EGINA – GRČKO OSTRVO NA KOME RASTU NAJBOLJI PISTAĆI NA SVETU

Aleksandar Manić

Drvo pistaća, poreklom je iz Persije, a potom se proširilo na ceo Bliski istok. Uspeva na peskovitim poroznim zemljištima sa dobrom drenažom. Na petnaestak kvadratnih kilometara sa 120 hiljada stabala, Eginjani proizvode 800 tona pistaća godišnje

Ostrvo Egina, udaljeno od grčke prestonice Atine samo sedamnaest milja, četrdeset pet minuta brodom, pravi je dragulj Saronskog zaliva koji posetioce očarava svojom jednostavnošću, prošlošću i lepotom. Istorija Egine seže pre minojskih vremena, a igrala je ulogu i početkom 19. veka, u grčkom ratu za nezavisnost od otomanske vlasti.

Danas, Egina je poznata po svojim pistaćima koji se smatraju najboljim na svetu. Pistaći sa Egine se razlikuju od drugih sorti orašastih plodova po tome što imaju slađi, složeniji ukus, koji ne zahteva so ili druge arome. Zbog svog jedinstvenog kvaliteta i kulturnog značaja, pistaće sa Egine je, 1996. godine, Evropska unija proglasila proizvodom sa zaštićenom oznakom porekla. Inače, Grčka drži prvo mesto po proizvodnji pistaća u Evropi i šesto mesto u svetu.

Od Persije Do Egine

Drvo pistaća, poreklom je iz Persije, a potom se proširilo na ceo Bliski istok. Grcima je bilo poznato kao Teofrastovo drvo, nazvano po antičkom filozofu iz 4. veka pre nove ere, koji je često nazivan ocem botanike. Pistać je osetljivo drvo, a njegovo odgajanje zahteva veoma specifičan teren i klimatske uslove. Uspeva na peskovitim poroznim zemljištima sa dobrom drenažom. Ne voli vlagu – naprotiv, zbog velikog korenovog sistema dobro podnosi sušu, čak bolje od masline.

Drvo pistaća je prvi put doneto na ostrvo 1860. godine i tada je počelo uzgajanje. Međutim, tek 1896. godine, kada je lekar Nikolaos Peroglu počeo da populariše uzgoj pistaća, Eginjani su obratili pažnju na poljoprivredni i ekonomski značaj ovog drveta, jer je cena pistaća bila vrlo visoka. Kilogram hleba je prodavan za 75 lepti, dok je kilogram pistaća dostizao cenu od 3 do 4 drahme. Nije ni čudno što su eginski poljoprivrednici svoje masline i vinovu lozu zamenili stablima pistaća. Godine 1898, zabeležana je i prva komercijalna transakcija kada je jedan eginski odgajivač prodao jednom trgovcu 12 oka (15 kg) pistaća. Doktor Peroglu je podržavao poljoprivrednike i zainteresovanima poklanjao mladice od najboljih sorti pistaća koje je on sâm uzgajao. Dva takva drveta, poklon Peroglua, još uvek postoje u gradu Egina. Peroglu je 1916. godine objavio knjigu o uzgoju pistaća.

Glavna sorta koja se gaji na ostrvu su pistaći koilarati, okruglog oblika. Ova sorta je retka i plodovi su izuzetno ukusni.

Većina eginskih zasada nalazi se na zapadnoj strani ostrva, gde je područje manje planinsko, a tlo suvo i krečnjačko. Klima Egine je suva i topla, niske vlažnosti čak i noću, što je retkost za ostrvo. Blizina mora i relativna slanost vode za navodnjavanje, polusuv uzgoj na neplodnom, krečnjačkom zemljištu, relativno mala visina stabala, nizak godišnji prirast, u kombinaciji sa prirodnim procesom sušenja proizvoda, daju eginskim pistaćima njihov vrhunski ukus i međunarodnu reputaciju i priznanje.
Proces uzgoja traje tokom cele godine. U novembru drveće gubi lišće i ostaje golo do kraja marta. Stabla pistaća cvetaju u aprilu kada počinje i oprašivanje. Vetar prenosi polen sa muških stabala na ženska i tada počinju da rastu plodovi. Berba počinje u avgustu, kada pistaći lako izlaze iz ljuske, i može da traje sve do kraja septembra. Plodovi se otresaju sa drveta, sakupljaju i što brže  nose u mašine za ljuštenje kako bi se izbeglo da ljuske pocrne, što plodove čini komercijalno neupotrebljivim.

