NEMA UJEDINJENJA PRAVOSLAVNE I KATOLIČKE CRKVE

Italijanska “La Republica” objavila je nedavno vest da je u Raveni donet “tajni dokument” kojim je odlučeno da se katolička i pravoslavna crkva ujedine, a da je konstantinopoljski patrijarh potpisao da je “spreman da prizna primat rimskog pape”.

 

Iako je vest gotovo šokantna, Ruska pravoslavna crkva uopšte ne komentariše ono što se dogodilo u Raveni. Čak ni o odnosima sa Konstantinopoljem niko ne želi da govori.

Mitropolit Kiril, zadužen u RPC za odnose sa inostranstvom, čovek koga mnogi smatraju budućim patrijarhom, rekao nam je samo da se ni o čemu ne može razgovarati dok se ne reši pitanje Estonske crkve. Ali razgovori s Vatikanom nisu prekinuti.

 

Mitropolit Kiril

 

Daleko od ujedinjenja

- Sutra idem u Vatikan na razgovore s papom, ne znam da li je to dobro ili loše, dodao je mitropolit.

 

Iako su i naši mediji preneli “ravenski dogovor” kao gotovu stvar, treba znati da se od raskola, vekovima, povremeno pokreće pitanje ujedinjenja pravoslavne i katoličke crkve. I da se to nikad nije dogodilo. Da li će se nekad dogoditi, teško je pretpostaviti, ali se sasvim sigurno može reći da su razlike danas takoreći nepremostive.

 

- Ako se i mogu naći kompromisi za čuveni princip “filio que” (verovanje da je poreklo Svetog duha ne samo od Boga-oca nego i od sina) koji je postojao u zapadnom delu tada još jedinstvene crkve još pre 8. veka, ili za kasnije nastalu katoličku dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, postoji još niz aspekata u kojima kompromisa apsolutno ne može biti. Čak i kad bi se zaista odlučilo da se crkve objedine, trebalo bi najpre razrešiti sve dogmatske razlike, a to je apsolutno nemoguće, smatra poznati protojerej, doktor bogoslovije, nastojnik hrama Trojice svetitelja, Vladislav Svešnikov.

 

Protojerej Svešnikov

 

On smatra da je apsolutna laž priča o tome da je mešovita pravoslavno-katolička komisija u Raveni donela tajni dokument u kome se tobože papa rimski priznaje za poglavara vaseljenske crkve.

 

Informaciju iz “La Republica”, otac Vladislav tumači kao želju medija za senzacijama, ali upućuje na u istim novinama objavljen intervju jednog od učesnika dijaloga, predstavnika Eladske pravoslavne crkve u EU, mitropolita Atanasija koji ne pominje nikakav primat pape nad patrijarsima.

 

Papa počasnik prvak

- Na zasedanju u Raveni, - objasnio je vladika u tom intervjuu, - bilo je reči o istorijskom statusu starih hrišćanskih patrijarhata. Prema zaključnom dokumentu Mešovite komisije, predstavnici pravoslavnih crkava priznali su da je do velike šizme 1054. godine, među pet tada postojećih crkvenih prestola – Rima, Konstantinopolja, Jerusalima, Antiohije i Aleksandrije – rimski patrijarh bio (a ako se ubuduće prevaziđu razlike između Vatikana i Istočnih crkava, biće) prvi, ali je taj položaj bio počasni.

 

Vladika Atanasije je naglasio da su u Raveni “naše delegacije radile kao teolozi, a potpisani dokument nema nikakav pravni značaj, već predstavlja tekst koji će biti objavljen da bi ga mogle sve crkve izučiti i dati neophodne primedbe s ciljem da se dijalog nastavi”. Katolička crkva napravila je i korak u susret dogovoru izjavivši da je spremna da preispita svoju predstavu o prevashodstvu rimskog pape i da prizna da su  “crkveni sabori glavni instrument izražavanja jedinstva Crkve”.

 

Ali skandal se na zasedanju mešovite pravoslavno-katoličke komisije u Raveni, ipak dogodio. Delegacija Moskovske patrijaršije napustila je razgovore takoreći pre nego što su i počeli što je izazvalo pažnju čak i onih ljudi koji su daleki od religije. To je i razumljivo – takvi susreti često izlaze iz uskih religioznih okvira. Uostalom, nije nepoznato da je raskol u hrišćanskoj zajednici pre hiljadu godina izmenio celu geopolitičku kartu Evrope. U suštini, ceo naš današnji svet, svi ratovi i nerazumevanja, rezultat su tog istorijskog događaja. Upravo tada, kad se Evropa delila na Istok i Zapad, islam je krenuo u prve osvajačke pohode i ko zna kako bi se oni završili da im se suprotstavila jedinstvena hrišćanska zajednica. Isto važi i za tatarsko-mongolske narode koji su tada krenuli u osvajanje ruskih stepa.

