Od 1. januara 2016. godine u EPS-u samo dva preduzeća

Liberalizacija tržišta električne energije u Srbiji je bar formalno pri kraju, a uporedo sa tim odigrava se i restrukturiranje najvećeg i najvažnijeg igrača na tržištu - Elektroprivrede Srbije, koja će od 1. jula 2016. godine postati akcionarsko društvo. Otvaranje tržišta je započeto i u drugim zemljama regiona Zapadnog Balkana, ali sa slabijim uspehom nego u Srbiji, rečeno je na Trećoj međunarodnoj konferenciji „Regionalno tržište električne energije“, koju je pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike a u partnerstvu sa Elektroprivredom Srbije u organizovala redakcija Balkanmagazina.

„U okviru Zakona o energetici, koji je donet pre skoro godinu dana, usvojena su sva podzakonska akta neophodna za regulisanje tržišta električne energije u Srbiji, kao i za stvaranje regionalnog tržišta. Ono što ostaje da se uradi, su propisi koji će regulisati obnovljive izvore energije. Mada, činjenica da je nedavno otvoren prvi vetropark ukazuje da se i na tom polju dosta radi,“ rekla je, otvarajući konferenciju Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike. „Iz situacije gde smo imali totalno regulisano tržište došli smo u poziciju da pričamo o slobodnom tržištu i trgovcima kao što se to radi u Beču ili Berlinu i to je veliki uspeh“, poručila je Filipović uz napomenu da je Ministarstvo pripremilo nacrt zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

U centru liberalizacije tržišta električne energije našla se Elektroprivreda Srbije, ne samo kao donedavni monopolista već i kao jedno od prvih javnih preduzeća koje je ušlo u proces korporativizacije i racionalizacije poslovanja, istaklnuto je na prvom panelu konferencije „Proizvođači struje na tržištu električne energije“.

EPS će do jula 2016. iz javnog preduzeća prerasti u akcionarsko društvo. Dragan Jeremić, direktor EPS snabdevanja - prvog zavisnog društva EPS-a, ističe da je ova kompanija od aktivnog učesnika postala proaktivan kreator liberalizacije tržišta.

„Od 1. januara 2016. godine će postojati samo dva pravna lica: operater distributivnog sistema - EPS Distribucija i EPS grupa. Distibucija će biti organizovana kao kompaktna kompanija sa 3.625 zaposlenih, koji će imati zadatak da po istim standardima i pravilima pružaju jednak kvalitet usluga svim učesnicima na tržištu. Sve drugo, što podrazumeva proizvodnju uglja, proizvodnju energije, sve energetske usluge, sve korporativne usluge i snabdevanje biće u grupaciji koja će se zvati EPS. Tako ćemo potpuno ispuniti načela i zanteve EU i Energetske zajednice. Nije samo u pitanju pravno i ekonomsko razdvajanje entiteta, već je veoma značajno i informaciono razdvajanje, pa će tako distribucija i EPS imati razdvojene baze podataka,” istakao je Jeremić.

Osnovne funkcije koje moraju da ispune tržište i svi učesnici na tržištu su povećanje sigurnosti snabdevanja, uz održivi razvoj. Sve je u funkciji ovih ciljeva. Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku (AERS) dodaje i da na regionalnom nivou treba uspostaviti stabilnu investicionu klimu, tržišne cene kao odnos ponude i tražnje i veću energetsku efikasnost. I, to nisu svi zadaci tržišta i regulatora, već je potrebno da svi učesnici budu ravnopravni, ali i da potrošači budu zaštićeni i da imaju obezbeđen kvalitet isporuke električne energije. Na kraju, sve ovo treba obaviti uz zaštitu životne sredine, budući da je energetika jedan od većih zagađivača. (prezentacija - Ljiljana Hažibabić - pptx)

„Regionalni pristup je važan zbog minimizacije troškova, jer svi finansijeri su tražili jeftine projekte i uspostavljanje trgovine, kako bi se što više potrošača zadovoljilo uz što manje investicije. Kada se radi o ubacivanju trećeg energetskog paketa u nacionalna zakonodavstva samo Srbija, prošle godine, i Albanija ove godine su to u potpunosti uradile, dok su ostale zemlje u procesu usvajanja. To nije lako uraditi, mada deluje da bi se samo mogle prepisati direktive. Mnogo zavisi od početnog stanja u tim zemljama, od njihovih ostalih zakona. Ako se hoće primena ovih propisa onda se moraju uvažiti lokane specifičnosti svake od zemalja“, objašnjava Hadžibabić.

