Ruski Hram Svete Trojice u Parizu

Aleksandar Manić, Pariz

Ruska pravoslavna crkva preseliće svoje sedište u Parizu iz bivše auto-mehaničarske radionice u ulici Petel, na mesto dostojno njenog ranga, u novi Ruski duhovni i kulturni centar, pošto bude osveštan u petak 4. novembra
(foto, Hram Svete Trojice sa kulturnim centrom - desno)

U sredu, 19. oktobra, u Parizu, svečano je otvoren novi Ruski duhovni i kulturni centar sastavljen od četiri zgrade. Središnji element je katedralna crkva posvećena Svetoj Trojici, dok se u tri okolne zgrade nalazi kulturni i obrazovni centar, administrativni centar i auditorijum. U neposrednoj blizini Ajfelove kule, Muzeja primitivnih umetnosti, Muzeja modernih umetnosti i Invalida, misija ruskog Centra je upoznavanje publike sa duhovnim u kulturnim blagom Rusije, podučavanje ruskog jezika i jačanje francusko-ruskih odnosa.

Antiruska politika

Otvaranju Centra trebalo je da prisustvuje Vladimir Putin, ali zbog Olandovog podržavanja agresivne američke spoljne politike u odnosu na Rusiju, ruski predsednik je svoju posetu odložio za kasnije. Umesto njega, svečanosti su prisustvovali ministar kulture Vladimir Medinski i ambasador Aleksandar Orlov, dok je sa francuske strane došao jedino Žan-Mari Le Guen, državni sekretar za odnose sa parlamentom.

Umesto jačanja francusko-ruskih odnosa, Fransoa Oland se odlučio za beskorisno podržavanje antiruske politike koju diktira Amerika. Satanizujući sve što je rusko, francuske vlasti su perfidno zaključile da je cilj ovog pariskog projekta - Putinovo preuzimanje kontrole nad ruskom dijasporom, masovna proruska propaganda, špijuniranja Francuske, uništavanje zapadnih vrednosti, pravoslavni prozelitizam...

Pariski arhitekta Žan-Mišel Vilmot, autor ovog projekta, smatra da su u pitanju klevete i da Rusija nije od njega tražila ikakav projekat kojim bi se veličao Putin ili Putinova Rusija, niti kojim bi se vršila pravoslavna propaganda. Naime, to nikada i nisu bili ciljevi ovog projekta, započetog pre desetak godina. Pravi ciljevi su bili jačanje prijateljskih odnosa dveju zemalja, kao i širenje poslovnog partnerstva.

rus-hran-pariz

Sarkozijevo približavanje Rusiji

Projekat ruskog duhovnog i kulturnog centra rođen je sredinom 2007. godine u vreme posete moskovskog patrijarha Alekseja II Francuskoj. Podruška projektu je stigla od tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija kao i od najvažnijeg dela francuskih privrednika.

Kako je u to vreme Meteorološki zavod napustio zgradu na keju Branli i preselio se u istočno predgrađe Pariza, parcela sa zgradama je stavljena na prodaju. Saudijska Arabija se odmah zainteresovala za ovaj prostor na vrlo prestižnom mestu, želeći da tu sagradi gigantsku džamiju. Nikola Sarkozi se nije složio sa tim i prihvatio je ponudu Rusije da se podigne pravoslavna crkva i duhovni centar.

Neophodno je podsetiti da je, od sedam ruskih crkava u Parizu, pet pod jurisdikcijom carigradske patrijaršije, jedna pripada ruskoj zagraničnoj (samoupravnoj) crkvi i samo jedna, i to najmanja, u nekadašnjoj auto-mehaničarskoj radionici, neposredno pripada Moskvi. Nova crkva omogućiće ruskoj patrijaršiji, koja objedinjuje 140 miliona vernika - tačno polovinu svih pravoslavaca - da pored male crkvice Tri Jerarha ima hram dostojan svoje važnosti.

rus-kupole-pariz-s

Umerenost i jednostavnost

Po kupovini terena za 70 miliona evra, raspisan je međunarodni konkurs na koji je stiglo 444 projekata. Komisija je odabrala projekat španskog arhitekte ruskog porekla Manuela Nunjeza Janovskog, koji je zamislio jednostavnu katerdralu sa okolnim zgradama, a sve prekriveno velikim raznobojnim staklenim talasom sa crkvenim kupolama.

