Srpski zeleni forum: Balansiranje između energetske bezbednosti i zelene energije (1)

Miloš Obradović

Naša budućnost i obaveza zbog naše dece je da se okrećemo čistoj energiji, međutim, treba voditi računa i o tome koliko će podrška OIE koštati građane, poručio je Aleksandar Antić, minister rudarstva i energetike sa Srpskog zelenog foruma „Obnovljivi izvori energije - između potreba i mogućnosti”, koji su organizovali Balkanmagazin i JP Elekroprivreda Srbije pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Kako naći balans između proizvodnje električne energije iz uglja, koji je, ujedno, i najprljaviji i energetski resurs kojim je Srbije najbogatija i evropskih trendova okretanju obnovljivim izvorima energije i obaveza Srbije da poveća učešće čiste energije u energetskom miksu? Konkretno, Srbija ima zadatak da do 2020. godine učešće obnovljivih izvora energije poveća sa sadašnjih 21 na 27 odsto u ukupnoj potrošnji.

Na ovo pitanje pokušao je da odgovori Aleksandar Antić, srpski ministar energetike na Srpskom zelenom forumu sa temom „Obnovljivi izvori energije - između potreba i mogućnosti” rečima: “moj posao je, u najvećoj meri, balansiranje između ove dve teme, između uglja i obnovljivih izvora energije, kako obezbediti dovoljno električne energije za stabilno snabdevanje i kako još nešto i izvesti, pa zaraditi, gde je ugalj nezaobilzan deo naše sadašnjosti”.

Aleksandar-Antic

Na Forumu koji su organizovali Balkanmagazin i JP Elekroprivreda Srbije pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije Antić je istakao i da je naša budućnost i obaveza - ne samo prema međunarodnim institucijama i zbog ugovora, već zbog naše dece, da se okrećemo čistoj energiji, koja više nije alternativa, već u dobroj meri naša realnost.

U tom smislu Elektroprivreda Srbije je u poslednjih nekoliko godina uložila u elektrofiltere i otklanjanje praškastih materija 200 miliona evra, a u toku su i projekti odsumporavanja i denitriranja. Obaveze EPS-a su da do 2025. godine uloži u ekološke projekte oko milijardu evra.

Kod obnovljivih izvora energije uvek je glavno bilo pitanje cene. U Srbiji su trenutno za kapacitete od 1.092 megavata odobrene subvencije (tzv. fid in tarifama) od čega najveći deo iz vetra (oko 500 megavata) a već je izgrađena 61 minihidroelektrana snage 40 megavata, 103 solarne elektrane (ukupne snage 9,2 megavata), dve vetroelektrane (10,5 megavata) i pet elektrana na biogas (5,5 megavata).

“U poslednje dve godine ostvareni su pionirski koraci u realizaciji projekata OIE. Upali smo u razgovore o modelu otkupa i posle godinu dana teških pregovora investitora i države usvojen je PPA (Sporazum o otkupu struje) i ostala podzakonska akta. Sada su u toku realizacije tri projekta vetroparkova ukupne snage 320 megavata, koji će se naći na mreži do kraja 2018. Godine, a to su već ozbiljni koraci”, rekao je Antić, dodajući da smo počeli sa fid in tarifama 2013. godine, a ključni koraci su napravljeni 2015. i 2016. godine.

BM-OIE-2

Ministar je istakao da treba voditi računa i o tome koliko će podrška OIE koštati građane.

“Naši građani nisu u stanju da plate visoke cene struje koja se pravi iz OIE. Proizvodnja električne energije u EPS-u košta 30 evra za megavatsat, a iz vetra 92 evra, iz sunca i do 150-160 evra za megavat sat - na malim objektima. Kod hidroenergije cena je od 70 do 108 evra za megavat sat, a cena proizvodnje struje iz biogasa i biomase je više od 100 evra za megavat sat. Moramo naći balans i povećavati udeo OIE, ali na odgovoran način prema građanima, jer na kraju oni to moraju da plate”, istakao je Antić.

U Evropi, koja je još osamdesetih godina krenula sa podsticanjem OIE, danas su veleprodajne cene struje niže nego ikad. Iako Srbija nije u EU dešavanja u Centralnoj Evropi imaju uticaja i na poslovanje ovdašnjih kompanija.

Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju JP Elektroprivreda Srbije ocenjuje da zajednička evropska regulative, ipak, dozvoljava zemljama da sebi prilagode energetsku politiku. (prezentacija - Aleksandar Jakovljević - pdf)

“Poljska ima najveći udeo uglja u proizvodnji struje sa 85 odsto (Srbija druga sa 71 odsto). S druge strane imamo Nemačku, koja ulaže najveće napore za povećanje udela OIE i energetske efikasnosti i koja gasi termoelektrane i nuklearne elektrane. Na trećoj strani je Francuska, koja čuva svoje nuklearke, jer je to u njenom interesu. U Bugarskoj i Rumuniji imamo korekcije planova za fid in tarife”, objašnjava Jakovljević, dodajući da je Nemačka posle više od 20 godina podrške OIE 2014. imala veću proizvodnju energije iz OIE nego iz lignita.