Regionalna energetska saradnja odvija se u okviru Energetske zajednice, u kojoj su osim zemalja Zapadnog Balkana i Moldavija i Ukrajina. Ali, od avgusta ove godine za naš region je formirana Berlinska inicijativa, koja obuhvata pet država i Kosovo. U okviru ove inicijative razmatra se i planira izgradnja interkonekcija, transbalkanskog koridora, razvoj balansnog tržišta, kao i razvoj spot tržišta električne energije. Ukupna potrošnja krajnjih korisnika (gde nisu uračunati gubici i potrošnja elektrana) u ovom regionu je 71 teravat sat godišnje. A Srbija je ubedljivo najveći potrošač. Srbija, uz Makedoniju, prednjači i u učešću trgovine strujom na slobodnom tržištu, pa se u Srbiji 26 odsto električne energije kupuje na ovaj način.

Ono što je problem za region, pa i za Srbiju, je nedostatak izgradnje baznih kapaciteta, već se grade samo elektrane sa podsticajima, uglavnom na obnovljive izvore energije.

„Cena snabdevanja električnom energijom je važna da bi se obezbedila izgradnja kapaciteta, ali to nije jedini faktor od koga zavisi. Kod nas cena još nije na ekonomskom nivou. U Srbiji 60 odsto tržišta je na regulisanim cenama. Nema daljeg razvoja tržišta dok se i domaćinstva ne zainteresuju da na tržištu nađu snabdevača. A to se neće desiti dok god im se to ne bude isplatilo. Međutim, potrebno je i da snabdevači imaju interesovanje za snabdevanje kupaca, ali za sada tog interesovanja nema. Proces je na početku i mora se harmonizovano odvijati kako se ne bi napravio haos“, smatra Hadžibabić.

Tržišta električne energije u regionu počinju i da se institucionalizuju, pa tako Hrvatska i Bugarska već imaju berze električne energije, dok prema rečima Hadžibabićeve, srpska berza Seepex očekuje dobijanje licence ovih dana, a početkom 2016. očekuju se prve transakcije.

Elektroprivredi, pa i državi su potrebni novi kapaciteti, mada je dobra vest početak gradnje novog termoenergetskog bloka u Kostolcu, tim pre što imamo i obaveze prema Energetskoj zajednici zbog korišćenja fosilnih goriva, a kod nas je ugalj dominantno gorivo, i zbog strogih ekoloških uslova biće potrebe za velikim investicijama. „Uporedo s tim“, napominje Jeremić „imamo i zahtev vlasnika da budemo efikasna i profitabilna kompanija i to u uslovima kada cena električne energije, globalno, ide na dole. Nažalost, osim u obnovljivim izvorima energije, u Srbiji nema investitora koji bi ozbiljnije ušli u izgradnju novih kapaciteta.“

Jeremić ocenjuje da su najveći dobitnici otvaranja tržišta potrošači na visokom naponu. Oni su u ugovorima za 2016. godinu dobili sedam do 10 odsto nižu cenu od one koja je bila u vreme otvaranja tržišta.

„Mnoge kompanije su 2013. i 2014. godine bile agresivne u zahtevima da se ne otvara tržište plašeći se rasta cena. Ali sada, kada cene padaju, niko se ne čuje. Drugi dobitnik liberalizacije je sam EPS. Zahvaljujući tome kompanija je ušla u ubrzane promene i transformaciju, shvatajući da više nije tako dominantna i monopolista. Ušlo se u optimizaciju i racionalizaciju, a od 1. januara imaćemo novi EPS koji nikada neće biti isti“,poručio je direktor EPS snabdevanja.

Na kraju, treći dobitnik otvaranja tržišta je država jer se konačno shvatilo da potrošena struja mora da se plati i, kako ističe Jeremić, u tome EPS ima podršku države.

„EPS je pokazao otpornost i izdržljivost. Nakon prvog talasa liberalizacije izgubili smo šest odsto tržišta, ali uprkos poplavama 2014. godine mi za 2016. imamo 100 odsto tržišnog učešća na visokom naponu. Kod kupaca sa potrošnjom većom od 15 gigavata učešće drugih snabdevača je manje od 0,5 odsto, što je svega 30 do 40 od 6.000 kupaca“, rekao je Jeremić.

Od 1. oktobra ove godine otvoreno je tržište kupaca sa potrošnjom većom od 35 megavat sati ali, interesovanje drugih snabdevača, a i potrošača je jako malo.

„Nema konkurencije, a to je loše, jer nama konkurencija treba“, ističe Jeremić.