 

Liderstvo u pravoslavnom svetu

Ravena je pokazala da je i danas, u trenutku kad se već nazire globalni svet, situacija veoma slična – zato je i dijalog s kojim mnogi vezuju nadu u opstanak duhovnog identiteta Evrope izazvao opšti uzdah razočaranja zbog demarša delegacije moskovske patrijaršije. Pogotovu što je do toga došlo posle posete ruskog patrijarha Parizu i Strazburu, koja je oživela nadu da se dve crkve uprkos milenijumskoj razdvojenosti mogu dogovarati.

 

Mešovita komisija nastala je osamdesetih godna prošlog veka s ciljem da razreši bogoslovske sporove između pravoslavnih i katolika, uglavnom o “primatu Pape” nad ostalima. Rad komisije prekinut je 2000. godine, ali su ga pre nekoliko godina obnovili papa i konstantinopoljski patrijarh Vartolomej. Već na prvom susretu, održanom u Beogradu 2006. godine, došlo je do skandala između Konstantinopolja i Moskve, formalno – zbog nekih neadekvatnih formulacija u zajedničkom dokumentu. U suštini, ponovo se razgoreo stari spor za liderstvo u pravoslavnom svetu. Na tu poziciju danas pretenduju Konstantinopoljski patrijarhat kome to mesto pripada kao najstarijem, i Ruska pravoslavna crkva koja zauzima tek peto mesto, ali je najbrojnija. Moskva optužuje Konstantinopolj za želju da bude “pravoslavni papa”, a Konstantinopolj se žali na autoritarni pritisak Moskve. Tako je beogradski sastanak završen bez usaglašenih dokumenta.

 

Ipak, u februaru 2007. tekst spornog dokumenta je prerađen i Moskva je bila zadovoljna novom formulacijom – u tekstu se Konstantinopolj uopšte ne pominje. To je uznemirilo Grke pa se očekivalo da će doći do novih problema na predstojećem sastanku u Raveni. Ali problem se pojavio iz sasvim drugih razloga – na sastanak su došli predstavnici Estonske pravoslavne crkve koju RPC ne priznaje jer ju je osnovao Konstantinopolj na “kanonskoj teritoriji Rusije”. Zato su predstavnici Moskve zatražili da Estonci napuste sastanak. Pošto oni nisu izašli – izašli su Rusi na čelu sa episkopom Austrijskim i Bečkim Ilarionom koji je izjavio da nema nikakvih kompromisa “jer se cilj bogoslovskih dijaloga nipošto ne ostvaruje kompromisom”.

 

Gde su Rusi tu su i Amerikanci

Iako je šokirao svih 14 prisutnih delegacija pravoslavnih crkava, postupak Moskve nije uticao na tok dijaloga – osim što nije prihvaćen prerađeni beogadski dokument, već tekst koji je odgovarao Konstantinopolju. Prema pravilima, izostanak jedne crkve ne utiče na rad ostalih, a dokumenta na taj način doneta – potpuno su važeća. Ali ako se ne držimo slepo pravila, već duha dijaloga, onda odsustvo najveće pravoslavne crkve veoma umanjuje vrednost dogovora. Ta situacija podseća na Florentinsku uniju iz 1439. godine kad su se Rim i Konstantinopolj vrlo brzo dogovorili o ujedinjenju, ali Ruska crkva to nije prihvatila. Mitropolit Isidor koji je u njeno ime potpisao uniju, bio je lišen zvanja i zatočen u manastir.

 

Papa Benedikt

 

Nešto posle ravenskog razgovora papa je održao kolegijum kardinala koji je zaključio da su “odnosi sa Moskovskom patrijaršijom u poslednje vreme značajno poboljšani”, i da se “može reći da se ne nalaze na tački mržnjenja već na u stadijumu otopljavanja”.

 

Za to vreme uzajamno nepoverenje između Moskve i Konstantinopolja raste. Ruska pravoslavna crkva ne želi ekspanziju “drugog Rima” na svojoj “kanonskoj teritoriji”. Estonija, zbog koje je došlo do skandala u Raveni nije jedini primer. Moskva je uznemirena i zbog mogućnosti da Konstantinopolj u svom demokratskom raspoloženju ne prizna i (raskolnički) Kijevski patrijarhat u Ukrajini. Tim pre što patrijarh Filaret koga je anatemisao Moskovski patrijarhat, neprestano traži u pravoslavnom svetu priznanje Ukrajinske pravoslavne crkve. Upravo tako RPC tumači i nedavno putovanje Filareta u SAD i njegov govor u Američkom kongresu. A da iza Konstantinopolja odavno stoji SAD, u to Moskva odavno ne sumnja.