PITANJE TRENUTKA KADA ĆE SE SISTEM RASPASTI

Država preko cene grejanja vodi socijalnu politiku, skupljaju se politički poeni, brani inflacija, ne isključuju se neplatiše, uništavaju energetske kompanije i, na kraju, sve to opet plaćaju građani, samo mnogo skuplje. Ovo je, u najkraćem, zaključak koji se nameće posle izlaganja predstavnika Srbijagasa, Elektroprivrede Srbije i gradskih toplana na okruglom stolu „Srbija uoči zime“ koji je u organizaciji Balkanmagazina održan danas u Medija centru.

Okrugli sto Balkanmagazina

Prodaju jeftinije nego što kupuju

Pošto toplane prodaju toplotnu energiju jeftinije nego što plaćaju energente, a i to što prodaju teško naplate, knjiže gubitke i ne plaćaju dobavljače. U ovom slučaju najveći dobavljač je Srbijagas, koji se opet žali da gas u Srbiji treba da poskupi, a uz to mu samo toplane duguju preko sedam milijardi dinara pa ova firma pravi ogromne gubitke. Jedino što se u ovom lancu mora, to je da se gas plati Gaspromu u roku od 30 dana ili Rusi zavrću slavinu. Da bi poplaćali svoje dugove i sprečili zavrtanje slavina i toplane i Srbijagas podižu skupe kredite, zadužuju se i na kraju sve to završava kao javni dug, koji se plaća iz budžeta - odnosno od para svih obveznika. U toplanama upozoravaju da je po sadašnjoj ceni grejanja, a uz poskupljenje gasa i mazuta od dvadesetak odsto, samo pitanje trenutka kada će se sistem raspasti.

Ovo nisu jedini problemi uoči grejne sezone u Srbiji. Naime, ako poskupi gas, odnosno daljinsko grejanje, sasvim je sigurno da će se veliki broj domaćinstava okrenuti alternativi koja je uz to, kako tvrde iz Elektroprivrede Srbije i neprilično jeftina - električnoj energiji. U toj situaciji, Elektroprivreda Srbije ima male šanse da sama proizvede svu potrebnu struju za grejanje i moraće da je uvozi.

Očigledeno je da i EPS upada u cenovne makaze, jer je električna energija na regionalnom tržištu daleko skuplja nego u Srbiji, pa će i po tom osnovu ova kompanija praviti gubitke. Na svu muku, u Srbiji se dešava i nestašica uglja, pre svega "kolubare", zbog čega će i Termoelektrana Nikola Tesla imati problema sa proizvodnjom struje, a i ugalj iz okruženja stiže u smanjenim količinama, posebno onaj iz rudnika u Banovićima u BiH.

Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike istakao je da je ovo ministarstvo preduzelo mere da tržište bude snabdeveno energetnima za nastupajuću grejnu sezonu.

Grejanje na ugalj najjeftinije

"Kakvo će biti stanje sa daljinskim grejanjem zavisi od lokalnih samouprava, jer one imenuju organe upravljanja u gradskim toplanama i oni su odgovorni za grejanje. Dominantno pitanje su cene grejanja i cene energenata, odnosno njihov paritet. Cene energenata moraju biti u skladu sa realnim tržnim cenama i ne mogu biti predmet socijalne politike. Proizvodnja uglja i električne energije biće u skladu sa planovima i bilansima ali problem je u ceni uglja, jer je to najjeftiniji energent", ocenio je Dragosavljević.

Prema analizi Agencije za energetiku, grejanje prosečnog stana u Srbiji od 60 kvadrata u toku 16 sati sa temperaturom od 20 stepeni, najjeftinije je ugljem. Najskuplje je grejanje na lož ulje ili električnom energijom tokom dana.

"Grejanje na električnu energiju je jeftino, na nivou uglja, kada se greje termoakumulacionim pećima i to samo noću po jeftinijoj tarifi. Ako se samo dogreva dva sata tokom dana, troškovi grejanja rastu 40 odsto. Međutim, u slučaju nestašica drugih energenata, za očekivati je da električna energija bude zamena, što nije primereno našem elektro energetskom sistemu", tvrdi Aca Vučković iz Agencije za energetiku. Predstavnik Agencije ističe da se socijlani momenat iz cene energije mora napokon isključiti.

