Uskršnja jaja

Prema mnogim tradicijama, jaje se smatra posudom klice iz koje će se razviti život. Ono je kreativna snaga u poreklu života, simbol plodnosti, slika sveta i savršenstva. Prema Mirču Elijadeu, u svim kosmogonijama, jaje igra ulogu slike-klišea sveukupnosti koja dolazi posle haosa, što je prvi princip organizacije. Ipak, naglašava on, jaje ne otelotvoruje toliko rođenje koliko ponovljeni preporod po kosmogonijskom modelu. Jaje potvrđuje i obećava vaskrsenje koje nije rođenje, već povratak, ponavljanje.

Vaskršnja jaja potvrđuju reči velikog rumunskog istoričara religija, jer su znak narodne podsvesti koja svedoči o veri u Hristovo vaskrsenje.

Jaja se uglavnom pripremaju na Veliki četvrtak (Grčka) ili Veliki petak (slovenske zemlje)

Paganski pogrebni običaji

Nije tačno poznato od kada potiče običaj bojenja jaja za uskršnje praznike, ali postoji više struja koje to objašnjavaju. Prema nekolicini izvora, obojena jaja povezana su sa paganskim pogrebnim obredima. Jaje u boji pronađeno je u sarkofagu romano-germanske grobnice iz 4. veka u blizini Vormsa. Takođe, glinena jaja su pronađena u grobovima u Rusiji i Švedskoj, kao i u grobnicama u Beotiji, Dionisovim statuama sa jajetom u ruci. Obojena jaja poznata su među Kinezima i Egipćanima, dok je kod Persijanaca novogodišnji praznik u proleće nazvan festivalom crvenih jaja.

Druga mišljenja povezuju ovaj običaj sa uspostavljanjem posta. Već u 4. veku, Crkva je strogo zabranila da se jedu jaja tokom ovog sedmonedeljnog posta, najdužeg i najvažnijeg u godini. Jaja položena u ovom periodu gomilala su se, a prvog dana nakon posta, vernici bi počinjali da ih jedu. Dekoracija je rađena kako bi jaja bila privlačnija i zabavnija. Potom bi ih poklanjali bližnjima o čemu nam svedoči običaj zabeležen među egipatskim Koptima u 12. veku. Moguće je da su krstaši, po povratku, ovaj običaj uveli u Evropu.

Proslava Uskrsa pada krajem zime kada su zalihe poljoprivrednika bile tanke ili iscrpljene, a uskršnji sto nije uvek bio bogat. Međutim, obojena jaja najpre bi vizuelno obogatila trpezu, a potom i sâm obrok. Kod Srba postoji izreka da je „Uskrs ujutro crven, a popodne zelen“. Drugim rečima, ujutro smo se gostili jajima, dok smo uveče jeli samo povrće.

Jaja se uglavnom pripremaju na Veliki četvrtak (Grčka) ili Veliki petak (slovenske zemlje). Preovladava crvena boja koja označava krv koju je prolio Hristos. U Evropi, crvena boja predstavlja apotropejnu boju, zaštitu od zlih uticaja. U novije vreme, uskršnja jaja se takođe pripremaju u svim bojama ili su bogato ukrašena raznim slikama. U zapadnoj Srbiji postoji poseban običaj koji se odnosi na ožalošćene porodice. Oni boje jaja u crno i zovu ih kaluđeri.

Predpraznično farbanje jaja na Svetoj gori

Vrvić sa vrvićem, guzić sa guzićem...

Uskršnja nedelja započinje radosnim pozdravom „Hristos vaskrse“ na koji odgovaramo „zaista vaskrse“. Zatim, za ručak, svako uzima jaje i poziva protivnika na duel. Oni udaraju jaja jedno o drugo ("vrvić sa vrvićem, guzić sa guzićem"), a ko uspe da slomije ljusku protivničkog jajeta, to jaje osvaja i zadržava za sebe.

Mnogo je verovanja i sujeverja povezano sa uskršnjim jajima. Kod Srba je prvo obojeno jaje sačuvano do sledećeg Uskrsa i naziva se čuvarkućom, jer čuva porodicu od bolesti i kuću od štete. U Ukrajini ukrašeno jaje prikačeno oko vrata bolesne osobe osigurava izlečenje. U Rumuniji jaja položena na Veliki petak mogu da se čuvaju tokom cele godine i štite od različitih bolesti.

Generalno, darivanje i jedenje pashalnih jaja posvećuje telo i obećava srećnu novu godinu. Čuvana kod kuće ili u štali, uskršnja jaja štite ljude i životinje od zla. Takođe, koriste se za otkrivanje veštica ili za sprečavanje nesreće.

Tako je jaje i njegovo značenje ponovnog rađanja, u narodnim i agrarnim običajima, našlo svoje mesto u hrišćanstvu povodom praznika nad praznicima, Vaskrsenja Gospodnjeg.