NASTAVAK PROIZVODNJE U ŽELEZARI KAD SE OBNOVI PLOVIDBA DUNAVOM

Posle prestanka hladnog talasa i kada bude dozvoljena plovidba Dunavom treba očekivati nastavak proizvodnje u Železari Smederevo, izjavio je juče predsednik Skupštine društva železare Predrag Umičević.

On je precizirao da će baržama sa rudom i koksom biti potrebno desetak dana da stignu iz bugarske luke Burgas do Smedereva, kako bi se nastavila proizvodnja u železari.

Prema rečima Umičevića, najvažniji zadatak menadžmenta fabrike sada je da osigura nastavak proizvodnje, a operativno rukovodstvo železare je juče utvrdilo dinamiku nabavke repromaterijala.

"Zaleđeni Dunav ne dozvoljava da brodovi sa rudom i koksom stignu u Luku Smederevo i zbog toga je obustavljena proizvodnja. Takođe je od Štaba za vanredne situacije preporučeno je smanjene potrošnje električne energije, pa je i to uticalo na smanjeni obim proizvodnje", objasnio je Umičević koji je i gradonačelnik Smedereva.

On je ukazao i da će deo repromaterijala, nakon poboljšanja vremenske situacije, stići železnicom. Očekuje se oko 70 kompozicija iz raznih pravaca.

Najveći deo repromaterijala za proizvodnju u železari biće prevezen Dunavom, iz Luke Burgas, gde čeka roba koju je kompanija ranije uplatila.

Umičević je rekao da je trenutna situacija "jako nepovoljna za kompaniju" , pogotovo kad se ima u vidu da železara ima kupce za određene vrste proizvoda i oni čekaju tu robu.

On je izrazio optimizam oko nalaska novog strateškog partnera za železaru, uz napomenu da Vlada Srbije sa nekim zainteresovanim kupcima već razgovara.

Ukoliko dođe do poboljšanja situacije na svetskom tržištu čelika i rasta cene tog proizvoda to će svakako "približiti novog kupca fabrici", tvrdi Umičević.

Tihi hod

U Direkciji Železare Smederevo saopštili su da je u toj fabrici trenutno, nakon što je druga visoka peć 10. februara stavljena u režim "tihog hoda", angažovan broj radnika dovoljan da radi na održavanju i zaštiti opreme.

U železari nisu, međutim, mogli da preciziraju koliki će broj od ukupno 5,4 hiljade zaposlenih koristiti plaćeno odsustvo i odmor, a koliko će radnika biti angažovano za održavnje opreme.

Lideri dva od tri reprezentativni sindikata u kompaniji Ju-Es-Stil ranije su izjavili za Tanjug da je posle odluke vlade da preuzme Železaru Smederevo od američke kompanije, najvažnije očuvanje radnih mesta u toj fabrici koja je, dok je radila punim kapacitetom, učestvovala sa oko 14 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Ex-yu

Problemi sa kojima se sada suočava Železara Smederevo nisu, zaobišli i sve druge železare na prostoru bivše Jugoslavije, jer je u nekima od tih fabrika već obustavljena proizvodnja, ili postoji verovatnoća da se to uskoro, pod pritiskom tekuće krize, dogodi.

Američka kompanija CMC je, naprimer, krajem protekle godine zatvorila železaru u hrvatskom gradu Sisku i otpustila više od 900 zaposlenih u toj fabrici.

Bezmalo 30 firmi u Sisku, čije je poslovanje bilo "naslonjeno" na lokalnu železaru, je odmah nakon njenog zatvaranja, takođe prestalo da radi, a sve nade da će se pronaći spas za ugrožena preduzeća i železaru su ugašene kada je propao konkurs za preuzimanje sisačke železare.

Bankrot u Nikšiču

U bivškoj Jugoslaviji vrlo poznata železara u Nikšiću je zvanično proglasila bankrot početkom novembra prošle godine, a rukovodstvo železare u Zenici javno je izrazilo bojazan da bi i ta fabrika mogla uskoro da prestane sa radom, jer je njen vlasnik - luksemburški "Arcelor" - nezadovoljan stalnim zahtevom vlade u Sarajevu da se u ranije obećanim rokovima ispune sve ekološke norme.

Kompanija "Arcelor", čiji je vlasnik poznati indijski mega - koncern "Mital", već je zatvorila pogon u Španiji, a postoji nagoveštaj da bi se to moglo deseti, u slučaju daljeg gomilanja gubitaka, takođe sa pogonima u Belgiji.

I deo železare u Skoplju, u kojoj "Mittal" imao udeo od pre 14 godina, takođe je suočen sa problemima, jer valjaonica i neka druga postrojenja posluju, već u dužem razdoblju , na granici rentabilteta. Na svetskom tržištu čelika u sada je u toku rat pomoću cena. Proizvođači iz Ukrajine i Rusije prodaju tonu tog proizvoda za oko 500 dolara, što je, naprimer, 50 do 100 dolara manje od cene po kojoj je čelik nudila svederevska železara dok je bila u rukama američkog Ju Es Stila.