Borba za Svetu stolicu: Državni sekretar SAD J.D. Vens već u Vatikanu da bi uticao na izbor novog pape?

Malo je reći da je papa Franja zapanjio poslanike u Evropskom parlamentu kada je 25. novembra 2014. došao u Strazbur da bi se obratio poslanicima iz 28 država članica EU. Tada smo ga još zvali “novi papa“.

Uz svo poštovanje učtivih verbalnih formi u obraćanju, govor pape Franje u Evropskom parlamentu 2014. mogao bi se najkraće opisati kao “pesnica u lice“. Sasuo je poslanicima sve, kako se kaže, razbivši pri tom ustaljene političke šeme, pa levica nije znala da li da tapše ili da ne tapše - jer ne mogu valjda papi da tapšu, dok desnica nije znala da li da tapše ili da ne tapše – jer oni pak ne mogu valjda, a da papi ne tapšu?

Kako su evropski ideali izgubili privlačnost

Papa Franja  je tada  upitao poslanike šta su uradili sa Evropom.

“Nepoverenje građana u institucije govori o zamoru jedne ostarele Evrope koja više nije plodna i životvorna. Zato su početni evropski ideali izgubili svoju privlačnost i prevladao je birokratski tehnicizam u njenim institucijama. Na to se nadovezuje način života koji odlikuje nepodnošljiva raskoš i ravnodušnost prema okolini, naročito prema najsiromašnijima“, rekao je poslanicima.

“Sa žaljenjem konstatujemo da u javnoj debati preovlađuje svet tehnike i ekonomije“, da bi zaključio da je “neizbežni rezultat“ svega toga “kultura otpada i mentalitet preterane potrošnje".

Pitao je kako dati nadu mladoj generaciji ako se čovek predstavlja i vidi isključivo kao ekonomski subjekt, a ne kao ličnost koja ima svoje “dostojanstvo i transcendentnost“?

Treba izbeći „da multinacionalni interesi zgnječe narode…“ i „uspostavljanje uniformnog sistema finansijske vlasti u službi nepoznatog Carstva“.

Papa je tada upozorio poslanike da ne treba da tolerišu da Sredozemno more postane grobnica migranata, da treba da se suprotstave prijemu migranata na način koji ne vodi računa o njihovom ljudskom dostojanstvu, koji podstiče “stvaranje robova i društvenu napetost“.

Neki novinari u pres centru u Evropskom parlamentu u Strazburu, slušajući ga, poneseni njegovim porukama, povremeno su čak aplaudirali.

Zvanično kriminalizovanje ekonomije EU

Papa je tada, pre deset godina, govorio o onome o čemu se uglavnom ćutalo i još se ćuti - da je Evropska unija posle finansijske krize 2008. ozvaničila finansijski ekstremizam kao svoju zvaničnu doktrinu, da je “normalizovala”  odnose sa organizovanim kriminalom i “normalizovala” kriminalizaciju ekonomije.

Ove događaje, koji su za ogroman deo javnosti prošli neprimećeno, ilustruju dve vesti pred kojima papa Franja očigledno nije zatvarao oči i uši.  Prva je iz  novembra 2009. godine: Antonio Mario Kosta, šef kancelarije UN za borbu protiv pranja novca objavio je tada da su najveće banke, zbog manjka gotovine, tražile i dobile od organizovanog kriminala 325 milijardi narko - dolara koje su “oprale“ (https://www.theguardian.com/global/2009/dec/13/drug-money-banks-saved-un-cfief-claims). Druga: 2014. godine Evropska agencija za statistike Eurostat preporučila je zemljama članicama EU da u BDP (dakle ukupno stvoreno bogatstvo) uračunavaju i novac zarađen od ilegalnih delatnosti - droga, prostitucija itd  (https://www.bbc.com/news/av/45104007  https://ec.europa.eu/eurostat/documents/24987/6642470/FAQ-NA-1.pdf).

Tako je i zvanično kriminalizovana ekonomija EU, upravo onako kako je papa Franja to opisao u svom govoru u Evropskom parlamentu. Moral i politika su faktički ukinuti – od njih je ostala samo slabašna fasada.

Odbio da proglasi kardinala Stepinca za sveca

Sada kada se očekuje izbor novog poglavara Katoličke crkve, osnovno je pitanje da li će novi papa nastaviti sa reformama koje nije uspeo da završi prethodni, ili će doći do konzervativističkog obrata.

Od kada je pre 12 godina postao poglavar Katoličke crkve, papa Franja nije prestao da iznenađuje svet i da užasava konzervativce, počev od dela klera u sopstvenim redovima pa do katoličke političke krajnje desnice koja je u prošlosti, u svom najcrnjem obliku, neosporno kompromitovala Crkvu.

Dovoljno je za primer navesti ulogu hrvatskog kardinala Stepinca koji je podržavao nacistički režim u NDH, zatim činjenicu da je Katolička crkva pomagala oko prebacivanja nacističkih zločinaca iz Evrope, preko Vatikana, u Latinsku Ameriku. Ima elemenata za pretpostavku da nije slučajno to što je baš papa Franja, kao Argentinac i pripadnik jezuitskog reda, odbio da proglasi kardinala Stepinca za sveca i ostavio ga u rangu blaženog. Jezuiti važe za red najobrazovanijih i, naročito, najobaveštenijih fratara.

