Ugalj - osporovan ali neophodan energent

Živimo u vreme izraženih klimatskih promena i neodgovornog korišćenja energije i zbog efekata koji izazivaju ubrzani razvoj industrije, privrede i saobraćaja moramo da razmišljamo o odživom razvoju kako bi planeti i generacijama koje dolaze osigurali budućnost. U tome je korišćenje fosilnih goriva ključno pitanje, a u okviru toga je ugalj, energent koji je u medijima dobio ulogu glavnog negativca“, rekao je rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na su stručnom skupu Ugalj-osporavani energent, koji su, obeležavajući Dan rudara (6. avgust), pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, organizovali internet portal Balkanmagazin i JP Elektroprivreda Srbije.

Ukazujući na nedoslednosti globalne anti-ugalj kampanje Antić je izneo činjenice: da 1,2 do 1,3 milijardi ljudi na planeti nema snabdevanje električnom energijom, a 1,4 milijarde nemaju snabdevanje strujom za potrebe zdravstvene zaštite i edukacije, dok, istovremeno, čak 80 odsto energije troši 20 odsto najrazvijenih zemalja.

Učesnicima stručnog skupa Ugalj-osporavani energent bavili  su se ugljem jer se već mesecima, ili čak i godinama, zahuktava kampanja protiv korišćenja uglja, u kojoj se ovaj energent predstavlja kao najprljaviji od prljavih izvora energije.

„U svemu tome mi pričamo o tome kolika je opasnost za globalnu klimu od srpskih termoelektrana, koje imaju 4.289 megavata instalisanih kapaciteta, što je na nivou, recimo, četiri termoelektrane srednje veličine u Nemačkoj. Pri tome 70 odsto električne energije u Srbiji se proizvodi iz uglja“, napomenuo je Antić dodajući da je ugalj naša realnost i osnov za srednjoročnu energetsku stabilnost, jer čini 99 odsto naših energetskih rezervi. „U ovom pogledu imamo tri prioriteta. Prvi je dovođenje zakonodavstva vezanog za korišćenje uglja na nivo evropskih direktiva, što znači implementaciju direktive o velikim ložištima i direktive o industrijskim emisijama. Time ćemo preuzeti i obavezu za racionalnije i efikasnije korišćenje uglja u termoelektranama. Već su na 13 velikih blokova ugrađeni elektrofilteri, a trenutno se ugrađuju i u TE Morava. Instaliraju se postrojenja za denatrifikaciju i odsumporavanje, a cilj je da se to ugradi kod svih termoelektrana snage veće od 300 megavata. EPS je u ove svrhe uložio 200 miliona evra, a planira ulaganje još 700 do 900 miliona evra u narednom periodu.“

Jedan od prioriteta energetske politike Srbije je i razvoj obnovljivih izvora energije, što je obuhvaćeno Strategijom razvoja energetike do 2025. godine sa perspektivama do 2030. godine, a sa ciljem da do 2020. godine imamo učešće OIE od 27 odsto.

„Međutim OIE ne mogu ispuniti sve naše potrebe za električnom energijom. Ukupni potencijali OIE u Srbiji su 5,65 miliona tona ekvivalenata nafte godišnje, a mi danas trošimo 10 miliona tona ekvivalenata nafte“, ukazao je Antić.

Treći prioritet Vlade i Ministarstva je povećanje energetske efikasnosti, gde ima dosta prostora s obzirom da je Srbija na vrhu liste evropskih zemalja po neefikasnosti korišćenja električne energije. Cilj je da se potrošnja struje smanji za devet odsto.

Ugalj može biti eneregtski resurs u narednih 70 godina

Iz dva basena uglja Elektroprivreda Srbije proizvodi godišnje oko 40 miliona tona uglja i u tom procesu proizvede 150 miliona kubnih metara jalovine i ispumpa 52 miliona kubnih metara vode. To sve radi oko 13.000 zaposlenih na površinskim kopovima Kolubare i 1.800 zaposlenih na kopovima u Kostolcu.

Slobodan Mitrović, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje uglja u JP EPS napominje da se Srbija već odrekla 76 odsto svojih nalazišta uglja za proizvodnju električne energije, koja sun a teritoriji Kosova i Metohije. Od ukupnih geoloških rezervi od 16 milijardi tona Srbija danas koristi svega 2,8 milijardi tona. Gledajući energetski bilans zemlje od ukupno proizvedenih 35 teravat sati struje godišnje oko 24 do 26 teravat sati se proizvodi iz uglja. (prezentacija - Slobodan Mitrović - pptx)

„Istina je da moramo raditi na unapređenju operativne i organizacione efikasnosti. Imamo povoljna ležišta, nizak nivo sumpora i relativno malo pokrivke, ali moramo pristupiti podizanju nivoa ekoloških standarda i ekološke odgovornosti. Međutim, treba reći i to da nijedna generacija rudara u Evropi nije bila pod ovakvim opterećenjem kao mi u Srbiji, jer je zaostalo mnogo obaveza iz prošlosti, koje treba rešiti dok, istovremeno, održavamo proizvodnju i ispunjavamo energetski bilans. A, uz to, ispunjavamo i ekološke standarde. Niko u Evropi to nije radio odjednom, već po planu i sukcesivno“, upozorio je Mitrović uz napomenu da oko 15.000 zaposlenih u kolubarskom i kostolačkom basenu generiše bar još tri puta više radnih mesta u energo sektoru i mašinogradnji, kao i da deo opreme novijeg datuma ima istu produktivnost kao i u Evropi.

