Poplave ukazale na neophodne reforme u EPS-u

Zoran Knežević

Probleme u poslovanju Elektroprivrede Srbije, koji su posledice poplava, ali i oni koji su nagomilani višegodišnjim netržišnim poslovanjem, mogu da reše povećanje stepena naplate isporučene energije i smanjenje troškova poslovanja - gde god je to moguće. Poskupljenje struje biće poslednja mera kojoj će rukovodstvo EPS-a pribeći. “Neophodno da se što pe krene u korporativizaciju, da se tačno utvrde stepeni odgovornosti rukovodstva pojedinih delova kompanije kako bi se njome moglo efikasnije upravljati”, ocenio je Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a na jučerašnjoj konferenciji Balkanmagazina “Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije”.

Elektroprivreda Srbije neće uputiti zahtev za poskupljenje električne energije sve dok se ne iscrpe sve druge mogućnosti saniranja šteta nastalih u majskim poplavama, rekao je v.d. direćtor EPS-a Aleksandar Obradović tokom diskusije na jučerašnjoj konferenciji Balkanmagazina “Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije”.

Obrazlažući ovaj stav Obradović je naveo da procene pokazuju da ni “agresivnije povećanje cena električne energije ne može da reši pomenute problem”.

Direktor EPS-a je naveo da probleme u poslovanju kompanije izazvane poplavama ali i nagomilanim višegodišnjim netržišnim poslovanjem mogu da reše povećanje stepena naplate isporučene energije i smanjenje troškova poslovanja - gde god je to moguće.

“Efekat poskupljenja električne energije u ovoj godini može da bude između jedne trećine i jedne polovine potrebnih sredstava, pa će se kompanija fokusirati na druge mere. Korekcija cene struje može imati samo dugoročan efekat na popravljanje poslovanja EPS-a. Problem je što Srbija troši dva do tri puta vise električne energije po visini primenja u odnosu na prosek u EU, a što je dugoročno neodrživo. Najpre ćemo sačekati da vidimo koliko ćemo sami moći da izdvojimo sredstava za saniranje štete, koliko ćemo dobiti iz donacija i koliko će dati država. To ćemo znati za oko dve nedelje, kada se završi donatorska konferencija u Briselu za pomoć Srbiji od posledica polava. Tada ćemo znati da li je, uopšte, potrebno poskupljenje struje i za koliko”, rekao je Obradović ističući da su fiksni troškovi EPS-a ogromni, da tu može mnogo da se uštedi, ali da to ne dovoljava sadašnja preglomazna i neefikasna organizaciona struktura kompanije. “Zato je neophodno da se što pe krene u korporativizaciju, da se tačno utvrde stepeni odgovornosti rukovodstva pojedinih delova kompanije kako bi se njome moglo efikasnije upravljati”, ocenio je Obradović.

Štete od poplava obesmislile su i biznis plan EPS-a za ovu godinu, ali će novi moći da se uradi tek kada se budu znali pouzdani podaci o realnoj šteti (a što će biti poznato tek kada se sva voda povuče sa poplavljenih kopova) kao i koliko će sredstava biti dobijeno iz spoljnih izvora.

Procenjana i realna šteta

Govoreći o šteti koju je EPS pretrpeo u nedavnim poplavama Obradović je rekao da je cifra od 120 miliona evra kojom se operiše samo procena.

“Stvarnu štetu znaćemo tek kada se sva voda povuče da kopova. Kada su vam potopljeni bageri to zanči da sva elektronika, automatika i još neki sistemi nisu više upotrebljivi. Kada se voda povuče znaćemo da li je bilo još nekih oštećenja, koliko će vremena i sredstava trebati da se sve očisti od mulja, da li će povlačenje vode i mulja eventulano značiti prevrtanje i fizička oštećenja na bagerima i prenosnim sistemima”, kaže Obradović navodeći da EPS trpi i posrednu štetu, jer poplavljeni kopovi, zastoj u proizvodnji i oštećeni prenosni kapaciteti zahtevaju povećan uvoz struje. Usled odgovornog odnosa prema potrošačima EPS sada pojačano uvozi struju, štedeći svoje resurse, kako bi se obezbedilo da se na deponijama termoelektrana tokom leta i jeseni uskladišti što vise uglja - kao rezerva za predstojeću zimu, kada je potrošnja struje i najveća.

“Srbije trenutno proizvodi 45.000 tona uglja dnevno, što je tek polovina prosečne proizvodnje pre poplava. Kako će se stvari razvijati do sledeće zime zavisiće umnogome i od situacije sa gasom u Ukrajini, ali i od vremenskim prilika. Ipak, mi činimo sve što je u našoj moći da, koliko toliko, spremni dočekamo zimu”, rekao je Obradović.

Loše smo se osigurali

Govoreći o posledicama polava iz ugla osiguranja Zoran Blagojević, član Izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja a.d., rekao je da kompanije u Srbiji, pa i EPS kao javno preduzeće, iz toga treba da izvuku pouke kako i ubuduće ne bi imali velike štete usled prirodnih katastrofa.

