Investicije u železničku infrastrukturu 1,2 milijarde evra

Miloš Obradović

Do kraja godine biće modernizovano 100 kilometara železničkih pruga, a cilj je da se prosečna brzina vozova na srpskim prugama poveća na 120 kilometara na sat izjavila je Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture na Trećoj međunarodnoj konferenciji „Železnička infrastruktura u regionu“, koju je organizovao Balkanmagazin. (foto: Fonet)

Do kraja ove godine biće modernizovano više od 100 kilometara železničkih pruga, najavila je potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, otvarajući Treću međunarodnu konferenciju „Železnička infrastruktura u regionu“ koju je organizovao internet časopis Balkanmagazin u saradnji sa Železnicama Srbije i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Srbije. Njen cilj je i da se u narednih 10 godina udeo železničkog transporta, u ukupnom transportu u Srbiji, sa sadašnjih 30 odsto poveća na 50 odsto.

“Kvalitet železničke infrastrukture u 2014. godini pomerio se sa 102. na 87. mesto, upravo zahvaljujući pokrenutim kreditima i investicijama u prethodnih godinu dana. Srpske železnice danas idu na dva koloseka: putem reformi i investicija u modernizaciju pruga i nabavku novih vozova. Železnice čekaju bolji dani", kazala je Mihajlović.

Zorana-Mihajlovic

Zorana Mihajlović

Cilj je da se zeleznički saobraćaj odvija na prugama prosečne brzine 120 kilometara na sat, da se od Beograda do Novog Sada stigne za 30 minuta, dok je situacija trenutno takva kako je istakla ministarka, da vozovi idu brzinom kao pre 100 godina. U ovoj godini je u saobraćaj pušteno 45 kilometara modernizovanih koloseka, a počela je i modernizacija deonice Koridora 10 Mala Krsna - Velika Plana, a očekuje se i početak rekonstrukcije pruge Beograd - Bar kroz Srbiju.

“Napravljeni su ozbiljni iskoraci u prethodnom periodu, s obzirom da su pokrenuti mnogi odobreni krediti Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i ruski kredit. Očekujemo da će u novembru biti potpisan i okvirni sporazum za gradnju brze pruge Beograd - Budimpešta”, istakla je Mihajlović.

U toku je, ili će uskoro početi realizacija železničkih projekata vrednih 1,2 milijarde evra, a za tri godine Srbija bi trebalo da ima 500 kilometara modernizovanih pruga, na kojima će novi vozovi ići brzinom većom od 120 km na čas.

Planira se da prevoz robe bude udvostručen sa 10 miliona na 18 do 20 miliona tona, a prihodi da budu povećani sa sadašnjih 75 miliona na oko 200 miliona evra godišnje.

“Restrukturiranje i modernizacija železnice je dugotrajan posao koji zahteva stručnost, posvećenost i finansijska sredstva”.

Ovako je zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt opisao proces koji čeka četiri nova preduzeća koja su nastala razdvajanjem Železnica Srbije i istakao da će građani i privreda imati koristi od liberalizacije železničkog tržišta i ulaska konkurencije, dodajući da je važno i da se uvedu licence za firme koje će obavljati železnički prevoz.

oskar-benedikt

Oskar Benedikt / foto: Tanjug

Benedikt je najavio i finansijsku podršku za restrukturiranja železnice od dva miliona evra u narednoj godini koji će biti obezbeđeni iz fonda IPA 2014.

Takođe, EU i Svetska banka pružaju Vladi Srbije pomoć pri izradi plana za korporativno restrukturiranje koji je pri kraju.

On je podsetio i na dogovor u okviru Berlinskog pocesa kojim će se ojačati i transportno i energetski povezati zemlje Zapadnog Balkana između sebe i sa EU, a prioriteti u ovom procesu, koji su dogovoreni u Beču u avgustu su i pruge Beograd-Bar i Kraljevo-Priština, koji će biti finansirani iz bespovratnih sredstava EU i zajmova međunarodnih finansijskih institucija.