Ugalj, pri sadašnjoj potrošnji, može biti eneregtski resurs u narednih 70 godina, što obezbeđuje energetsku stabilnost. Iako se mnogo priča o smanjenju korišćenja uglja to je, ipak, više priča nego realnost. Prema rečima Branka Jevtića, direktora sektora za razvoj procesa u proizvodnji uglja JP EPS „i u Evropi je zaustavljeno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, jer su shvatili da to neko mora platiti, a takođe, kada se ispune ekološki standardi, onda ugalj i nije više tako crn.”

Branko Jevtić, Ratomir Stanić i Aleksandar Antić

Baš u ovoj godini se se dešavaju drastične promene na tržištu električne energije, koje bi mogle biti prelomne i za korišćenje OIE i uglja. Kako je primetio prof. dr Vladimir Pavlović, predsednik Komiteta za za površinsku eksploataciju uglja Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, na tržištu su velike razlike između proizvodnih i tržišnih cena električne energije što stvara veliki deficit za proizvođaće, zbog čega i najbogatije evropske zemlje razmatraju promene energetskih strategija. (prezentacija - Vladimir Pavlović - ppt)

„Investicije u OIE su pale na nivo iz 2006. godine i više od dva puta su manje nego na vrhuncu iz 2011. godine. To menja stuaciju na tržištu, sve više se okrećemo fosilnim gorivima, među kojima je ugalj dominantan”, rekao je Pavlović dodajući da će bar do 2050-2060. godine ugalj biti jedini pravi sopstveni izvor energije u Srbiji.

Sa ovim projekcijama se slaže i Svetomir Maksimović iz Rudarskog instituta, koji napominje da se na globalnom nivou do 2050. godine ne očekuje smanjenje potrošnje uglja, a neke projekcije čak ukazuju i na rast potrošnje. (prezentacija - Svetomir Maksimović - pptx)

„U Evropi su ekologiju preuzeli političari i EU će ograniavati ulaganja u tehnologije sa emisijama CO2 i potrošnjom lignita. U tom lobiranju prednjači Evropska fondacija za klimatske promene, jedna od najvećih evropskih NVO koja plaća istraživanja koja dokazuju štetnost uglja. I prošlogodišnja Pariska konferencija je označila krstaški rat protiv uglja, ali odustajanje od ovog energenta bi samo u Evropi uništili milion radnih mesta, a u Srbiji 10.000”, poručio je Maksimović.

U celoj priči o štetnosti uglja i pritiscima na Srbiju, ali i Crnu Goru da smanje korišćenje ovog energenta u proizvodnji struje treba staviti stvari u globalnu perspektivu. A ona pokazuje da Poljska 96 odsto električne energije dobija iz uglja, a Kina 80 odsto, SAD 56 odsto. Kako je ocenio Ratomir Stanić, tehnički direktor Rudnika uglja AD Pljevlja Kina svakih 17 dana u proseku pušta u rad 250 megavata kapaciteta na ugalj, a Crna Gora od 2011. pokušava da započne gradnju termo bloka od 250 megavata - uz stalna preispitivanja i pritiske. (prezentacija - Ratomir Stanić - ppt)

“Četiri E ili energija, ekologija, ekonomija i efikasnost moraju se gledati zajedno, a ne izdvojiti samo ekologiju i na tome insistirati. Ja dodajem i peto E: egzistenciju. Država mora imati sosptvenu proizvodnju električne energije i ne sme se oslanjati na uvoz”, istakao je Stanić.

Zanimljiv pogled na problem dao je i Frank Štraube iz nemačke kompanije RWE, inače zapsolen na projektima u Srbiji već devet godina. On je ocenio da se poslednjih godina u Srbiji mnogo više vodi računa o ekološkoj komponenti u rudarstvu kao i uvođenju novih tehnologija.

„Najbolji primer za to je polje Tamnava Zapad. Moje poslovodstvo (RWE)  meni je objasnilo da zaštita životne sredine počinje u glavama svakog od rudara i da je dug put da se promeni svest ljudi. Ja ne govorim protiv vetra i solarne energije, ali moj račun za struju je 32 centa po kilovatčasu, a 16 centi za kilovatčas plaćam struju iz OIE. Nemačka je bogata zemlja, i to može da se plaća, ali ne mogu da zamislim šta bi se desilo u Srbiji da tako poskupi struja”, rekao je Štraube, uz poruku da je pred Srbijom zato samo jedan put, da nađe najbolji odnos proizvodnje uglja, električne energije i zaštite životne sredine.