Evropski mediji: Eksplozija cene žita zbog rata u Ukrajini i perspektiva gladi i socijalnih nemira u svetu?

Cene žita dostižu rekordne visine. Svi evropski mediji pišu o opštoj brizi koju to izaziva. Još nema nestašice žita, ali na međunarodnom tržištu, rat u Ukrajini izazvao je velike potrese. Niko izričito ne pominje reč „glad“ ali ona – iako neizrečena – proizilazi iz suvoparnih stručnih analiza i procenata.

Iz Rusije i Ukrajine zajedno dolazi 30 odsto izvezenog žita u svetu. Rat je zaustavio ovaj izvoz i cene su “eksplodirale”. Berzanske spekulacije vuku ih svakog dana naviše. Mnoge zemlje, a naročito one koje zavise od Ukrajine plaše se nestašice – prenosi francuski Courrier International.

Cene žita rastu u celom svetu

Na žitnom tržištu statističke krivulje pokazuju svakodnevne potrese: “Prošle nedelje cene žita u Parizu su skočile za 38 odsto, na 400 evra po toni. To je najviša cena u poslednjih 14 godina. U Čikagu, na referentnom tržištu poljoprivrednih sirovina, samo u jednom danu, 4. marta cena žita je skočila za 6,6 odsto. Ovakav skok vezan je delimično za spekulaciju koja je opet u osnovi podstaknuta realnim dešavanjima“, piše italijanski Il Fatto Quotidiano.

Cene žita rastu dakle u celom svetu ali, kratkoročno gledano, neke zemlje čiji je uzvoz naročito bio vezan za Ukrajinu, mogle bi da budu pogođene nestašicom.

Italijanski dnevnik piše: „Oko 140 brodova iz različitih zemalja među kojima ima i prevoznika žita – blokirano je u ukrajinskim rukama. Nema više brodskih kapetana, a more je puno mina. Osiguravajuće kompanije već su svrstale severni deo Crnog mora kao i Azovsko more u ratnu zonu što podrazumeva blokadu ili veliko ograničenje kretanja”.

List zaključuje da bi stanje moglo da se pogorša ukoliko nova setva bude nemoguća u Ukrajini.

Upotreba brašna – samo za hleb

Takav je slučaj sa Turskom i naročito sa Egiptom koji, kako piše londonski Middle East Eye, “uvozi skoro 85 odsto žita iz Rusije ili iz Ukrajine“.

List dodaje da je Egipat već počeo da troši zalihe žita kojih ima za devet meseci. U Egiptu je cena hleba subvencionirana iz državnog budžeta. Ukoliko bi došlo do poskupljenja mogli da bi da izbiju socijalni nemiri - navodi Middle East Eye.

Pitanje nestašice „žita sa Istoka“ brine i Liban. Dnevnik na francuskom L’Orient-Le Jour piše da “Liban iz crnomorskog regiona (Ukrajina, Rusija i Rumunija) uvozi 60 odsto žitarica neophodnih za proizvodnju hleba“. List citira Ahmad Hoteita (portparola libanskih uvoznika žita) koji kaže da će zemlja ima zaliha za samo mesec i po dana. 

„Ministar industrije Žorž Bušikian (Georges Bouchikian) najavio je zato racionalizaciju upotrebe brašna koje će moći da se koristi samo za pravljenje hleba sve dok žito ne bude uvezeno iz Kanade“, piše L’Orient-Le Jour.

Prestrojavanje svetskog tržišta žita

„Svi su očekivali da će rat između Rusije i Ukrajine dovesti do rasta cena gasa, ali niko nije mogao da zamisli da će žito toliko poskupeti“, ocenio je francuski ekonomista Filip Šalmen (Philippe Chalmin), specijalista za sirovine, za pariski Le Figaro. List dodaje da u Francuskoj nema razloga za brigu kada je reč o proizvodnji.