rus-maketa-pariz

Prvi projekat hrama Svete Trojice Manuela Nunjeza Janovskog koji nije dobio dozvolu za gradnju

Međutim, 2010. godine, Bertran Delanoe, tadašnji pariski gradonačelnik, nije dao dozvolu za gradnju, jer je procenjeno da je kompleks arhitektonski neprihvatljiv u tom delu grada. Rusija je bila u obavezi da odabere drugi projekat koji su potražili među finalistima konkursa. Tako je, 2013. godine, odabran dosije francuskog arhitekte Žan-Mišel Vilmota, inače dobrog poznavaoca Rusije. Njegov projekat, prihvatljiv za obe strane, potrudio se da očuva duh ruskog graditeljstva, nadahnuvši se moskovskim Hramom Uspenja Bogorodice koji je, krajem 15. veka, sagradio bolonjski arhitekta Fioravanti. Istovremeno, kroz fasadu od kamena, Vilmot je katedrali dao pariski duh.

"Moj projekat je zasnovan na horizontalnosti, na radu sa svetlom, mineralnošću, jednostavnosti i umerenosti", objasnio je Vilmot koji je svoj pariski atelje osnovao pre četrdeset godina i delatnosti razvio u pet pravaca: arhitektura, unutrašnje uređenje, muzeografija, urbanizam i dizajn. Sa dve stotine saradnika, Vilmot je konstruisao zgrade i prostore u različitim zemljama, među kojima je i Rusija.

Nove tehnologije u službi pravoslavlja

Struktura ruske Crkve Svete Trojice u Parizu sagrađena je od armiranog betona tako što su, pre svega, načinjene oplate visoke 17 i široke 20 metara. Oplate su potom nalivane posebnim betonom koji je otvrdnjavao postepeno i tako smanjivao pritisak na osnovu oplata i zida. Fasada crkve je, potom, prekrivena pločicama od krečnjačkog kamena krem boje iz Masanžija u Burgonji. Ovaj kamen se koristi već čitav milenijum, a u Parizu su njime pokriveni poznate istorijske građevine koje se nalaze u okolini ruske katedrale: most Jena, Muzej Moderne umetnosti, Palata Šajo na trgu Trokadero, osnova Ajfelove kule, Muzej Orsej... Unutrašnjost Hrama je ostavljena bez dekoracije i pripremljena za oslikavanje freskama.

rus-pariz-crkva-garaza

Sedište moskovske patrijaršije u Parizu, crkva Tri Jerarha, u preuredjenoj auto-mehaničarskoj radionici

Kube ruskih crkvi, uobičajeno je načinjeno od drvene ili metalne konstrukcije, koja su prekriva pločama od pozlaćenog bakra, škriljca ili keramike, dajući tako kubetu površinu sa fasetama. Vilmot je zamislio da svako kube bude potpuno glatko, što nije bilo moguće izvesti tradicionalnim graditeljskim metodama. Za rešenje se obratio preduzeću Multiplast iz Vana u Bretanji, specijalizovanog za pravljenje velikih jedrenjaka za trke.

Multiplast je našao rešenje u kompozitnim materijalima, što je omogućilo da se potencijalna težina od 42 tone tradicionalnih materijala (velika kupola), svede na 8 tona kompozitnih materijala. Kubeta, načinjena iz više delova, bila su, potom, sastavljena, prekrivena sa 60 miliona kvadratnih centimetara zlatnih listića, demontirana i spremljena za putovanje u Pariz. Preduzeće Buig, izvođač radova, postavilo je kupole na monolitni hram, a matirano zlato dalo je čitavom zdanju notu elegancije i diskretnosti.

Izgradnja Centra koštala je 100 miliona evra a sav novac, za kupovinu terena i radove, ukupno 170 miliona evra, došao je iz budžeta Ruske Federacije. Zbog toga kuturni centar i administrativna zgrada predstavljaju aneks ruske ambasade i imaju diplomatski status. Hram Svete Trojice pripada Ruskoj pravoslavnoj crkvi, a njeno osveštanje biće obavljeno 4. decembra, na Vavedenje Presvete Bogorodice, uz prisustvo moskovskog i sveruskog patrijarha Kirila. Potom će Hram preuzeti vladika Nestor, episkop hersonski i episkop ruske crkve u Francuskoj, Švajcarskoj, Španiji i Portugaliji, te će Ruska pravoslavna crkva preseliti svoje sedište iz bivše auto-mehaničarske radionice u ulici Petel, na mesto dostojno njenog ranga.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...