VREME JEFTINE NAFTE JE ZAUVEK PROŠLO

Izvor:   tportal.hr

Uprkos tome što su poslednjih godina otkrivena neka nova velika nalazišta nafte uz brazilske obale ili u Severnoj Dakoti, a u Kanadi povećana proizvodnja goriva iz bituminoznog peska, čini se da novi izvori jedva uspevaju da pokriju manjak koji nastaje iscrpljivanjem nekih starijih polja, objavili su naučnici

Prema novom izveštaju predstavljenom u uglednom časopisu Nature, svetska proizvodnja je još 2005. godine stala na oko 75 miliona barela dnevno i od tada stagnira.

Do današnjeg dana čovečanstvo je za potrebe savremenog načina života – od automobila do plastike – ukupno potrošilo više od trilion barela. Pod zemljom se još uvek krije oko trilion barela, međutim, za njihovo izvlačenje trebaće mnogo više novca. Zalihe jeftine nafte su iscrpljene, tvrdi u novom komentaru bivši savetnik britanske vlade hemičar David King iz Smith School of Enterprise and the Environment na Univerzitetu Oxford.

“Svetska privreda je ozbiljno uzdrmana cenama barela nafte višim od 100 dolara koje uzrokuju krizu i sprečavaju oporavak privrede', ističe King.

Britanski hemičar i njegov kolega James Murray sa Univerziteta u Washingtonu iz Sijetla ne veruju da bi ovu situaciju mogla promeniti neka nova otkrića naftnih nalazišta.

“Kada bi neko ogromno polje i postojalo, mislim da bi već bilo pronađeno”, smatra Murray.

Proizvodnja prešla u neelastičnu fazu

Autori studije tvrde da se njihovi zaključci temelje na analizi podataka agencije U.S. Energy Information Administration. Dvojac kaže da proizvodnja nafte stagnira još od 2005. uprkos tome što cene i potražnja rastu. Iz toga zaključuju da više ne postoji kapacitet za zadovoljavanje povećanih potreba bez obzira na to jesu li one rezultat političkih nemira poput onih u Libiji ili privrednog razvoja kao što je onaj u Kini.

“Ne ponestaje nam nafta, već nestaje nafta koja se može jeftino i lako proizvoditi”, pišu King i Murray.

Autori tvrde da industrijske procene rezervi zavaravaju jer se obično temelje na predviđanjima državnih kompanija koje često preteruju ili skrivaju prave informacije. U.S. Energy Information Administration na primer daje optimistične procene o povećanju proizvodnje od 30 odsto do 2030. godine na temelju pretpostavki da će novi izvori biti otkriveni. Uz to treba imati na umu da do početka isplative eksploatacije nekog novog nalazišta obično prođe između šest i 10 godina, a za to vreme neka stara nalazišta se iscrpe. Proizvodnja postojećih svetskih polja pada između 4,5 odsto i 6,7 odsto godišnje, pa se samo zahvaljujući otkrivanju novih nalazišta proizvodnja može održati na istom nivou.

King i Murray smatraju da je 2005. proizvodnja nafte već prešla iz elastične faze, u kojoj se mogla povećavati u skladu s potrebama tržišta, u neelastičnu fazu u kojoj jednostavno više nema prostora za povećanje. Rezultat je činjenica da cene luduju i na najmanje promene u potražnji.

Prema novom izveštaju, svetske rezerve uglja i prirodnog gasa još uvek su prilično velike, međutim, čini se da su i one značajno precenjene pa da se može očekivati njihovo brzo iscrpljivanje.

Krizu nisu stvorili samo bankari

Autori smatraju da su cene nafte, uz nepouzdane bankarske kredite, jedan od uzroka privredne krize koja je zahvatila svet. Kao primer navode Italiju koja je 1999. imala godišnji trgovinski suficit od 22 milijarde dolara. Od tada su se stvari toliko dramatično promenile da danas Italija ima deficit od 36 milijardi dolara. Premda deo toga otpada na povećanje uvoza iz Kine, važan udeo u problemu imaju i cene goriva. Naime, uprkos činjenici da je Italija od 1999. godine smanjila uvoz goriva za oko 388.000 barela dnevno, ona danas na gorivo troši oko 55 milijardi dolara godišnje, dok je 1999. trošila samo 12.

Par smatra da rešenje treba tražiti u efikasnijem korišćenju energije, podsticanju i usavršavanju proizvodnje nuklearne energije i stvaranju novih tehnologija za eksploataciju obnovljivih izvora. Prema njihovim procenama, za tranziciju će trebati decenije, pa je u nju potrebno krenuti što je pre moguće.





Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...