Prema rečima generalnog direktora Železnica Srbije AD Miroslava Stojčića cilj je da se u što kraćem roku i što bezbolnije sprovede restrukturiranje, kao i da, zahvaljući podeli železnice na tri preduzeća taj sistem mnogo bolje i transparentnije posluje. On je napomenuo i da je započeta sardanja sa železničkim upravama u regionu kao i naučnim institucijama, sa zadatkom da se integrišu i pomognu jedni drugima.

Jedno od preduzeća nastalih razdvajanjem Železnica Srbije je i Srbija Kargo zadužena za transport robe. Pomoćnik generalnog direktora ove kompanije Momčilo Tunić istakao je da oni moraju da dođu u poziciju da budu tržišno održivo preduzeće, a da je za to potrebno smanjenje broja zaposlenih.

“Prvi deo naših aktivnosti je restrukturiraje preduzeća, a drugi deo je izvršavanje plana, s obzirom da je veći deo prihoda železnice iz transporta robe. Verovatno neće biti dovoljno novca da se restrukturiranje Karga finansira iz budžeta, tako da ćemo to morati da obavimo iz sopstvenih sredstava”, rekao je Tunić.

On je ukazao i na značaj sinergije izneđu transporta i infrastructure, napominjući da je kvalitet infrastrukture, odnosno bezbednost i brzina, jedan od glavnih faktora, na osnovu kojih klijent odlučuje da li će se opredeliti da svoju robu preveze železnicom. Oko 50 odsto obima rada Kargo Srbije se odnosi na tranzit.

Srpska železnica se suočava i sa konkurencijom drugih tranzitnih koridora, pa tako kompanije mogu da biraju da umesto preko Srbije idu preko Rumunije i Bugarske. U ovom trenutku srpskim prugama ide oko 60 odsto tereta iz Evrope prema Turskoj, i obrnuto, iako je na rumunskim prugama već angažovano desetak različitih operatera - što nacionalnih što privatnih.

“Kada se završe remonti na deonicama Jug 1, Jug 2 i južno od Niša imaćemo mogućnost za dalji rast, kvalitetniju uslugu  i bolja vozna vremena. Na primer, 1990. godine obim prevoza ŽTP Beograd iznosio je 30 miliona tona, a 1999. godine, nakon bombardovanja i sankcija, prevezeno je svega 5,4 miliona tona robe. Od 2000-ih je počeo oporavak, a maksimum je zabeležen 2007. godine 14,9 miliona tona. Onda je naišla svetska ekonomska kriza i problemi u Grčkoj pa je u 2010. godini prevoz tereta pao na 9,4 miliona tona. U 2014. godini prevezeno je 10,8 miliona tona, a u ovoj godini se očekuje rast od oko 13 odsto na oko 12 miliona tona”, objasnio je Tunić, dodajući da je tržišni potencijal veći i sa boljim kvalitetom i servisom bi mogli prevesti 13 do 14 miliona tona, ali tu predstavlja problem nedostatak mašinovođa i drugih stručnih radnika, koji bi to mogli prevesti.

Infrastruktura železnice Srbije je novoosnovano preduzeće zaduženo za izgradnju i održavanje železničke infrastrukture u Srbiji i mora da sarađuje sa sva tri ostala preduzeća. Višegodišnji ugovor sa Vladom Srbije o održavanju infrastrukture i Ugovor o korišćenju sa železničkim prevoznicima predstavljaju osnovu za funkcionisanje ove kompanije.

