Srbija spremna za grejnu sezonu

Miloš Obradović

Srbija je spremna za grejnu sezonu poručili nadležni na konferenciji “Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime?” u organizaciji JP Elektroprivreda Srbije i Balkanmagazina. Toplane imaju manje dugove nego ikada, skladište gasa u Banatskom Dvoru je puno a Elektroprivreda Srbije je spremna za isporuke struje i toplotne energije.

Hladni talas koji je4 zapljusnuo Srbiju pre 15. oktobra, kada je zvanični početak grejne sezone, ponovo je u javnosti otvorio pitanja oko spremnosti sistema daljinskog grejanja da ispune svoje zadatke, kao i oko toga da li su obezbeđeni energenti za predstojeću zimu.

Sudeći prema izjavama nadležnih na stručnoj konferenciji “Kako ćemo se grejati tokom predstojeće zime?” u organizaciji JP Elektroprivreda Srbije i Balkanmagazina, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Srbija je spremna za grejnu sezonu i grejaćemo se dobro.

U energetskom sistemu Srbije sistem daljinskog grejanja, sa 6.000 megavata instalisane toplotne snage je važan elemenat. Prema rečima Zorana Predića, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike, ceo energetski sistem je sistem spojenih sudova, u kome iščašenje u jednom segmentu pravi probleme u drugom.

zoran-predic

“Ministarstvo eneretike ima značajnu ulogu u konsolidaciji daljinskog sistema grejanja. U poslovno finansijskom smislu oni su u mnogo boljem stanju nego pre nekoliko godina i dočekuju zimu spremniji nego bilo koju prethodnu. Smanjeni su dugovi za osnovne energente i sve veći broj toplana staje na noge. Prema uredbi vlade uspostavljen je paritet cena grejanja i cene energenata, koji inače učestvuju sa 60 odsto u troškovima toplana. Tu imamo problem odnosa lokalnih uprava prema tom energetskom resursu, koje na toplane ne gledaju sa pozicije dobrog domaćina nego preko njih vode i socijalnu politiku. Socijalna politika se ne može dugoročno voditi energetikom, inače će se urušiti energetski sistem”, poručio je Predić, ističući posebno važnost energetske efikasnosti od stvaranja energije do njene potrošnje.

Predić je istakao da je “energija sve skuplja u svetu, pa i u Srbiji” i da će, pored toga, energija morati i da se plaća.

“Sve manje je prostora da energetika ostane socijalna kategorija”, naglasio je Predić, uz napomenu da, kada je cena električne energije socijalna onda nju plaćaju i oni koji mogu da plaćaju punu cenu i oni koji ne mogu.

Na skupu je istaknuto kao pozitivno i to da država preko robnih rezervi sve manje učestvuje u snabdevanju toplana. Tako je prošle godine pozajmila 3.000 tona mazuta toplanama, dok je prethodne godine to bilo 5.000 tona, a ranijih godina je davala i po 15.000 tona mazuta.

Pitanje energetske efikasnosti je jedna od centralnih tema energetske strategije, a na ovome je radio i Parlamentarni forum za energetiku, osnovan pre nešto više od godinu i po, u kome osim poslanika sede i sve zainteresovane grupe, od NVO, fakulteta, stručnjaka, predstavnika kompanija i medija. Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije istakla je i ulogu Foruma u pravljenju energetskih pasoša za najvažnije državne zgrade, poput zgrada Skupštine i Vlade Srbije, kao i u osnivanju centra za energetsku efikasnost na Mašinskom fakultetu, gde će energetski menadžeri moći u praksi videti šta je energetska efikasnost.

aleksandra-tomic

“Ono što se uloži u energetsku efikasnost vratiće se dvostruko - i to u kratkom roku”, poručila je Tomić.

Jedan od trendova u sistemima daljinskog grejanja su i zahtevi za isključenjima sa Sistema. Prema rečima Nenada Grbića, pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj to je najvećim delom zbog cene. S druge strane, postoji i problem sa naplatom, koji varira od toplane do toplane.