„Dvosmislenosti“ pontifikata pape Franje

Sada, posle njegove smrti, svi pokušavaju da odgovore na pitanje koje nemački Die Zeit ovako formuliše: u borbi za moć između liberalnih i neliberalnih sila širom sveta, koja će strana osvojiti Svetu stolicu?

U nedavno objavljenoj knjizi “Nedovršeni pontifikat“, Marko Politi, italijanski novinar dnevnika La Reppubblica i uvaženi specijalista za Vatikan govori o sumornoj atmosferi o kojoj su mu u poverenju govorili saradnici Kurije.

On objašnjava kako se papa emeritus Benedikt XVI, posle podnošenja ostavke, nije odrekao ni bele mantije, ni titule Svetog oca. Po njemu papa Franja je iz poštovanja prema svom prethodniku, u početku zadržao na funkcijama visoke zvaničnike koje je Benedikt imenovao i tako se našao na čelu „hibridne kurije“. Politi navodi da su konzervativni protivnici iskoristili ovu nesrećnu “kohabitaciju“ kako bi sabotirali rad pape Franje.

Nakon smrti Benedikta XVI u decembru 2022. godine, Franja je mogao slobodnije da deluje. Pokušao je da reformiše Kuriju, poverivši ženama različite odgovorne položaje i imenujući jednog od svojih bliskih saradnika, kardinala Viktora Fernandeza, na čelo “ministarstva“ za doktrinu vere.

Politi čak govori o izvesnoj “dvosmislenosti“ pontifikata pape Franje zbog brojnih preokreta – kako kaže. Navodi primer papinog odnosa prema seksualnosti ocenjujući da “iako je zbrisao vekovne opsesije Katoličke crkve seksualnim moralom i odobrio blagoslov istopolnih parova, Franjo je ipak nastavio redovno da koristi vulgarne i uvredljive izraze za homoseksualce“.

„Građanski rat unutar Katoličke crkve“

Početkom prošle godine Simpozijum biskupskih konferencija Afrike i Madagaskara javno se usprotivio papi po pitanju blagoslova za homoseksualne parove, što je događaj bez presedana. Politi smatra da su podele postale oštrije tokom Franjinog pontifikata i da se čak može govoriti o „građanskom ratu unutar Katoličke crkve“.

U tom kontekstu unutrašnjih sukoba “galaksija američke katoličke ekstremne desnice čini sve da bi uticala na ishod konklave“, izveštavao je dobro upućeni milanski dnevnik Corriere della sera još uoči Uskrsa, pre papine smrti. List tvrdi da ova “galaksija“ ima svoj centar „u najkonzervativnijim strujama Crkve u SAD, razgranate u ostatku sveta“ i koja je bliska Republikancima.

Pokušavajući da pokaže milosrdnije lice crkve, Franjo je otuđio od sebe katoličke tradicionaliste, dok je fundamentalizam sve više uzimao maha, i to ne samo u Katoličkoj crkvi -  ističe Marko Politi dodajući da se „katolički fundamentalim razvijao paralelno sa reakcionarnim identitetskim pokretima koji cvetaju širom Evrope i Sjedinjenih Država od povratka Donalda Trampa”.

Ove analize o delovanju katoličke ekstremne desnice potvrdio je i porodični dolazak u Vatikan za Uskrs američkog državnog sekretara Vensa, preobraćenog u katolicizam pre šest godina. Vensovovi stavovi i skandalozne izjave, pa i razotkrivene laži o migrantima, naročito za vreme predizborne Trampove kampanje, izazvale su brojne skandale i papine otvorene osude i neslaganje.

Povratak u feudalni period

Nijedan drugi papa nije pridavao toliku važnost pitanju migracija, niti je tako jasno i direktno osudio eksploataciju ljudi i politički populizam. Cinično zato deluje dolazak evropskih lidera na njegovu sahranu, a pogotovu američkog predsednika Trampa i državnog sekretara Vensa.

Kako god da sebe predstavlja američka administracija, ona nije suprotnost neoliberalizmu i “tržištu koje se samo organizuje“, poput nekog inteligentnog božanstva, već je oličenje kontinuiteta i najekstermnije verzije neoliberalizma, u kome milijarderi preuzimaju potpunu vlast u državama, a finansijski “talibanizam“ postaje vrhovna doktrina.

Na ovu mutaciju unazad, u feudalni poredak “osvežen“ novom tehnologijom, papa je jasno upozorio u Evropskom parlamentu na početku svog pontifikata 2014.godine.

Izbor poglavara Katoličke crkve

Konklava za izbor novog pape trebalo bi da počne 6. maja.

Papa Franjo je imenovao 108 od 135 kardinala koji će učestvovati u glasanju. Po nekima, ovo bi moglo da sugeriše da bi novi papa mogao da nastavi Franjine liberalne reforme, dok je po drugima moguće da neki kardinali sada žele novog papu koji može da “umiri brod“ i ublaži tenzije između progresivnih i konzervativaca oko pitanja razvoda, istopolnih veza, svešteničkog celibata i drugih kontroverznih tema koje je Franja delimično otvorio. 

Svetski mediji sastavljaju liste najverovatnijih kandidata za poglavara Katoličke crkve, ističući da je iznenađenje uvek moguće.

Svakako ostaje otvoreno pitanje da li će se novi papa useliti u skromni stan pape Franje u Vatikanu, koji je ranije bio namenjen sveštenicima – gostima, sa malom kuhinjom u kojoj je dok je bio u snazi sam sebi spremao jelo. Ili će izabrati velelepne odaje sa pozlatom i stilskim salonima - kao što je nekad bio smeštaj za papu.