"Stalno se provlači problem socijale kroz energetiku. Energija će u budućnosti biti samo skuplja, zato treba definisati kome treba pomoći, ko su socijalno ugroženi, a ne da to bude pravo svih. Gas mora da se plati. Ako ga ne plate kroz cenu oni koji ga koriste, onda će morati da se plati iz budžeta, a to znači da će ga platiti i oni koji ne troše gas i oni najsiromašniji", ističe Vučković.

Gas je dominantni energent u snabdevanju gradskih toplana, ali Srbijagas u ovu sezonu ulazi sa ogromnim potraživanjima koja mogu dovesti u pitanje snabdevanje gasom. Toplane duguju Srbijagasu nešto preko sedam milijardi dinara i prema rečima Dragana Vučura, izvršnog direktora za komercijalne poslove Srbijagasa, ova potraživanja predstavljaju veliko opterećenje, jer je kompanija već platila isporučeni gas i to zaduživanjem.

"Trenutno se vode pregovori sa našim kupcima, odnosno sistemima daljinskog grejanja. Problem je i cena ruskog gasa koja je viša od priznate cene po metodologiji tarifnog sistema. Naša računica je da bi gas trebalo da poskupi 25,1 odsto, ali je Agencija za energetiku imala neke primedbe na to, pa smo došli do toga da gas treba da poskupi u proseku za 18 odsto. Za domaćinstva bi to poskupljenje trebalo da iznosi 13, a za daljinske sisteme grejanja 14 odsto", rekao je Vučur i dodao da je sa tehničke strane Srbijagas spreman za početak sezone i da će biti obezbeđeno 500 do 530 miliona kubnih metara gasa za sisteme daljinskog grejanja ove zime.


Dragan Vučur, izvršni direktor Srbijagasa, Zlatko Dragosavljević (desno), državni sekretar
u Ministarstvu rudarstva i energetike

Ako ne bude para - crni scenario

Zbog problema sa naplatom potraživanja, Srbijagas se suočava i sa problemima kod plaćanja gasa, što bi u najgorem slučaju moglo dovesti do obustave isporuka od strane Gasproma.

"Prema ugovoru, ako ne izmirimo dugove u roku od 30 dana, od poslednjeg dana u mesecu, aktivira se bankaraska garancija i dobavljač se tako namiruje. Ako se i sledeći mesec ne plati ili ne obezbedi bankarska garancija, sledi crni scenario", objašnjava predstavnik Srbijagasa.

Ukoliko gas ili daljinsko grejanje poskupi ili dođe do nestašice, prvi izbor domaćinstava biće električna energija. Ovog scenarija plaše se i u Elektroprivredi Srbije, jer domaća proizvodnja teško da može da nadoknadi povećanu potrošnju i tada je sasvim izvestan uvoz najčistijeg oblika energije. Ono što brine EPS je to što je na tržištu njena cena daleko veća od cene u Srbiji, što može dovesti do ogromnih gubitaka najveće srpske kompanije. Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom tvrdi da će biti obezbeđeno dovoljno električne energije dovoljne snage i za Srbiju i za sever Kosova.

"Zato ćemo morati da kupimo električnu energiju na slobodnom tržištu. Koliko, zavisi od proizvodnje uglja u "Kolubari" i hidrološke situacije ove zime. Ovih dana kada nema ni grejanja ni hlađenja, prosečna potrošnja iznosi oko 80 miliona kilovat časova. Tokom zime, potrošnja skače za 50 odsto, odnosno troši se 120 do 130 miliona kilovat časova. U oktobru kada noću zahladi, potrošnja skače za oko 700 megavata, što je više od najvećeg termobloka koji imamo", objašnjava Vlaisavljević.

Sa čim će se suočiti elektroprivreda u mnogome zavisi od rada Beogradskih elektrana i od toga koliko će vojvođanska domaćinstva supstituisati gas ili ugalj električnom energijom.

