorijskom značaju mesta i umetničkom blagu prikupljenom u manastirima. Iako atoska ekonomija može da ostvari koristi od turizma, rastuća posećenost ugrožava ravnotežu u održavanju duhovnog života Svete gore.

Kareja, administrativni i duhovni centar Svete Gore udaljen 25 km od luke Dafni

Komercijalizacija Svete gore

Monaški život Svetogoraca okrenut je samoći, postu i molitvi, nasleđu isihazma, tihovanja i neprekidne unutrašnje molitve. Turistifikacija i komercijalizacija područja šteti hiljadugodišnjim svetogorskim običajima i sve češće se čuju glasova protesta iz manastira i Svete epistasije. Monasi upozoravaju da se razvojem turizma, izgradnjama složenih infrastruktura i neprekidnim povećavanjem broja posetilaca, narušava svrha ovog jedinstvenog mesta – monaški život kroz molitvu i poslušanje.

Međunarodna popularnost Atosa nastaviće da, pored hodočasnika, privlači i sve veći broj turista. Ozbiljno pitanje je u kojoj meri bi Sveta gora trebalo da prima turiste. Privlačnost Atosa leži u istoriji i kulturi, kao i u ljubaznom gostoprimstvu koje se pruža putnicima. Atos je hodočasničko središte, a njegova misionarska i u duhovna dužnost je da ugosti i pomogne hodočasnike. Komercijalizacija Svete gore udaljava njene žitelje od misionarskih i duhovnih obaveza.

Karuljske isposnice, najsuroviji deo svetogorske pustinje, litice na koje turizam nikada neće stići

Istovremeno, turistifikacija koja je donela saobraćajne gužve, vodi poluostrvo ka ekološkoj katastrofi – erozije, nestašice resursa, zagađenja, upravljanje otpadom, pritisak infrastrukture na netaknute krajolike... Negativni uticaji prekomernog svetogorskog turizma morali bi da se povedu ka održivijem modelu, u kome bi pristup monaškoj republici trebalo da se ograniči, ponajviše, na pravoslavne hodočasnike i njihove posete svetinjama.