“Razlog tome su socijalna politika i nasleđeni problemi. To se mora rešiti socijlanim  kartama”, ocenio je Grbić.

U Vojvodini je oko 144.000 domaćinstava na daljinskom sistemu grejanja, a od toga 70 odsto je na gas. Od oko 45.000 kupaca Srbijagasa 95 odsto su domaćinstva. Potraživanja Srbijagasa su oko 12,8 milijardi dinara od distributera i oko 1,94 milijarde od toplana.

“Skladiše prirodnog gasa u Banatskom Dvoru je puno i prema mojim informacijama to je oko 430 miliona kubnih metara, a Srbija zimi troši oko 10 miliona kubika gasa dnevno, u ekstremno hladnim danima do 15-16 miliona kubnih metara gasa. Što se tiče Vojvodine prošle godine su distributeri potrošili oko 188 miliona kubnih metara gasa, a same toplane oko 118 miliona kubika gasa”, rekao je Grbić.

Nenad-Grbic

I Grbić je istakao važnost energetske efikasnosti jer, bez obzira koliko je jeftin energent to nema efekta ako se ne vodi računa o efikasnosti.

Elektroprivreda Srbije već godinama važi za najveću toplanu u Srbiji, posebno prvih hladnih dana u sezoni, kada svi pale grejalice i klime ne bi li se zagrejali.

Otuda je planiranje proizvodnje i potrošnje ključan, ali i težak zadatak jer je dosta parametara promenljivo i nestabilno. Prema rečima Miladina Basarića, direktora sektora za energetsko ekonomsko planiranje i sistemske usluge JP Elektroprivrede Srbije planiranje potrošnje električne energije se radi na osnovu istorijskih podataka za odrređeni mesec i na osnovu trenutnih potreba privrede i domaćinstava. Glavni faktori koji utiču na potrošnju su temperature, koje je teško prognozirati za duži period unapred, zatim jačina vetra, oblačnost i subjektivni osećaj toplote. (prezentacija - Miladin Basarić - pptx)

“Po zimskom danu pad temperature od jedan stepen znači veću potrošnju struje za 1,5 do 2,5 gigavatčasa. Kada hladni talas iznenadi, kao na primer 3. oktobra ove godine, kada smo imali pad temperature od 6,5 stepeni, imali smo rast potrošnje struje za 20,5 odsto. Poslednjih godina zbog sve veće upotrebe struje za hlađenje imamo promene i leti. Tako, kada se temperatura leti poveća za jedan stepen potrošnja električne energije poraste za 0,8 do 1,2 gigavat časa”, objasnio je Basarić.

Miladin-Basaric

Koliko struje odlazi na grejanje najbolje pokazuje primer potrošnje električne energije u različitim dobima godine. Tako je potrošnja električne energije u Srbiji u periodima kada je prosečna temperatura 19 stepeni Celzijusa 70 gigavat časova. Kada je prosečna temperatura nula stepeni (što je blizu proseka za januar) potrošnja se penje na 120 gigavat časova. U ekstremnim uslovima pri prosečnoj temperaturi od -8 stepeni (što je bio slučaj u februaru 2012. godine) potrošnja struje je iznosila čak 140 gigavat časova. U tim trenucima faktički su Termoelektrane Nikola Tesla A i B radili kao toplane, odnosno sva njihova proizvodnja struje se trošila na grejanje. Basarić navodi da se slični rezultati dobijaju i kada se uporede isti meseci u različitim godinama sa različitim temperaturama, gde je u hladnijim mesecima značajno veća potrošnja struje, što ukazuje da se sva ta razlika koristi za grejanje.

