EU mora prihvatiti da je Južni tok evropski projekat

Miloš Obradović

Evropska unija će morati da prihvati Južni tok kao evropski projekat i da ukloni veštačke prepreke njegovoj izgradnji. Srbija treba da se fokusira na eksproprijaciju zemljišta za gasovod, saniranje Srbijagasa i da počne da radi. Bilo bi loše kada bi neko inicirao nove pregovore, jer nemamo vremena da čekamo, poručili su stručnjaci sa konferencije Balkanmagazina „Značaj Južnog toka za Srbiju: nova energetska infrastruktura Evrope“.

Južni tok predstavlja najveću sistemsku investiciju i ne sme se odlagati sa njegovom izgradnjom, poruka je sa okruglog stola „Značaj Južnog toka za Srbiju: nova energetska infrastruktura Evrope“ u organizaciji Balkanmagazina, na kome su eksperti razmatrali značaj i koristi ovog panevropskog gasovoda za Evropu, region jugoistočne Evrope i Srbiju.

Rusija i Evropska unija će naći rešenje u vezi primene Trećeg energetskog paketa i taj problem je više medijski napumpan nego što je stvarno ozbiljan, smatra Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta i nekadašnji pomoćnik ministra energetike.

„U EU postoje izuzeci iz Trećeg energetskog paketa. Pitanje je metodologije unutar EU da se ovaj status dodeli i Južnom toku. Ja znam za pet cevovoda koji su izuzeti iz Trećeg energetskog paketa, a poslednji je gasovod TAP, koji je izuzet iz evropskih propisa narednih 25 godina. Postoji procedura koju EU zahteva, kako bi se dobila saglasnost regulatornih tela zemalja kroz koje gasovod prolazi i da se na osnovu tih saglasnosti podnese aplikacija za izuzeće. Ovo je više medijski eksponirano nego što stvarno postoji problem koji se neće rešiti u razgovorima između Rusije i EU. Koliko EU zavisi od ruskog gasa, toliko i Rusija zavisi od pouzdanog kupca“, poručio je Sokolović.

Prema mišljenju Kostisa Stambolisa, izvršnog direktora Instituta za energetiku Jugoistočne Evrope iz Grčke, EU je bila pristrasna prema gasovodu Nabuko, pa kada on nije realizovan „postala je ogorčena na ostale projekte kao što su Južni tok i TAP. Južni tok, kada bude završen, biće najveći gasovod na svetu ikada napravljen, a Evropska unija će morati da prihvati ovaj gasovod kao evropski projekat i ukloni veštačke prepreke njegovoj izgradnji. EU je napravila listu od 200 projekata, koji će imati političku, a neki od njih i finansijsku pomoć Unije, ali je Južni tok izostavljen sa te liste“, naveo je Stambolis, dodajući da realizacija ovog projekta nije finansijsko već političko pitanje budući da su akcionari sa 50 odsto udela u Južnom toku i zapadnoevropske kompanije, italijanski Eni, francuski EDF i nemački Vinteršel, koji je deo BASF-a.

Nezasluženo loš imidž

Za region Jugoistočne Evrope Južni tok neće značiti rešenje svih ekonomskih i energetskih problema, ali će svakako značiti veće količine gasa do 2020. godine, veću energetsku bezbednost i likvidnost tržišta, koja će se postići interkonekcijama, što će doprineti stvaranju tržišnih cena van dugoročnih ugovora.

Južni tok u Srbiji je nezasluženo stekao loš imidž i razlog za to je loše vođenje međudržavnih pregovora sa naše strane, smatra Srboljub Antić, ekonomista i bivši predstavnik Srbije u MMF-u, kao i bivši ministar energetike u prelaznoj vladi Srbije posle 2000. godine.

„Tome doprinose alarmantno finansijsko stanje u Srbijagasu i česte nesuglasice sa nadležnim ministarstvom. Takođe loše vođeni pregovori oko dva elementa međudržavnog sporazuma doveli su do kratkoročnih troškova i dugoročnih benefita. Troškove smo uglavnom podneli, a najveći benefit, gradnja i korišćenje Južnog toka, tek je pred nama. Treba što pre početi i završiti ovaj projekat, bez obzira na pregovore Rusije i EU, jer to je jedina velika sistemska investicija u Srbiji, nekoliko puta veća od ukupnih stranih investicija ove godine“, ocenio je Antić.

Spor između Rusije i EU je nastao zbog energetskih propisa tzv. Trećeg energetskog paketa, prema kome je sporno vlasništvo gasovoda, prema kome Gasprom ne može istovremeno biti i proizvođač i distributer gasa, kao i da se trećim licima mora obezbediti nediskriminatorni pristup gasovodu.

