CGES IZGRADIO OPTIČKI KABL
Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) izgradio je vlastitu telekomunikacionu infrastrukturu kroz 500 kilometara optičkog kabla velikog kapaciteta, koju će za početak ponuditi telekom-operaterima, a kasnije i sam ponuditi niz usluga poput telefonije, interneta...
Ulazak CGES-a na telekomunikaciono tržište može biti vrlo korisno za krajnje korisnike, s obzirom na to da je do sada jedina optička infrastruktura pripadala Crnogorskom telekomu. Mali telekom-operateri su se u više navrata žalili da im je ta infrastruktura nedostupna, jer je Telekom „udario“ visoke cene zakupa koje njihove usluge čine nekonkuretnima.
Izvršni direktor CGES-a Dragan Laketić kazao je „Vijestima“ da imaju vrlo konkretna i ozbiljna interesovanja na javni poziv za izdavanje u zakup optičkih vlakana.
CGES, kako je rekao, već poseduje potrebne dozvole Agencije za elektronske komunikacije za pružanje telekomunikacionih usluga, a novu delatnost su registrovali i kod Privrednog suda.
Registrovali se kod Privrednog suda
"CGES namerava da započne i razvija telekomunikacioni biznis i u tom smislu smo se registrovali kod Privrednog suda za obavljanje telekomunikacione delatnosti. Ovih dana očekujemo odobrenje od Regulatorne agencije za energetiku za obavljanje dopunske delatnosti, što nam je jedini preostali uslov da bismo mogli potpisati prvi ugovor o iznajmljivanju optičkih vlakana, koji je, uzgred rečeno, spreman za potpisivanje.
Pošto smo instalirali optički kabl sa 48 optičkih vlakana, imamo značajan višak kapaciteta u odnosu na sopstvene potrebe i taj višak nameravamo da ponudimo tržištu. U prvoj fazi ćemo iznajmljivati optička vlakna, a kada instaliramo terminalnu opremu, do kraja godine, bićemo u mogućnosti da iznajmljujemo i kapacitet", rekao je Laketić.
Na pitanje otkud odluka o postavljanju optičkog kabla, Laketić je podsetio da su bili obavezni da se priključe na takozvanu Elektronik Hajvej mrežu.
Zemljovodno uže i optička vlakna
"CGES je saglasno Direktivi Evropske unije, kao nacionalni operater sistema prenosa i kao članica ENTSO Unije (Udruženje operatera prenosa evropskih zemalja) bio u obavezi da uspostavi interekonektivnu telekomunikacionu vezu sa najmanje dva nacionalna dispečerska centra u okruženju i da vrši razmenu podataka u realnom vremenu sa ETRANS-om (Laufenburg centar u Svajcarskoj), koristeći Elektronik Hajvej mrežu. CGES se opredelio da kao prenosni medijum za realizaciju mreže prenosa podataka koristi zemljovodno uže koje u sebi ima i optička vlakna, tzv. OPGW kabl, ili OPGW uže. Ovo tehničko rešenje koriste sve elektroprivrede za izgradnju sopstvenih telekomunikacionih sistema.
Novo zaštitno uže ima dvojaku funkciju: za zaštitu od atmosferskog pražnjenja i za prenos telekomunikacionih signala", naveo je Laketić.
Projekat izgradnje telekomunikacionog sistema, kako je dodao, počeo je 2007, dve godine pre nego što se tadašnja funkcionalna celina Prenos izdvojila iz Elektroprivrede Crne Gore.
Optički kabl i prema Albaniji
"U prvoj polovini 2010. godine u Crnogorskom elektroprenosnom sistemu AD završena je izgradnja optičke mreže za prvu fazu Projekta izgradnje telekomunikacionog sistema, koja je obuhvatala izgradnju okosnice optičke mreže unutar elektroprenosne mreže Crne Gore, kao i optički kabl u zemljovodnom užetu na interkonektivnim dalekovodima prema Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kroz projekat izgradnje dalekovoda 400 kilovolti Podgorica–Tirana instaliran je optički kabl i prema Albaniji.
Ukupna dužina instaliranog optičkog kabla je blizu 500 km. Krajem 2010. potpisan je ugovor za isporuku terminalne telekomunikacione opreme za 21 objekat u vlasništvu CGES-a i njeno puštanje u rad se očekuje krajem 2011", precizirao je Laketić.
On je naveo da je kapacitet optičkih vlakana planiran na osnovu sagledavanja sopstvenih potreba, potencijalnih širih potreba, tj. potrebne rezerve, kao i mogućeg iznajmljivanja viška kapaciteta drugim korisnicima.
"U momentu nabavke OPGW kabla na tržištu su dominirala rešenja sa najmanje 24 optička vlakna, a razlika u ceni između optičkih kablova sa 24 i 48 vlakana nije bila velika, i to nam je bila osnova za opredeljenje da izvršimo nabavku kabla kapaciteta 48 optičkih vlakana", dodao je Laketić.
I računi za struju bi mogli da budu niži
CGES, kako je najavio Laketić, planira da deo prihoda ostvarenih preko pružanja telekomunikacionih usluga usmeri na pokrivanje dela regulatornih troškova.
"To praktično znači da ćemo uticati na smanjenje tarife za prenos koju plaćaju potrošači električne energije", precizirao je Laketić. Korišćenje prenosne mreže i gubici su stavke na računima za struju, koji mogu značajno uticati na konačan iznos troška za utrošenu električnu energiju.