Osim za proizvodnju električne energije, koja se onda troši na grejanje, EPS ima i kapacitete koji osim električne proizvode i toplotnu energiju. Dejan Ostojić, direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije JP Elektroprivrede Srbije objašnjava da su TENT A u Obrenovcu, TE Kostolac i Panonske TE-TO, u čijem sastavu su termoelektrane-toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, značajni isporučioci toplotne energije. (prezentacija - Dejan Ostojić - pptx)

Dejan-Ostojic

“Na svim termoblokovima obavljeni su remonti, osim na bloku B2 u TENT-u na kom se radi kapitalni remont, koji će biti završen u novembru. Ilustracije radi, na ovom remontu biće urađeno oko 50.000 varova. Takođe su završeni i remonti prvog agregata na Đerdapu I i kapitalni remont na agregatu 10 na Đerdapu II. Naši kapaciteti su spremni za sledeću sezonu za isporuke električne i toplotne energije i tehnološke pare”, istakao je Ostojić.

Oni koji se greju na gas, sudeći prema rečima Milana Zdravkovića, pomoćnika generalnog direktora za ekonomiku u JP Srbijagas, nemaju razloga za brigu, jer je sve spremno, pre svega što se tiče skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Zdravković je istakao i da je u toku izrada tehničke analize gradnje II faze skladišta gasa u Banatskom Dvoru, odnosno udvostručavanja skladišnih kapaciteta.

Milan-Zdravkovic

“Ovo je od strateške važnosti jer, postoji veliko pitanje, ne samo za nas već i za druge zemlje u okruženju, šta će biti nakon 2019. godine sa tranzitom gasa kroz Ukrajinu”, napomenuo je Zdravkovića ocenjujući da se u narednom periodu ne očekuju velike oscilacije cena gasa.

“U Srbiji cena gasa zavisi od kretanja cene nafte i od kursa dolara i dinara. Prema analizama koje radi i Svetska banka nema najava da se mogu očekivati poskupljenja”, poručio je Zdravković.

Dugovi toplana, pre svega za gas, ali i druge energente iznose više od sedam milijardi dinara. Od toga, kako objašnjava Dejan Stojanović, član Saveta Agencije za energetiku i predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije 4,29 milijardi dinara se odnosi na glavnicu, a 2,8 milijardi dinara na kamate. On je istakao da je i od 1. februara 2015. godine otvoreno tržište prirodnog gasa, odnosno sistemi daljinskog grejanja nemaju više garantovanu cenu gasa. (prezentacija - Dejan Stojanović - pptx)

Dejan-Stojanovic

“U odnosu na decembar 2014. godine cena pristupa sistemu transporta i distribucije je povećana za 10 do 12 puta. Cena gasa je u aprilu 2016. u odnosu na oktobar 2015. smanjena na 5,6 odsto. Imamo otvoreno tržište i električne energije i gasa, ali i dalje imamo dominantne igrače na ovom tržištu”, primetio je Stojanović, dodajući da su prvi dani grejne sezone uvek najstresniji za toplane zbog remonta, proba…

Takođe, toplane u Srbiji potražuju od svojih kupaca 20 milijardi dinara, a u nekim opštinama ima dosta problema sa finansijskom nedisciplinom. Stojanović je naveo da dva najveća sistema daljinskog grejanja, Beograd i Novi Sad ne duguju ni dinara za energente i da su izmirili su sve obaveze Srbijagasu. Ipak, trenutna potraživanja Srbijagasa prema toplanama iznose 6,5 milijardi dinara, a prema rečima Zdravkovića najveće probleme zadaju Energetika iz Kragujevca, i toplane u Bečeju i Jagodini.

grejanje-ucesnici

“Dugovanja su začarani krug. Ako nemate odgovarajuću cenu koju, inače, određuju lokalne samouprave i ako dođu na naplatu dugovi za gas, ne možete se izvući. Oni povlače menice, blokiraju račune, radnici ne dobijaju platu, a građani nemaju grejanje. Onda oni prave probleme EPS-u grejanjem na struju pa ovima ispadaju trafostanice”, objasnio je situaciju Stojanović.

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...