"Od elektroenergetskog sistema sve zavisi. Ako on iskoči, svi ostali sistemi staju, jer neće raditi kompresori, pumpe... Takođe, ni Elektromreža Srbije ne može da obavi svoju misiju bez dobrog rada proizvodnje. Proizvodni sektor je u 2009. i 2010. godini imao izuzetne rezultate. EPs je prešao gornju mrtvu tačku proizvodnih mogućnosti i dok se ne instaliraju novi kapaciteti proizvodnja može samo da pada. U "Kolubari" se smanjuje proizvodnja uglja, a od nje zavisi najveća termoelektrana Nikola Tesla. Osim toga imamo i veću potražnju za ugljem", kaže Vlaisavljević.

Uvoz struje donosi gubitke

Poskupljenje gasa sigurno će dovesti do povećane potrošnje električne energije, a u EPS-u trenutno rade analize elastičnosti supstitucije i njenih efekata. Međutim, ovo će imati i ogromne finansijske efekte na Elektroprivredu.

"Skok potrošnje ne možemo nadoknaditi sopstvenom proizvodnjom. Mi ćemo morati da kupimo za pet i prodajemo za tri dinara. Gubici će se meriti desetinama miliona dinara", upozorava Vlaisavljević.

Prema njegovim rečima, izgubljena dobit Elektroprivrede Srbije zato što struju prodaje po depresiranim cenama u Srbiji, umesto na slobodnom tržištu u okruženju, iznosi 450 miliona evra godišnje. Drugim rečima, kada bi svi kupci električne energije kupovali od nekog drugog umesto od EPS-a, morali bi da plate blizu pola milijarde evra više.

"U Srbiji je 46 odsto tržišta liberalizovano, odnosno svi veliki kupci mogu da kupuju električnu energiju na regionalnomm tržištu, ali to ne rade. Jasno je i zašto, nigde nema tako jeftine električne energije kao u EPS-u", ocenjuje Vlaisavljević.

U Udruženju toplana Srbije ističu da su tehnički spremni za grejnu sezonu. Finansijski, međutim, nisu. Dejan Stojanović, predsednik UO ovog udruženja ističe da će grejanja biti, ali pitanje je po kojoj ceni. Ako država ne dozvoli poskupljenje, onda je pitanje do kog datuma će sistem daljinskog grejanja izdržati.

"Za sezonu toplanama treba ukupno 530 miliona kubnih metara gasa, 157.000 tona mazuta i oko 300.000 tona uglja. Po sadašnjim cenama to košta 300 miliona evra. Tehnički smo spremni, ali disparitet cena grejanja i energenata nam je ogroman problem. Ako dođe do poskupljenja gasa, a mazut je od oktobra prošle godine poskupeo za 28 do 30 odsto, mi ne možemo da izdržimo sa ovom cenom grejanja. I po sadašnjoj ceni gasa od četiri evrocenta po kubnom metru, grejanje po kvadratnom metru bi trebalo da košta 77 dinara, a toplane naplaćuju oko 66 dinara u proseku. Ukoliko bi gas poskupeo za 20 odsto, ekonomska cena grejanja po kvadratnom metru bi se popela na preko 90 dinara. Moraju da se formiraju tarife za toplotnu energiju, kao što postoje za električnu ili gas, i onda će se tačno znati koliko košta i ko plaća razliku u ceni", ističe Stojanović.

Sa starim dugovima u novu sezonu

Toplane već vuku dug od prošle sezone prema Srbijagasu od preko sedam milijardi dinara, dok potražuju od potrošača oko pet milijardi. Kako sami direktori toplana priznaju, prošlu sezonu do kraja je izvukao Srbijagas koji je morao da se zaduži kako bi platio gas koji nije mogao da naplati od njih. S druge strane, lokalne samouprave od kojih zavisi da li će grejanje poskupeti, neće ni da čuju zbog socijalnog mira i politike. Ipak, ono što bi toplane mogle da urade, to je bolja naplata. Međutim, oni se pozivaju na stare instalacije u starim zgradama zbog čega se ne može utvrditi ko koliko troši, pa su im, kako kažu, ruke vezane.