Antić ističe da EU pokušava da uvuće Gasprom u regulatornu zamku, odnosno da menja regulative, i to nakon što su ugovori potpisani, što investitora stavlja u lošiji položaj.

„Mislim da će Rusija i EU naći dogovor, kao što su uglavnom nalazili u sličnim situacijama. Srbija nije član EU i ne bi trebalo da zauzima jake stavove, niti imamo kapacitet da se geostrateški nadmudrujemo. Treba da se fokusiramo na eksproprijaciju zemljišta za gasovod, saniramo Srbijagas i počnemo da radimo. Bilo bi loše kada bi neko inicirao nove pregovore, jer nemamo vremena da čekamo”, poručio je Antić, dodajući da će Južni tok verovatno biti profitabilan i da je „to jako dobra vest za Srbiju”.

I Evropskoj uniji je od koristi da reši ovaj problem, jer po rečima Antića, priča sa obnovljivim izvorima energije ima svoje limite, ne samo na strani ponude već i tehničke limite u efikasnosti proizvodnje, ali i visoku cenu. Jer, zemlje koje su veliki izvoznici već imaju problem visoke cene energenata a niz zemalja EU je u krizi, pa neće moći da finansiraju subvencije za energiju iz obnovljivih izvora.

Stručnjaci okupljeni na konferenciji Balkanmagazina su konstatovali da novi način dobijanja gasa iz škriljaca, koji je zaživeo u SAD, teško može igrati važniju ulogu u Evropi, jer su ovde mnogo jače ekološke organizacije nego u EU. Tako je, na primer, u Francuskoj ova tehnologija zaustavljena, dok bi Poljska, koju je zaobišao Severni tok, mogla biti prva evropska zemlja koja će na ovaj način dobijati gas.

Evropa se nalazi u situaciji da su njeni domaći izvori gasa u stalnom padu, čime se povećava zavisnost od uvoza gasa. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, koje je naveo Sokolović, do 2030. godine potrošnja domaćeg gasa u Evropi će biti oko 20 odsto ukupne potrošnje, odnosno oko 590 milijardi kubnim metara (uz ozbiljan pad domaće proizvodnje od oko 50 odsto), što znači da će oko 80 odsto gasa Evropa morati da uvozi. Sokolović ističe da je tokom poslednje dve, tri godine evidentno smanjenje potrošnje gasa od oko dva odsto ali da, istovremeno, imamo povećanje uvoza u istom procentu.

Prema Sokolovićevim rečima, evropska nalazišta gasa se brzo prazne a nade u jeftin gas iz škriljaca, koji bi u Evropu stizao iz SAD nemaju mnogo osnova jer, Amerikanci većinu terminala grade za snabdevanje Japana i Kine.

Slaba potrošnja gasa

Sokolović ocenjuje da su Srbija i region i u prošlosti pokušavali da izgrade alternativno snabdevanje gasom i da su u opticaju bili brojni planovi za izgranju gasovoda i naftovoda, ali da ih nije mnogo realizovano.

„Nisu samo ekonomski i energetski razlozi bili odlučujući, često su i politički razlozi imali uticaja da li će biti nekog projekta. Moj utisak je da oni nisu realizovani jer se radilo o megaprojektima od najmanje dve, tri milijarde evra, kao i zbog toga što je ekonomska sigurnost tih projekata bila mala. U svim analizama se polazi od toga da na kraju cevi postoji potrošnja, ali i da zemlje u tranzitu imaju adekvatnu potrošnju gasa. Kada se sabere potrošnja gasa u regionu, osim Rumunije i Grčke, od oko devet milijardi kubnih metara ,onda se vidi zašto su šanse za realizaciju projekata jako male”, objašnjava Sokolović.

Srbija je pokušala sa alternativom monopolu mađarskog gasovoda - povezivanjem gasnih mreža Hrvatske i rumunije preko Srbije. Došlo se i do identifikovanja tačaka konekcije na nivou vlada Srbije i Hrvatske, ali se stalo. Takođe je već 10 godina, samo u papirima, u opticaju gasovod Niš-Dimitrovgrad sa kapacitetom od dve milijarde kubnih metara. Ali, pita se Sokolović, „sa potrošnjom Srbije od dve do 2,5 milijarde kubnih metara gasa godišnje postavlja se pitanje šta će nama toliki kapaciteti, kada je kapacitet mađarskog gasovoda 6,8 milijardi kubnih metara gasa.”

Podsećajući da se, takođe, razmišljalo i o širenju Plavog potoka, tako što bi se sprovela cev preko Bugarske i Srbije, kapaciteta 20 milijardi kubnih metara, Sokolović konstatuje da ni to nije realizovano.

