Energija za 22. vek

Jedna od najvažnijih mantri početka 21. veka je: šta kada nestane nafte? Apokaliptični nastrojeni naučnici tvrde da će svetske rezerve nafte za nekoliko decenija biti do te mere iscrpljene da će benzin postati preskupa sirovina. U razvijenom delu sveta počela je očajnička potraga za realističnim rešenjima za preteću energetsku krizu.

Mnogi eksperti skloni su verovanju da će proizvodnja nafte uskoro dostići tačku nakon koje će potražnja biti trajno veća od ponude, i da alternativni izvori energije još nisu u stanju da nadoknade ovu prazninu. U Hjustonu, gradu u Teksasu u kome je počeo američki naftni bum 20. veka, krajem prošle godine okupila se svetska elita energetskih stručnjaka da razmotri trendove koji bi mogli da u narednim decenijama radikalno preobraze energetski sektor.

Jedan od ljudi koji su pokazali da nafte na svetu još ima, samo treba razviti bolje metode njene ekstrakcije, jeste kanadski ministar prirodnih resursa Džo Oliver. Kanada je u zapadnoj provinciji Alberti povećala proizvodnju nafte iz naftnog peska. Kanadski ministar Oliver rekao je na ovom skupu da je nova tehnologija pokrenula energetski eldorado u Severnoj Americi.

 - Od škriljaca do kanadskog naftnog peska, Severna Amerika je sada najbrže rastući region za proizvodnju nafte van OPEK-a. Za ovaj petogodišnji period planiramo rast veći od 10 procenata - rekao je ministar.

Ministar Oliver rekao je nešto što je prava muzika za uši zapadnog establišmenta: da će rast severnoameričke proizvodnje iz podmorskih i kopnenih bušotina smanjiti uticaj zemalja članica OPEK-a, i samim tim smanjiti političke tenzije između arapskih i zapadnih zemalja.

U knjizi "Potražnja, bezbednost energije i preobražaj modernog sveta" autor Danijel Jergin kaže da će promene u energetskom sektoru imati ozbiljne posledice po svet.

- Menja se mapa snabdevanja naftom, menjaju se očekivanja, što znači da će se promeniti tržište i da će to uticati na geopolitiku - kaže Jergin.

Jergin, koji predvodi energetsku konsultantsku firmu IHS-CERA, primećuje da je i dalje većina tehnoloških inovacija koncentrisana u tradicionalnom sektoru nafte i gasa, ali dodaje da će se razvoj obnovljivih izvora - vetra, sunca i biogoriva - nastaviti i kroz nekoliko decenija postati značajniji.

- Moramo da se brinemo o onom što se trenutno događa i onom što će biti u narednih nekoliko decenija, ali i u daljoj budućnosti, što znači da treba raditi na svim frontovima odjednom - ističe Jergin.

Čak i ako nacije sveta zaostaju za potrebama vremena jer za okretanje novim gorivima nije dovoljno imati dobru volju već i politički konsenzus, istraživači širom sveta otkrivaju i unapređuju načine kako doći do stalnih i obnovljivih izbora električne energije.

Genetikom do novog goriva

Trenutno najavangardnija ideja u svetu energetike jeste razvoj elektrogoriva. U toku je pokušaj da se napravi novo gorivo pomoću mikroorganizama koji se hrane amonijakom i vodonik-sulfidima i otpuštaju elektricitet kroz rastvor. Ova električna energija pretvara ugljen-dioksid u isto gorivo kao ono koje danas koristimo za automobile.

Tim stručnjaka sa Univerziteta u Severnoj Karolini iznašao je način da kombinuje enzime sa mikroorganizmnom koji se gaji na 75 stepeni Celzijusa i hrani vodonikom. Ovakvi genetski spojevi prvo proizvedu etanol (alkohol) i butanol, a kasnije se "late" proizvodnje elektrogoriva, koje je vrlo snažno i odlikuje se stopostotnim učinkom. Ovi mikroorganizmi ne koriste naftu, biomasu ili sunčevu svetlost, oni imaju sve što im je potrebno u njima samima. Ukupno 15 laboratorija radi na razvijanju elektrogoriva u Sjedinjenim Američkim Državama.

Hladna fuzija

Prema najnovijim prognozama naučnika, prva komercijalna elektrana koja će raditi pomoću fuzije neće biti u pogonu pre polovine ovog veka. Hladna fuzija, kao jedan od najefikasnijih načina za proizvodnju električne energije, već decenija je nedosanjani san čovečanstva, a izgleda da će to tako ostati još dugo vremena.

Fuzioni reaktor ima jednu veoma značajnu prednost nad svim drugim metodama za dobijanje električne energije: za njegov rad potrebno je gorivo čije su rezerve u prirodi praktično neisrcpne. Prva komponenta je deuterijum, izotop vodonika prisutan u vodi, a druga tricijum koji se može proizvesti iz litijuma, koga u Zemljinoj kori ima mnogo. Za razliku od fisionih reaktora koji kao gorivo koriste skupi i retki uranijum i njegove derivate, fuzioni reaktori koriste neuporedivo pristupačnije i manje opasno gorivo.

Problem radijacije, medutim, postoji i kod fuzionih elektrana, ali u daleko manjoj meri nego kod fisionih.

Biogorivo

Gorivo koje se dobija od biomase veoma je kvalitetno i dobija se sa velikom lakoćom. Najveći problem sa ovim gorivom nije u samom načinu proizvodnje, već sa neminovnim etičkim dilemama koje nastaju kada se u svetu u kome žive stotine miliona gladnih - hrana i poljoprivredni proizvodi koriste za pogon automobila.

Trenutno najveći izvor biogoriva je kukuruz, i u SAD postoji veći broj pogona koji prerađuju kukuruznu masu u gorivo. Ova praksa pre nekoliko godina dovela je do značajnog povećanja cene jestivog kukuruza u Južnoj Americi, i velikih protesta siromašnih.

Edvard Randž, stručnjak za biogorivo, objašnjava, pomalo neuverljivo, da prerada hrane u gorivo nije tako strašna kakvom se čini na prvi pogled:

- Tačno je da je taj kukuruz mogao da postane nečiji ručak, ali ostaci od prerade se pretvaraju u masu za hranjenje stoke. Tako kukuruz nastavlja da prebiva u lancu ishrane - rekao je Randž.

Energija vetra

Postoje delovi naše planete na kojima duvaju takozvani pasatni ili stalni vetrovi, i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale okeana, kao i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije predstavljaju za sada neisplativ problem za eksploataciju.

Kao dobre strane iskorištavanja energije vetra ističe se visoka pouzdanost rada postrojenja. Troškova za gorivo nema, osim instalacije i amortizacije postrojenja, i nema apsolutno nikakvog zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenljivost brzine vetra, što dovodi do toga da isporuke energije ne mogu uvek biti garantovane.