Petar Vasiljević, direktor Beogradskih elektrana kaže da su ugovorili i kupovinu uglja i mazuta, ali ostalo je da se ugovori "samo" nabavka gasa, koji čini 82 odsto potrebnih energenata. Beogradske elektrane ulaze u ovu zimu sa preko četiri milijarde dinara prošlogodišnjeg duga Srbijagasu, a za narednu im treba gasa u vrednosti 120 miliona evra.

"Vode se razgovori između našeg osnivača, grada Beograda, ministarstava i Srbijagasa oko pokrića ovog duga i kako sam čuo blizu su dogovora. Za godinu dana, cena gasa je povećana za 30 do 35 odsto, a cena grejanja nije promenjena. Jedan od načina da smanjimo troškove je povećanje efikasnosti. Domaćinstvo u Beogradu troši oko 130 kilovat časova po metru kvadratnom godišnje što nije preterano. Ali mi ćemo se truditi da smanjimo to na 100, a zatim i na 60 do 70 kilovatčasova po kvadratu", kaže Vasiljević.

Jedno od rešenja bi moglo biti instaliranje opreme za merenje potrošnje i uvođenje sistema plaćanja po isporučenoj toplotnoj energiji. Direktor Beogradskih elektrana ocenjuje da se potrošnja u objektima koji su to već uveli smanjila i do 30 odsto. Na taj način, potrošači bi sami kontrolisali koliko potroše i ponašali bi se mnogo racionalnije.

"Ugradnja te opreme košta 250 evra. Za prosečan stan od 60 kvadrata, ta investicija pri ovoj ceni bi se isplatila za 4,2 godine, a po ekonomskoj ceni grejanja za 2,5 godine", napominje Vasiljević.

Prema rečima Vojislava Vuletića, predsednika Udruženja za gas, gas je energent 21. veka iz kog se vrlo efikasno dobija energija.

"Treba voditi politiku da se štedi i da se što manje uvozi. Kako vidimo, svi su spremni, a niko nema para. Za kupovinu gasa na evropskom tržištu trebaju pare domah, a mi ruski gas ipak plaćamo odloženo. Mislim da ne bi trebalo da se igramo na berzi, jer bi moglo da izađe još skuplje, ali bi bili u opasnosti i da narušimo saradnju sa velikom kompanijom kakva je Gasprom", upozorava Vuletić.

Ko se greje na ugalj plaća dva puta

Zlatko Dragosavljević ističe da oni koji se greju na ugalj dva puta plaćaju grejanje.

"Oni plate svoj ugalj, a onda plate i za komšiju koji se greje na gas i ne plaća ga. Tako se faktički subvencionišu oni koji se greju na najkomforniji način, na račun onih koji se greju na ugalj, to nema nigde na svetu", kaže državni sekretar u Ministarstvu energetike,

Milan Jakovljević, zadužen za proizvodnju uglja u EPS-u. On upozorava da će dugoročno posmatrano, biti problema u snabdevanju ugljem i u Srbiji i u okruženju.

"EPS pokriva 60 odsto tražnje uglja u Srbiji. Količine suvog uglja nismo smanjili, ali je njegova proizvodnja sve skuplja, što utiče i na cenu električne enrgije i na toplane. Takođe, EPS se suočava sa manjkom investicija, a investicioni ciklus u rudnike uglja traje pet do šest godina. Ako se na vreme ne investira posledice se vide kasnije. Imamo i probleme sa eksproprijacijom zemljišta kod Vreoca i nadam se da će država tu da nam pomogne", kaže Jakovljević.

Remonti na veresiju

Zoran Božović, zadužen za remonte u EPS-u tvrdi da remonti teku po planu, da je 75 odsto termosektora remontovano, ali i da je tek 25 odsto hidro postrojenja prošlo remonte.

"Priliv novca utiče i na remontovanje, ipak neke remonte smo uradili a da nismo još platili. Dugujemo oko tri do četiri milijarde dinara isporučiocima opreme za remont postrojenja", kaže Božović