Evropski tanjiri postaju “kante za đubre”?

Nataša Jokić, Vesti

Posle GMO, Evropska komisija predlaže dozvolu za uvoz kloniranog mesa. Sve partijske grupe u Evropskom Parlamentu (EP) optužile Tonia Borga, komesara EU za zdravlje, da služi interesima SAD
(ilustracija: meso kloniranih životinja, na prvi pogled, ne razlikuje se od prirodnog - levo je klonirano)

Stek od klonirane govedine uz genetski modifikovano povrće! Ovakvo jelo moglo bi uskoro da se nađe u evropskim tanjirima iako evropski građani to nisu tražili.

Posle nedavnog izdavanja dozvole za uzgajanje nove vrste genetski modifikovanog kukuruza američkog “Pionira”, suprotno volji većine država članica EU, Evropska komisija (EK) odlučila je ovih dana da evropsko tržište otvori za uvoz mesa kloniranih životinja. Istina, Komisija je zabranila poljoprivredno ”kloniranje životinja” u EU i uvoz kloniranih životinja. Znajući za otpor javnog mnjenja, Evropska komisija, sastavljena od birokrata, koje niko nije izabrao već su svi imenovani, odlučila je da meso kloniranih životinja dovede do evropskih tanjira na zaobilazni način: dozvolila je uvoz mleka i mesa koji potiču od potomaka kloniranih životinja. Uz to, smatrala je nepotrebnim da propiše obavezu prodavaca da na etiketi naznače klonirano poreklo mesa. 

Da bi stupila na snagu, odluku Evropske komisije treba da podrže vlade država članica (Evropski savet) i Evropski parlament (EP). Tokom nedavno održane debate o kloniranom mesu, sve partijske grupe u Evropskom parlamentu otvoreno su optužile Tonia Borga, komesara EU za zdravlje, da služi interesima SAD.

“Naši tanjiri nisu kante za đubre” , poručio je evropski poslanik Žoze Bove, jedan od francuskih lidera “Zelenih” i borac za prava malih seljaka. “Pozivam Evropsku komisiju da radi svoj posao i da zaštiti pravo evropskih građana na zdravu hranu”, rekla je njegova koleginica Sandrin Belie, takođe poslanica iz Francuske, zemlje koja je zbog svoje prehrambene kulture glavna prepreka ambicijama američke prehrambene industrije GMO i kloniranja.

Britanka Linda Mekajvejn (levi centar u EP), smatra da je ponašanje Evropske komisije cinično.

“SAD kloniraju, mi uvozimo spermu kloniranih životinja i na taj način ih uključujemo u lanac ishrane ne zaprljavši ruke”, rekla je ona žestokoj raspravi u EP u kojoj Evropska komisija nije našla nijednog saveznika među poslanicima.

Britanska poslanica aludirala je na činjenicu da je klonirano meso je već našlo indirektni put do evropskih tanjira, iako to niko od evropskih građana nije tražio, niti ih je iko pitao za saglasnost. Naime, klonirano meso, zbog izuzetno visoke cene, nije namenjeno tržištu, ali se zato izvozi sperma stočnih vrsta dobijenih kloniranjem.

Evropska unija svake godine uveze između 300 i 500 hiljada tona goveđeg mesa koje potiče od kloniranih vrsta iz SAD i Argentine. Evropska komisija tvrdi da bi nametanje obavezne deklaracije o kloniranom poreklu na etiketi ovog mesa zakomplikovalo trgovinske odnose i dovelo do “trgovinskog rata” sličnog onom koji je izbio kada je Evropska zajednica svojevremeno zabranila uvoz govedine uzgajane hormonima. Zabrana je još na snazi, a EU je morala da plati kaznu koju joj je odredila Svetska trgovinska organizacija zbog sprečavanja slobodnog protoka roba.

Evropska vlast za bezbednost hrane (AFSA) ocenila je da je klonirano -  bezbedno za ishranu. Eksperti koji potpisuju nalaze AFSA u više navrata su optuživani zbog “ukrštanja interesa” jer skoro svi od reda imaju ugovore i poslovne veze sa krupnom prehrambenom industrijom koja proizvodi genetski modifikovane jestive biljke i klonirano meso. Niko, međutim, nije sproveo istragu na osnovu optužbi koje su iznosili najugledniji među evropskim poslanicima.

Dok se pitanje “sa ili bez etikete“ ne reši, do 2015. godine biće na snazi pravilo da će na uvezenom mesu morati da se nalazi etiketa sa naznačenom zemljom porekla. Ako na etiketi vidite “SAD” ili “Argentina” velika je mogućnost da je meso klonirano. 

 

Objavljeno: Vesti.rs, 19.2.2014. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...