Prema rečima Gorana Maksića, generalnog direktora preduzeća Infrastruktura železnice sa Rusima potpisan aneks ugovora za modernizaciju tri deonice Koridora 10 na jugu Srbije ukupne dužine 46 km, kao i da bi radovi na ovim projektima trebalo da počnu u martu. On je dodao da bi do kraja godine trebalo da počnu i radovi na deonici Stara Pazova - Novi Sad, a naredne godine i na pruzi Resnik - Valjevo. Takođe, Maksić je podsetio da se privode kraju radovi na stanici Centar, koja se finansira iz poljskog kredita od 26 miliona evra. (prezentacija - Goran Maksić - ppt)

zeleznice-4

Za prevoz putnika zaduženo je preduzeće Srbija voz, a prema rečima Vesne Brajović, izvršne direktorke ove kompanije njihov cilj je da budu lider u masovnom transportu putnika u Srbiji, kao i da budu profitabilno i uspešno preduzeće - deo evropske transportne mreže.

“Želimo da imamo kvalitetnu i bezbednu uslugu, ekonomski i ekološki prihvatljivu, kao i da uredno izvršavamo obavezu javnog prevoza iz ugovora sa državom. Svesni smo da moramo brzo da podignemo kvalitet usluge i podignemo redovitost na nivo prihvatljiv za naše korinsike. Zaposleni moraju biti svesni da moramo da poslujemo tržišno i da budmeo profitabilni, ajedan deo toga je racionalizacija”, istakla je Brajović.

U ovome će im značajno pomoći nabavka 27 motornih garniture, od kojih će prva isporuka biti do kraja godine, dok je prethodno nabavljeno 12 garnitura švajcarskog Štadlera. Kao slabost ovog preduzeća izvršna direktorka je navela klasične vagone i najavila modernizaciju 30 vagona sledeće godine.

Branislav Bošković, profesor Saobraćajnog  fakulteta u Beogradu ukazao je na kompleksnost promene koja se desila i koja tek očekuje železnice Srbije. U prethodnom periodu železnički saobraćaj se zasnivao na jednom stubu koji su činili ministarstvo i kompanija.

“Time je bilo lako upravljati. Lako je bilo naći odgovornog i krivca pa su direktori su stalno smenjivani, ali se ništa nije rešavalo i stalno se tonulo sve dublje. Sada se prelazi na železnički sistem koji je Evropa uglavnom uspostavila, ali koji, treba reći, ne funkcioniše baš dobro. Sada nema političkog upravljanja gde se odgovornost završava smenom. Sada se drugačije rešavaju stvari jer između učesnika vladaju ugovorni odnosi”, primetio je Bošković.

On je dodao da smo ušli u fazu regulatornog kapitalizma, gde se propisima nastoji obezbediti stabilnost poslovanja investitorima. Ukazujući i da se u Srbiji može privatizovati Kargo, možda, delimično, i prevoz putnika, Bošković je istakao “ali, nikako infrastruktura”.

Takođe, profesor Bošković je ukazao da sada železničke kompanije prati neizvesnost i da će ih upravo to naterati da drugačije posluju i budu efikasniji, kako im neko ne bi oteo tržište.

zeleznice-8

Ipak, iz ugla prevoznika nije tako jednostavna situacija. Kako objašnjava Momčilo Tunić, ukoliko neki privatni prevoznik cilja jednu relaciju ili jedan voz i uđe sa niskom cenom Kargo Srbija neće moći da se podvuče ispod te cene zbog objektivnih okolnosti.

“Ne možeš u recesiji kada se smanjuje posao da otpustiš 20-30 odsto zaposlenih. Mali privatni prevoznici nemaju taj balast. Oni mogu da ponude niže cene. Mi ćemo morati da ih pratimo i da pravimo gubitak ako ne želimo da izgubimo klijente”, poručio je Tunić.

Mirjana Trifunović, načelnik odeljenja za železničku infrastrukturu u Ministarstvu za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu istakla je da se više od decenije priča o restrukturiranju železnica, ali da se sada konačno počelo i da je pređena tačka iza koje više nema povratka.

“Od 1. januara biće uspostavljeni ugovorni odnosi između države i železničkih preduzeća. Više neće biti bacanja državnih subvencija u bunar bez kontrole. Od sledeće godine biće sve regulisano ugovorima, znaće se zašta tačno se daje novac, i pratiće se njegovo korišćenje sa kaznama za nepoštovanjeugovora. Takođe, biće i jasno čija je odgovornost za neispunjenje obaveza.”, istakla je Trifunović.