„Francuski izvoz žita iznosi oko dva odsto u proseku“, preneo je sajt FranceAgriMer u januaru 2020. Prema Filipu Šalmenu „Francusku će indirektno pogoditi skok cena i to će biti težak udarac za uzgajivače stoke. Ipak, Francuska bi mogla i da izvuče korist iz ove situacije“. Francuska izvozi polovinu svoje proizvodnje (žita) ka zemljama Severne Afrike. Njeni novi kupci mogli bi da postanu Maroko, Alžir i Tunis koji su se do sada snabdevali u Ukrajini. 

U ovom „prestrojavanju“ svetskog tržišta žita SAD i Indija takođe bi mogli da pronađu nove kupce za svoje žito tim pre što je kinesko ministarstvo poljoprivrede već najavilo „najgoru žetvu u svojoj istoriji“, prenosi Le Figaro. Filip Šalmen dodaje da će, naravno, „Kinezi uvek moći da uvezu rusko žito i dopreme ga vozovima, ali će tako izgubiti na kvalitetu“.

Ograničavanje izvoza žita

„Mađarsko ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će zaustaviti izvoz (žita). Ove izvozne sezone Mađarska je inostranstvu već prodala skoro 127 hiljada tona žita. Isto je situacija sa Moldavijom koja je početkom marta privremeno obustavila izvoz žita, kukuruza i šećera“, piše Le Figaro.

Što se tiče Bugarske, vlada je najavila da „država ima mehanizme kako bi se pripremila za prehrambenu krizu, poštujući načela slobodnog tržišta“, prenosi Le Figaro.

Francuski Le Reporterre prenosi da je Crnomorska zona ključna za evropsku trgovinsku razmenu. Prema poljoprivrednom Institutu Idele oko 95 odsto ukrajinskog žita prolazi kroz Odesu, Mariupol i Kersan (Herson) - četiri luke koje su sada blikirane ratom.

„Francuska ima višak od jedne do jedne i po megatone žita koje bi mogla da izveze. Problem je u tome što ova količina ne može da nadoknadi nedostatak od 12 do 14 megatona koje će neodostajati u narednim nedeljama. Na tržištu vlada i nestašica ukrajinskog kukuruza – piše sajt Le Reporterre.

„U Evropi – koja je u celini gledano uvoznik – zemlje kao Holandija okreću se Francuskoj, ali je problem što višak francuskog kukuruza ne prelazi 500 hiljada tona.  Drugi osetljiv proizvod je suncokretovo ulje jer upravo Ukrajina obezbeđuje polovinu svetske trgovine, što predstavlja 14 odsto trgovinske razmene biljnim uljima“, prenosi sajt.

Evropski ministri poljoprivrede najavili su brojne mere, uključujući i iskorišćavanje površina obradivog zemljišta koje je periodično ostavljeno da se „odmara“ (ugar) za gajenje stočne hrane. 

Moguća nestašica mesa

„Evo šta je Ahilova peta našeg poljopruvrednog sistema. Iako je Francuska izvoznik žita, njeni uzgajivači svinja i peradi zavise od suncokreta i uljane repice iz Ukrajine iz koje dolazi 80 odsto svetske proizvodnje i čija je vrednost u proteinima izuzetno visoka“, piše Le Reporterre citirajući Žan Fransoa Loazoa  (Jean-François Loiseau), predsednika izvozne kooperative Axceral:

„Moguće je da će doći do nestašice.“

Ovi potresi dovode u pitanje proklamovanu strategiju Evropske unije zvanično nazvanu  „Od farme do viljuške“ koja je deo Zelenog pakta EU. Ova strategija ima za cilj smanjivanje emitovanja ugljen dioksida i prelasak četvrtine obradivog poljoprivrednog zemljišta na poljoprivredu bez pesticida, smanjivanje upotrebe pesticida za polovinu, kao i smanjivanje sintetičkih đubriva za petinu. Sada ovi ekološki ciljevi ustupaju mesto drugom prioritetu, a to je obezbeđivanje snabdevanja.

“Zavisnost stočara od uvoza žitarica nameće pitanje našeg prehrambenog sistema. Da li su zagovornici bezmesne hrane sve ovo već shvatili”, pita na kraju Le Reporterre.