Suton francuske vinarske industrije

Neki posmatrači su uvereni: U francuskim vinarskim regionima izbiće velike pobune kakve su obeležile njihovu istoriju, poput one iz 1907. godine – kada je došlo do masovne mobilizacije, trupe poslate da uspostave red ubile su demonstrante, a odgovor na to bila je pobuna u vojsci – prenosi francuski Courrier International u svom pregledu međunarodne šstampe (https://www.courrierinternational.com/article/vu-du-royaume-uni-je-crois-que-ca-va-mal-finir-dans-le-sud-de-la-france-le-desespoir-des-vignerons_238197):

Didije Gadea, predsednik vinske komisije Pokreta za odbranu porodičnih farmi („Modef“), vidi da se nasilje sprema.

„Mislim da će se loše završiti. Postoje ljudi koji će želeti da se obračunaju.“

Žoel Buej, predsednik Francuskih zadruga vinogradara, manje je kategoričan: po njemu, među oko pet hiljada ljudi koji su učestvovali u maršu, zahtevajući pomoć za vinski sektor sredinom novembra u Bezjeu, dominiralo je osećanje „očaja“.

„Video sam ljude koji su bili demoralisani, koji više nisu mogli da izdrže, koji su bili na kraju pameti. Čak je i pobuna prevazilazila njihove snage.“

Veliki vinogradarski regioni u Francuskoj IZVOR: INAO / Courrier international

Kao odgovor na protestni marš, vlada Emanuela Makrona objavila je plan za podsticanje vinogradara da odustanu od vinogradarstva: to uključuje paket pomoći od 130 miliona evra za uništavanje vinove loze, pored 120 miliona evra koji su već dodeljeni u protekle dve godine za slične mere. Cilj: smanjiti površinu zasađenu lozom za 10% do kraja 2026. godine, sa 789.000 hektara u 2023. godini.

Paradoks je u tome što proizvodnja već opada: sa klimatskim promenama, zime su blaže, proleća vlažnija, a leta toplija, grad je češći a rizik od bolesti, poput pepelnice, se povećava, objašnjava Žan Buej.

„Imam 57 godina, u vinarskoj industriji sam 35 godina“, kaže on. „Uvek smo imali teška vremena, iz perioda u period. Ali sada smo upravo imali pet teških godina zaredom.“

Berba iz 2024. godine, sa 36,3 miliona hektolitara, jedna je od najnižih ikada zabeleženih. A prema Ministarstvu poljoprivrede, 2025. će na kraju biti istog reda.

Po ekonomskom načelu, pad proizvodnje generalno dovodi do rasta cene robe. Francusko vino izgleda da je izuzetak od ovog pravila. Uzmimo departman Žers na jugozapadu, gde živi Žan Buej. Proizvodnja vina iz Sen Monta i Kot de Gaskonj u regionu je poslednjih godina pala za oko 30%, ali su distributeri jednostavno zamenili lokalna vina flašama iz drugih krajeva.

„Time gubimo udeo na tržištu“

A Žan Buej i njegove kolege vinari u Žersu mogu se smatrati srećnima što se njihove flaše uopšte još uvek prodaju. Drugi francuski regioni, od Bordoa na atlantskoj obali do Eroa na mediteranskoj obali, sada se bore da pronađu kupce.

Iako potrošnja vina opada već duže vremena (sa 46 miliona hektolitara u Francuskoj 1970. spala je na 23 miliona u 2024. godini), 257 vinarija je stavljeno pod prinudnu upravu između januara i oktobra ove godine, što je 37% više nego u celoj prethodnoj godini. Hiljade drugih suočavaju se sa finansijskim poteškoćama, posebno oni koji su ostali fokusirani na taninska, crna vina sa visokim sadržajem alkohola, tradicionalno uparena sa dugim obrocima predjela, glavnog jela, sira i deserta.

Ova tradicija je, međutim, uglavnom izgubljena a industrija to nije bila predvidela. Flaša uz obrok više nije norma.

„Francuska je nekada bila zemlja fine hrane i pića, gde ste mogli da provedete sate jedući i pijući“, seća se Žan Buej. „Ali društvo se menja. Ljudi će sigurno otići na piće u bar, ali onda neće otvoriti flašu vina uz obrok.“

U regionu Žers, proizvođači vina pokušavaju da se prilagode potrošačima, nudeći crna vina koja se služe ohlađena ili sadržaja alkohola smanjenim na 9 stepeni, dok su lokalna vina ranije imala oko 14 ili 15 stepeni.

Ali vino je dugoročan poduhvat: „Kada sadite vinovu lozu, to je na dvadeset godina“, podseća Žan Buej. Očaj obuzima ovaj sektor, koji je strateški važan za francusku ekonomiju i zapošljava oko 600.000 ljudi, generišući godišnji promet od skoro 32 milijarde evra.

U Montanjaku, Didije Gadea poseduje sedam hektara vinograda, neke je nasleđivao od porodice, druge kupio 1990-ih kada je sektor bio u procvatu. On šalje svoje grožđe u zadružnu vinariju, gde se meša sa grožđem sa drugih imanja, a zatim prodaje trgovcima vinom koji prave stono vino, ili “vin de pays”  kako sada glasi zvanični naziv.

Flaša se prodaje za samo 3 evra. Didije Gadea dobija oko 0,50 evra po litru, sa troškovima proizvodnje od 1,35 evra. On bi voleo da jedno od njegovo dvoje dece preuzme posao, ali nijedno nije baš naročito zainteresovano.

„Vide me kako mnogo radim, kako se iscrpljujem, a da na kraju ništa ne dobijem, i ne žele da žive tim životom“, kaže nam dok stojimo između redova njegovih vinograda, uoči sezone orezivanja, koja će trajati tri meseca.

Ipak, Didije Gadea se bolje snalazi od mnogih drugih vinogradara u tom kraju. Uspeo je da izbegne dugove, posebno zadržavajući svoj stari „fijatov“ traktor umesto kupovine novog, i ima sreće što je deo njegovog vinograda pogodan za uzgajanje lezinjanskog luka. Dobit od ove lokalne sorte slatkog luka može dostići 36.000 evra po hektaru (u poređenju sa 3.000 evra gubitaka na grožđu), pa taj luk sadi gde god može. Ali posledice vinske krize ga brinu.

„Nisu samo vinogradi u pitanju, već sve oko njih: zaposleni, dobavljači. Čitava ekonomija pati.“

Njegov sin, Ig Gadea, veterinar u Monpeljeu, deli ovo mišljenje: „Vino je ovde bilo glavna ekonomska aktivnost; kriza pogađa ceo region. Nema drugih velikih poslodavaca i nije slučajno što toliko mladih ljudi danas radi povremene poslove ili je nezaposleno.“

Iako ne poriče posledice klimatskih promena i promene navika potrošača, Gadea krizu pripisuje liberalizmu koji se nameće poput parnog valjka od kraja 20. veka. On navodi, između ostalih pošasti, [britansku premijerku 1980-ih] Margaret Tačer, Mastrihtski sporazum iz 1993. i GATT sporazume iz 1994. Za njega je bila monumentalna greška staviti nešto tako važno kao što je vino na milost i nemilost tržišnih snaga. Nedostaju mu 1970-te, kada je francuska država odredila minimalnu cenu za vino kako bi osigurala opstanak proizvođača.

„Ono što nam je potrebno je veća regulacija.“

Objavljeno; https://www.thetimes.com/world/europe/article/french-wine-industry-collapse-rpdptgtvf