Najveće investicije u srpskoj želenzici trenutno se odvijaju iz kredita Ruske federacije vrednog 800 miliona dolara. Mansurbek Sultanov, zamenik direktora RŽD International istakao je da su trenutno otvorena četiri gradilišta, koja se finansiraju iz ovog kredita - Beograd-Pančevo, Golubinci-Ruma, Mala-Krsna Velika Plana - deonica na kojoj su juče otpočeti radovi i za pola dana demontirano dva kilometra pruge i Sopot Kosmajski-Kovačevac, koja je nedavno završena.

Iz ovog kredita će se, takođe, raditi i delovi pruge Beograd-Budimpešta, na deonici Stara Pazova-Novi Sad, gde je najkomplikovaniji deo vijadukt dug četiri kilometra. Takođe, kako je istakao Sultanov, završena je i ekspertiza za deonice na pruzi Beograd-Bar.

Sultanov je istakao i da spremaju pomoć u projektovanju i da je spreman nacrt programa saradnje Ruskih železnica i Vlade Srbije.

Prva tačka bi bila besplatna obuka ljudi iz srpskih železnica u Rusiji, zatim pomoć CIP-u na projektovanju. Treća tačka je pomoć u održavanju pruge, s obzirom da su veliki kapaciteti ruskih železnica aktivni u Srbiji, gde se već nalazi 110 građevinskih jedinica, među kojima je i polagač koji polaže kilometar pruge dnevno.

Na mapi evropskih koridora Srbija je samo jedna belina, iako je Koridor 10 istorijski bio uvek jedan od jakih koridora. Peter Verlič, direktor Prometnog instituta iz Ljubljane istakao je da je potrebno povezivanje regije koja ima 45.000 kilometara pruge, više od 110 miliona tona tereta i 170 miliona putnika. (prezentacija - Petar Verlič - pptx)

zel-sala-konf

„U Beogradu je prošle godine pokrenuta inicijativa da se povežu železnice u regionu koje po ugledu na EU treba da se povežu sa industrijom i naučnim institutima i da sami naprave strategiju i prioritete u našem regionu. Imamo znanja da napravimo strateški dokument i to predložimo i pokušamo da dobijemo sredstva iz evropskih fondova, pre svega EFSI fonda teškog 300 milijardi evra, koji nije ograničen na EU i za koji je potrebno da je projekat dobar, da može privući privatni kapital i da ima prekogranične efekte“, rekao je Verlič, dodajući da se u novembru očekuje sastanak na kome će ova alijansa zvanično da zaživi.

Kao dobar primer saradnje sa EU Anita Dimoski iz Infrastrukture železnica Srbije ističe Žeželjev most, koji je srušen u bombardovanju, a koji je obnovljen polovinom iz sredstava delegacije EU a polovinom iz domaćih fondova, jer je EU prepoznala važnost Koridora 10. (prezentacija - Anita Dimoski - ppt)

Takođe iz sredstava kuvajtskog zajma radi se na projektima koji se uklapaju sa projektom Beograd na vodi, koji, takođe, predstavlja izazov za železnicu.

Linija Beograd-Budimpešta trebalo bi da se finansira iz zajma Kine i ruskog kredita, koji će biti izgrađen iz tri faze Subotica-Novi Sad, Novi Sad-Stara Pazova i Stara Pazova-Beograd . Ova relacija se prema njenim rečima tretira kao jedna celina i biće projektovana za brzine od 200 kilometara na sat.

„Železnička infrastruktura, odnosno cela mreža je jedno veliko gradilište. Cilj je da se uloženi vreme i sredstva odraze na povećanje brzine kako bi ispunili zahteve tržišta. Pokušavamo da investicijama i dobrom realizacijom projekata pratimo trend razvoja na globalnom nivou“, istakla je Dimoski.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...