Mitovi i poluistine

„Pravac Južnog toka preko Srbije je nešto što nas je pogodilo u najboljem smislu reči. Konačno, ovaj projekat će obezbediti Srbiji alternativno snabdevanje, da bude tranzitni pravac i moguće energetsko čvorište, odakle će se granati cevovodi prema Makedoniji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj“, napomenuo je Sokolović.

Ovako velike energetske projekte često prate i mitovi ili poluistine, koji se oko njih formiraju i, donekle, zamagljuju stvarni značaj. Kostis Stambolis navodi nekoliko mitova o gasovodima, koji će, navodno, rešiti energetsku bezbednost Evrope. Jedan od mitova je da će Južni tok rešiti sve energetske probleme Jugoistočne Evrope i da će nas preplaviti jeftin gas. Drugi mit je da će gasovod TAP diversifikovati snabdevanje gasom Evrope. Treći je da će gas iz kapsijskog regiona odlučujuće smanjiti zavisnost od ruskog gasa, a četvrti da će Evropa biti poplavljena jeftinim tečnim naftnim gasom iz Amerike.

„Južni tok je veliki projekat i pporaviće energetsku bezbednost. Južni tok je od istog ili većeg strateškog značaja od Severnog toka, koji već radi, i na koji EU nema primedbe. Južni tok neće rešiti sve energetske probleme JIE, ali će obezbediti dodatni gas, koji će omogućiti dugoročni razvoj“, ističe Stambolis.

Ovaj međunarodni stručnjak navodi da se mogu čuti i neke poluistine, kao što je ona da će geopolitički značaj Balkana biti ojačan izgradnjom gasovoda.

„To je donekle tačno“, smatra Stambolis, „ali, on neće rešiti probleme slabe ekonomije i niskog standarda.“

U 2012. godini EU je potrošila 513 milijardi kubnih metara gasa. Jedna trećina dolazi iz Severnog mora, Nemačke, Holandije i Norveške. Oko 270 milijardi kubnih metara je uvezeno, a polovina iz Rusije i oko 70 milijardi kubnih metara je TNG, što je tri puta više nego pre 15 godina. Prema projekcijama, Rusija će i narednih godina snabdevati Evropu sa 40 do 45 odsto neophodnog prirodnog gasa.

Stambolis ističe i kakav je konkretno značaj alternativnog pravca snabdevanja. Grčka, jednim delom, nabavlja gas iz grčko - turskog gasovoda ali, prema rečima Stambolisa, kada je prošle nedelje zahladnelo, Turska je obustavila isporuku gasa. I, Grčka je tad pokušala da taj manjak nadoknadi dodatnim isporukama TNG, što je moguće zahvaljujući terminalima za tečni naftni gas.

Gas iz Južnog toka jeftiniji 10 odsto

Dušan Daković iz Agencije za energetiku republike Srbije (AERS) je, pozivajući se na analizu agencije Rojters, rekao da je ekonomska isplativost Južnog toka nesumnjiva. Rojters je, na osnovu poređenja sa cenom transporta gasa preko Ukrajine, došao do zaključka da će transport ruskog gasa ka Evropi Južnim tokom biti 10 odsto jeftiniji. Došli su i do računice da će za krajnjeg kupca gas koštati od 10 do 15 dolara po milionu britanskih termalnih jedinica.

„Projekat je isplativ i za prodavca i za kupca, samo je pitanje kako će ko istrgovati“, ocenjuje Daković.

Stamolis, takođe, smatra da će transport gasa Južnim tokom biti jeftiniji ali ističe da to ne znači da će gas 2018. ili 2019. godine biti jeftiniji nego sada.

„Ugovori o prodaji gasa vezuju se za cenu nafte. Tako će verovatno ostati i ubuduće, a koliko će nafta koštati za pet godina niko ne zna,“ kaže Stambolis.

Radna mesta

Kao korist od Južnog toka često se pominje podsticaj industriji i rast zaposlenosti. Ipak, od toga ne treba očekivati čuda, smatraju stručnjaci. Na primeru  već izgrađenih gasovoda Stambolis je izneo procene koliko ljudi u Srbiji bi moglo da dobije posao na Južnom toku.

„Na svaki kilometar gasovoda otvaraju se, u proseku 2,2 nova radna mesta. U Srbiji bi to značilo oko 1.000 radnih mesta, direktno na izgradnji gasovoda. Posredno može se računati na ukupno 2.000 do 2.500 radnih mesta. Nakon izgradnje u Srbiji će, verovatno, na Južnom biti od 200 do 300 radnih mesta. Pored toga direktni benefit je više gasa, po nižoj ceni. Međutim, to neće spasiti ekonomiju, jer privreda mora da raste da bi iskoristila jeftiniji gas“, istakao je Stambolis.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...