Ipak iskustva i mišljenja drugih elektroprivreda u regionu o blagotvornosti otvorenog tržišta nisu baš tako povoljna. Blagoje Šupić, finansijski direktor Elektroprivrede Republike Srpske primetio je da je deregulacija u zapadnoj Evropi donela pad cena električne energije, dok je otvaranje tržišta na Balkanu dovelo do rasta cene.

„U Republici Srpskoj od 1. januara 2015. svi su kvalifikovani kupci, ali pošto je to za domaćinstva i male kupce opciono niko nije kvalifikovan kupac. Svi su ostali na regulisanoj ceni jer, imamo najjeftiniju struju - 27,66 evra po megavatsatu. Nema otvaranja tržišta niti će ga biti dok je cena niža od tržišne. Takođe, razbijanje vertikalno integrisanih preduzeća dovelo je do toga da niko u regionu ništa nije izgradio od kapaciteta. Potrebno je postepeno povećanje cena da bi elektroprivrede mogle da investiraju“, istakao je Šupić.

Iako za povećanje cena ima prostora, a u Srbiji dozvolu za to daje AERS, Ljiljana Hadžibabić je objasnila zašto se to ne dešava tako brzo.

„Regulator oprezno dozvoljava rast cena iako zna da ima prostora. Da traži i veće povećanje EPS bi imao argumente, ali EPS ima vlasnika. Zato predstavnici EPS-a odu kod svog vlasnika, države, i traže poskupljenje od, na primer, 20 odsto, a Vlada im dozvoli devet odsto. Onda oni dođu kod nas sa tim zahtevom, a mi detaljno analiziramo i uz neke korekcije odobrimo. Ipak, tih devet odsto nije dovoljno i da se investira. Ali, morate razumeti da i država nema odrešene ruke. Ako bi dozvolila 20 odsto poskupljenje imala bi problem više stotina hiljada domaćinstava koja ne mogu da plate struju“, objasnila je Hadžibabić.

S druge strane, teško je porediti iskustva Zapadne Evrope i Balkana jer je početna situacija bila različita. U Zapadnoj Evropi su regulisane cene bile visoke, pa je otvaranje tržišta dovelo do njihovog pada. Na ovim prostorima drže se regulisane cene niže od tržišnih, pa onda otvaranje tržišta donosi poksupljenje.

„Naša elektroprivreda već dugo ima pokrivene troškove, amortizaciju i deo dobiti, samo je to nedovoljno za nove investicije“, rekla je Hadžibabić.

I Vladislav Vladičić, direktor Elektrohercegovine iz Trebinja istakao je da su, od kada su krenule evrointegracije stale investicije u energetiku.

Komentarišući da su svi projekti koje je Republika Srpska započela u partnerstvu sa okolnim zemljama ako ne zasutavljeni utihnuli Vladičić je ukazao i na probleme koje distribucije imaju sa nenaplativim potraživanjima i dugovima koji su prilikom razdvajanja od elektroprivreda ostali njima.

Govoreći o iskustvu EPS-a po tom pitanju Dragan Jeremića je objasnio da su sva potraživanja prilikom razdvajanja ostala su distribucijama, a da je EPS snabdevanje krenulo sa nulom da bi se do sada nakupilo 33 milijarde dinara potraživanja.

„Distribucije su danas profitabilne firme jer zarađuju na dobroj mrežarini. I operator distributivnog sistema biće profitabilan, kao što je to EMS danas,“ rekao je Jeremić ističući da je „procenat naplate EPS sanbdevanja u 2015. godini 96,13 odsto, što je veoma dobar rezultat. Tu imamo pomoć države, jer neki industrijski giganti, kao što su IMR ili Lola, sada imaju napajanje samo za poslovnu zgradu. Neke druge firme imaju sporazum o snabdevanju ali, samo pod uslovom da redovno plaćaju tekuću potrošnju, odnosno, da ne povećavaju dug.“

Jedno od neizbežnih pitanja prilikom otvaranja tržišta je i kako će poskupljenje uticati na najsiromašnije, posebno što država ima nameru da socijalnu politiku izmesti iz javnih preduzeća.

Ljiljana Hadžibabić ističe da već dve godine postoji model da Ministarstvo preuzme od EPS-a taj problem, ali da se prijavilo svega 60 do 70 hiljada domaćinstava, dok je ranije EPS imao po 300.000 takvih domaćinstava.

„Model finansiranja nije komplikovan. Ako bi EPS imao tržišnu krajnju cenu imao bi dobit. Tu dobit bi uzela država, kao vlasnik, a ona bi bila dovoljna da se iz nje namiri nekoliko stotina hiljada domaćinstava, koje bi dobile kvote koliko jeftine struje mogu da potroše, da ne bi bilo sve besplatno jer se onda troši nemilice“, objasnila je predstavnica AERS-a.