Aleksandar-Jakovljevic

“Nemačka sebi može da dozvoli da prave 80.000 miliona kolovata iz OIE, dok im je maksimalna potrošnja 90.000 miliona kilovata. Nemačka je od 2012. godine potrošila 16 milijardi evra za subvencije. To znači da su građani platili po 25 evra po svakom utrošenom megavatu za OIE. U Italiji je to iznosilo 32 evra, a u Hrvatskoj 17 evra. U Srbiji je to 0,76 evra po megavatu. U EU je potrošeno 20 milijardi evra za subvencije, a toliko struje je na tržištu moglo da se kupi za pet milijardi evra”, istakao je Jakovljević dodajući da posle 2020. godine EU planira da pređe na aukcijski sistem subvencija, izlaganje OIE tržištu i uvođenje balansne odgovornosti koje sada nema.

Najveći potencijali OIE Srbije se nalaze u biomasi - pre svega za toplotnu energiju. Zatim postoji 9.000 gigavat sati neiskorišćenog potencijala hidroenergije, mada se ovde radi o tehničkim potencijalima, dok je pitanje koliko je od toga ekonomski isplativo. Potencijal vetra je 1.200 gigavat časova a sunca 2.300 gigavat časova godišnje.

“Mi do 2025. godine ne možemo zameniti proizvodnju iz termoelektrana obnovljivim izvorima energije, jer nemamo dovoljno potencijala, nema tehničkih uslova za balansiranje, a bez fid in tarifa faktički ni nema investiranja u OIE. OIE moraju da se intenziviraju koliko je primereno, ali termoelektrane ostaju baza proizvodnje struje”, poručio je Jakovljević ističući da je EPS ušao u projekat vetroparka i solarne elektrane u Kostolcu snage 70 megavata i vrednosti 100 miliona evra.

“Sa aspekta zaštite životne sredine važno je da svi donosioci odluka shvate da sve što se radi uzima u obzir ekologiju”.

Ovim rečima je Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda poručio koliko je važna zaštita životne sredine. Trivan ističe da zaštita životne sredine kao predmet, bar fakultativni, mora da uđe u škole.

“EPS je najveći zagađivač u Srbiji, ali je istovremeno i najviše uložio u zaštitu životne sredine. Nama ostaje da ih ubedimo da još više ulažu u takve projekte. Srbija hvata korak sa EU, a Beograd je već uhvatio korak iako je hendikepiran nedostatkom novca. EPS je uložio više od 300 miliona evra u ekologiju poslednjih godina. To nije dovoljno, ali imamo razumevanja”, ocenio je Trivan.

Goran-Trivan

Prema njegovim rečima glavna tema koja stoji iza svega su klimatske promene.

“Moguće je da u sledećim decenijama imamo 200 miliona klimatskih izbeglica, koji neće u svojim zemljama moći da proizvode hranu - zbog klimatskih promena,” rekao je Trivan podsećajući da je Beograd pristupio dvema inicijativama koje se bave klimatskim promenama i da u naredne dve godine ima obavezu da donese akcioni plan za sprovođenje mera. “Svaki građanin mora da se uključi u ovu priču, jer ne mogu jedan ili dve institucije da nadoknade zagađenje koje prave milioni građana. Svestan sam da je ugalj oslonac razvoja i da Srbija od Lazarevca do Prizrena leži na uglju. Taj resurs mora da se koristi , ali i da se paralelno, ne posle, štiti i životna sredina. Balans je moguć i moguće je živeti održivo i koristiti resurse koje imamo”, zaključio je Trivan uz obaveštenje da Beograd formira fond za uspostavljenje energetske efikasnosti subjekata.

Obnovljivi izvori energije nisu rezervisani samo za proizvodnju električne energije, već i toplotne. Trenutno, prema rečima Petra Vasiljevića, pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana, od 3.000 gigavat časova toplotne energije, koju godišnje isporuče 99 odsto je iz fosilnih, a jedan odsto iz obnovljivih izvora.

Vasiljević se pohvalio da Beoelektrane rade na ugradnji toplotne pumpe na Novom Beogradu i u toplani od pet megavata u Višnjičkoj banji ali i požalio da lokalne samouprave nemaju dovoljno podsticaja države u uvođenju OIE i da je to razlog što projekat javno-privatnog partnerstva izgradnje toplane na biomasu u Borči od četiri megavata nije završen na vreme (do juna 2015. godine).

BM-OIE

Ministar Aleksandar Antić je odgovorio da će Beogradske elektrane morati na kraju da imaju nekoliko stotina megavata na obnovljive izvore energije, kao i da tako veliko preduzeće ne mora da čeka na podsticaje da završi psotrojenja tako male snage.

“Za izgradnju kapaciteta na biomasu mislim da nisu potrebne fid in tarife, da se uklapaju u cenu. Pored OIE, koji nisu dovoljni da pokriju potrošnju energije u Srbiji, ubuduće se mora mnogo više raditi na energetskoj efikasnosti,” rekao je Antić podsećajući da je cilj da se finalna potrošnja energije smanji za devet odsto.

Kao podsticaj za korišćenje biomase Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u  Beogradu I stručnjak za biomasu zatražio je od ministra Antića pomoć da država PDV na pelete smanji sa 20 na 10 odsto, kao što je za gas i drva.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...