“Sada je pravo vreme da se preispitaju modeli osigiuranja kompanija kao što su EPS, EMS i sa njima povezana preduzeća. Potreno je pažljivo defiinisati šta se osigurava i ići na to da osiguranje bude realno. Činjenica je da je direktna štete od poplava donela i donosi indirektnu štetu u gubicima, usled otežanog poslovanja, što sada ne može nadoknaditi osiguravajuća kuća. Postoje i takvi modeli, ali oni zahtevaju drugačije učešće u osiguranju”, objasnio je Blagojević.

Kao primer Blagojević je naveo TENT, koji ne može ni da zaključi osiguranje od indirektne štete jer ta kompanija ne proizvodi ugalj, koji joj je potreban. Naime, sada TENT nema dovoljno uglja za proizvodnju struje, jer je štetu pretrpela druga firma, koja se bavi eksloatacijom uglja. Zato je Blagojević predložio da se prilikom budeuće reaorganizacije EPS-a vodi računa i o takvim stvarima.

Direktor Obradović je ocenio da je osiguranje kompanije i njenih delova od šteta rađeno pogrešno i da je Vlada odobrila raspisivanje tendera za izbor kompanije koja će ubuduće osiguravati EPS i njene delove od šteta pa i onih uzrokovanih prirodnim katastrofama.

Sanja Tucaković, direktor PD Centar d.o.o. iz Kragujevca je prokomentarisaal da osigiravajuće kuće nemaju dovoljno detaljno razrađene uslove osiguranja kompanija poput EPS-a, i da one treba da porade na tome. Takođe, Tucakovićeva je zauzela stav da u EPS-u treba da postoji posebna celina koja će se baviti samo analizom i nalaženjem najboljih modaliteta za osiguranje imovine i poslovanja kompanije i njenih delova.

EU koči EPS zbog termokapaciteta

Prof dr Petar Đukić sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu ocenio je da su tokom polava u EPS-u najbolje reagovali zaposleni, koji su uspeli da očuvaju sistem, ali da u Srbiji i dalje opstaju inertne i birokratizovane structure, koje onemogućavaju da se stvari menjaju na bolje. Prof Đukić je predložio da se u EPS-u, što pre, uradi održiva revitalizacija kapaciteta kako bi sistem mogao da odgovori potrebama, ali i da se postojeća situacija iskoristi kako bi se sistem menjao iz korena.

S tim u vezi Obradović je ocenio da u Srbiji uopšte nije moguće govoriti o energetskoj efikasnosti jer je EPS “najveća toplana”: proizvodi 70 odsto struje iz uglja a potom se ta ista električna energija uglavnom koristi za grejanje, pri čemu se gubi 70 odstoenergije. S druge strane, naveo je Obradović, zbog politike EU da se ne finansiraju energetski kapaciteti koji kao sirovinu korite fosilna goriva, Srbija ne može računati ni na strane investicije u modernizaciju i proširenje elektroenergetskih sistema. Time zemlja postaje još ranjivija sa aspekta energetske bezbednosti.

Ocenjujući kako će orijentacija Srbije na termokapacitete uticati na odluku donatora da pomogne obnovu poplavama narušenog elektroenergetskog sistema zemlje Obradović je rekao da ćemo zbog globalne orijentaciuje Brisela na čistu energiju sada ići na zahteve za humanitarnu pomoć.

“Mnogi koji žele da nam pomognu zajedno sa nama traže modalitete da nam obobre sredstva, kojima bismo obezbedili uspostavljanje elekroenergetske stabilnosti i sigurnog snadevanja strujom. Sigurno je da sada nećemo dobiti sredstva za nove kapacitete, posebno u termo sektoru, ali to sada i nije ni zahtev ni prioritet”, rekao je direktor Obradović.

Struje jedva dovoljno i uz redovno snabdevanje gasom

Na pitanje Branislave Zibić iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine da li EPS može da nadoknadi povećane potrebe za strujom koji bi mogli nastati tokom zimskog perioda usled eventualnih problema zbog smanjenja dotoka gasa, ako ukrajinska kriza eskalira Obradović je rekao da EPS već sada nema dovoljno energenata za prizvodnju struje i da je zbog toga situacija veoma složena.

On je takođe naveo da se ne isplati gradnja elektrana na gas ukoliko je njegova cena veća od 300 dolara za 1.000 kubika gasa, kao ni da to nije u skladu sa generalnom evropskom energetskom politikom.

Za energetsku efikasnost potrebni sistem i pare

Prof. dr Milovan Studović je istakao da Srbija iz akutuelne situacije treba da izvuče pouku i uradi ono što su mnoge zemlje uradile posle energetskih kriza u prošlosti.

“Neophodno je da se sada postave ciljevi, izgradi institucionalni sistem i obezbede fondovi iz kojih će se pomoći podizanje stepena energetske efikasnosti i smanjenje korišćenja energije po bilo kpojoj referentnoj jedinici”, rekao je profesor Studović.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...