NABUKO JE MRTAV

Otkako je u Ankari u julu 2009. godine potpisan međudržavni sporazum za gasovod Nabuko, kapaciteta više od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ovaj projekat je ugrozilo nekoliko događaja i odluka turskih vlasti.

Zbog ponovnih sporova između Rusije i Ukrajine o ceni gasa, koji su izazvali prekide u dostavljanju ovog energenta potrošačima u Evropi čelnici Evropske unije u Briselu su odlučili da pokrenu projekat Južnog gasnog koridora, čiji je Nabuko ključni element.

U decembru Turska je odobrila Rusiji da gasovod Južni tok prolazi preko njenih crnomorskih voda, a izgradnja tog gasovoda, kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje treba da počne ove godine.

“Nabuko je bio u komi daleko pre dogovora o Južnom toku”, ocenio je Necdet Pamir, bivši zamenik direktora turske energetske kompanije TPAO.

“Niko se ne usudi reći da je Nabuko mrtav”, dodao je.

Turska je u decembru, takođe, potpisala sporazum s Azerbejdžanom o gradnji gasovoda Trans - Anadolija, podstičući time nove sumnje u izvodljivost Nabuko gasovoda, koji od samoga početka ima poteškoća s osiguranjem dovoljnog obezbeđivanja gasom.

Službeno, Turska, jedan od šest partnera, projekat i dalje podržava.

“Nastavljamo napore da taj projekat postane realnost”, rekao je nedavno turski ministar energetike Taner Yildiz.

Stručnjaci u to ozbiljno sumnjaju.

“Turska nije doista ušla u igru”, rekao je Andrew Neff, stručnjak konsultantske kompanije IHS Global Insight.

Ross Wilson, bivši američki konzul u Turskoj, a danas šef Centra Dinu Patriciu Eurasia u SAD, smatra da Turska, nakon potpisa s Rusijom, može povećati “svoju težinu za pregovore” sa Evropljanima oko njihovog Južnog koridora.

Taj koridor može uključivati Nabuko, gasovod TAP (The Trans Adriatic Pipeline) ili Interkonektor (ITGI). Poslednja dva polaze od Turske prema Italiji i već su izrazili želju da sarađuju s Trans - Anadolijom.

“Nabuko je nepotpun projekat, od samoga početka”, smatra Mete Goknel, bivši direktor turske nacionalne kompanije za distribuciju Botas, jednog od partnera u projektu. “Ko će staviti gas u gasovod?”, pita se.

Elnur Sultanov, stručnjak za energetiku iz Azerbejdžana smatra da je projekat Jugoistočnog evropskog gasovoda (SEEP), za koji se zauzima britanski BP, “najbolje moguće rešenje”.

Kao i Nabuko, gasovod bi išao do Austrije, ali uz manje troškove, manjeg kapaciteta i koristeći postojeću infrastrukturu.

Što god bilo, stručnjaci napominju da čak i s projektom kakav je Nabuko Evropa neće moći bitno smanjiti zavisnost od Rusije. Po procenama BP-a, “evropski uvoz gasa udvostručiće se 2030. godine”.