Fistiki fest

Drvo pistaća je gotovo monopolisalo poljoprivredni sektor ostrva od 50-ih godina do danas. Godine 1961, poljoprivredna površina pistaća na ostrvu je utrostručena, dok je 70-ih godina uzgoj dostigao vrhunac. Tada je počela prerada i standardizacija pistaća u upakovani, brendirani proizvod. Danas, na petnaestak kvadratnih kilometara sa 120 hiljada stabala, Eginjani proizvode 800 tona pistaća godišnje.

Svakodnevni život, održivost života na kopnenom delu, običaji i tradicija, nacionalne karakteristike i kultura ostrva usko su povezani sa uzgojem pistaća. Važna je činjenica da uprkos razvoju turizma, trgovine i usluga, veliki deo stanovništva Egine i dalje radi u poljoprivredi, pre svega u uzgoju pistaća.

Polovina ostrvskih odgajivača je okupljena u zadrugu proizvođača pistaća koja je osnovana još 1947. godine. Zadruga se bavi berbom, preradom i prodajom trećine ostrvske proizvodnje pistaća.
Kako je proizvodnja pistaća najvažnija ekonomska aktivnost ostrva, udruženje "Aktivni građani Egine" je, 2008. godine, organizovalo konferenciju čiji je cilj bio razgovor o svemu što je u vezi sa uzgojem drveta. Na konferenciji je učestvovala i delegacija proizvođača pistaća iz sicilijanskog grada Bronte, koji se nalazi u podnožju Etne. Prvi put upoznati sa širim marketinškim strategijama Italijana, proizvođači sa Egine su odlučili da organizuju festival pistaća – "Fistiki fest". Svake godine na kraju berbe u septembru, oni dovedu domaće i strane proizvođače pistaća, muzičare, umetnike i gurmane, na ovaj skup koji važi za jedan od najvećih gastronomskih festivala u Grčkoj.

Pistaći – superhrana

Pistaći sa Egine se ne koriste samo kao grickalice, nego i kao dodatak različitim jelima i kolačima – mirišljavi sos za meso i testenine, začin na mesu sa roštilja, dodatak zelenoj salati i cvekli, sastojak kolača, torti i tradicionalnih slatkiša od sirupa kao što je torta od griza "ravani".
Nutricionisti smatraju eginske pistaće superhranom visoke vrednosti posebno zbog antioksidanata koje oni sadrže i koji imaju povoljno dejstvo na usporavanje starenja i zaštitu od kardiovaskularnih bolesti. Mala porcija od 30 grama bogata je hranljivim materijama i obezbeđuje deset odsto naših dnevnih potreba za proteinima, vlaknima, magnezijumom, tiaminom i fosforom. Eginski pistaći su takođe odličan izvor vitamina B6, bakra, mangana i kalijuma. Dobri su za srce i oči, i pomažu u oslobađanju od stresa. Njihova visoka koncentracija biljnih sterola doprinosi snižavanju holesterola.

Kalorijska vrednost 30 g pistaća ne prelazi 170 kcal, a nutricionisti kažu da oni pomažu u gubljenju težine, jer doprinose gubitku apetita, bez povećanja nivoa šećera u krvi. Štaviše, sadrže samo korisne mono-nezasićene masne kiseline, koje pomažu u smanjenju masti u stomaku.

Cena eginskih pistaća je relativno visoka, oko 30/40 evra za kilogram, jer je proizvodnja složena, iziskuje dosta manuelnog rada, a potražnja je velika. Sasvim prirodno, najpovoljnije cene su u Grčkoj, a posebno na ostrvu Egini.